Bledi džoker

M26 Peršing (M26 Pershing) bio je američki, zavisno od verzije srednji ili teški tenk, koji se koristio u poslednja tri meseca Drugog svetskog rata. Kako je Drugi svetski rat sve više odmicao, tako su svakodnevno na sto američke vojne komande stizala obaveštenja o nemogućnosti američkih tenkova M4 Šerman, M3 Li i M3/M5 Stjuart da uđe u borbu s protivničkim Pancer V ili Pancer VI Tigar. Na te pozive za pomoć odlučilo se da se prvi put odgovori još 1942. godine formalnim nastankom projekta M26 Peršing. Sledeće dve godine projekat za ovaj tenk je ležao zanemaren do trenutka savezničkog iskrcavanja u Normandiji kada ponovno u Vašington stižu panični pozivi za novi tenk koji će imati borbenu šansu protiv nemačkih oklopnih formacija. Odgovor na to postaje početak proizvodnje M26 Peršing.

Prvi primerci ovog tenka na ratište dolaze tek u februaru 1945. godine. Iako je M26 uspeo da uništi u borbi nekoliko primeraka nemačkih tenkova Pancer V Panter i Pancer VI sami američki zapovednici su priznali da on nije u stanju da uništi protivnike u frontalnoj borbi nego je potrebno da se prišunja protivnicima s leđa.
Dodatni problem je bio što je novi tenk bio preširok za standardni pontonski most te je bio ograničen na kretanje preko mostova kojih usled savezničkog bombardovanja i nemačkog uništavanja pri povlačenju nije ostalo previše.
Zbog kratkog vremena do kraja rata M26 Peršing se na kraju ipak nije uspeo dokazati kao delimični uspeh ili promašaj, jer od 1436 proizvedenih samo je 310 stiglo u Evropu od čega je 200 ušlo u borbene jedinice, a samo je njih 20 videlo nekakvu akciju. Ovih 20 primeraka poslato je u Evropu, u sklopu misije „Zebra“, čiji glavni zadatak je bio da pokaže borbenu vrednost ovih tenkova. U rukama američke 3. i 9. oklopne divizije T26E3 pokazao se dobro tokom borbenih dejstava, zbog čega je dato zeleno svetlo za serijsku proizvodnju. U početku Amerikanci u Koreji su imali samo manji broj lakih tenkova M24 Čefi koji nisu bili dorasli severnokorejskim T-34/85. Uz Peršinga u borbu su ubačeni i stari M4A3 Šerman ali i moderni M46 Paton. Svojim oklopom i vatrenom moći Peršing se vrlo brzo pokazao superiornim naspram T-34/85.
S debljinom prednjeg oklopa od 102 mm ovaj tenk je bio najoklopljeniji američki proizvod tokom Drugog svetskog rata. Taj podatak je na kraju ne jedanput spasio život tenkista u poslednjih 100 dana rata. Kao što je bio oklop drastično poboljšan u poređenju sa svojim američkim prethodnicima slično se desilo i s topom od 90 mm. Nažalost niti oružje tako velikog kalibra više nije bilo dovoljno za probijanje prednjeg oklopa protivničkih tenkova ili protivtenkovskih vozila što se bilo pokazalo kao njegov glavni nedostatak.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još