Barut

Barut je pirotehnička smesa tri elementa: kalijum nitrata 75%, drvenog uglja 15% i sumpora 10%. Ovaj sastav i mera je korišćen od početka u Kini, gde je i izmišljen. Smatra se prvim eksplozivom i prvom pirotehničkom mešavinom.
Kroz istoriju su se menjali sastojci baruta i način izrade. U svojim počecima, barut se radio u velikim količinama, jer je bio jedni do tada poznati eksploziv i često se koristio. Pošto je pravljenje i izrada baruta dosta opasan i rizičan posao, da se smanji mogućnost od zapaljenja mešan je s etanolom.
Izmislili su ga kineski alhemičari u 9. veku, iako se pretpostavlja da je već poznat od pre, od 160. – 122. pr. Kr. Ima široke primene u pirotehnici. Od svih vrsta eksploziva barut reaguje najsporije. Vrlo je osetljiv na mehaničke impulse. Osetljivost mu je na udar i trenje u odnosu na osetljivosti jakih sekundarnih eksploziva, heksogena i oktogena. Posebno ga karakteriše velika osetljivost na plamen i iskru. Zbog takvih svojstava rad s crnim barutom zahteva primenu strogih mera pirotehničke sigurnosti, posebno usmerenih na sprečavanje stvaranja uslova koji bi mogli izazvati nastanak iskre (trenje, statički elektricitet i sl.). Zbog izvanredno velike osetljivosti na iskru i plamen, velike brzine pripaljivanja i sagorevanja kod nižih pritisaka, crni je barut našao veliku primenu u municiji. Uprkos nekim nedostacima (u prvom redu velikoj higroskopnosti), crni barut je i danas nezamenljiv u izradi sporogorećeg štapina, pripala za barutna punjenja i različite pirotehničke smese, zatim za izradu vežbovnih sredstava, i sl. Donedavno se crni barut primjenjivao i za izradu usporivača, npr. usporivača za upaljač ručne bombe. Temperatura sagorevanja je oko 2400 °C, a brzina sagorevanja je oko 340 m/s uz oslobađanje energije od 720 kcal/kg.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još