Džilit
Džilit je lagano koplje koje je prvenstveno dizajnirano za bacanje, suštinski kao dalekometno oružje, ali danas pretežno za sport. Džilit se gotovo uvek baca iz ruke, za razliku od strelačkog luka i praćke, koji ispaljuju projektili pomoću određenog mehanizma. Međutim, postoje dodaci koji pomažu bacačima u dostizanju većeg dobačaja, obično nazivanih bacačima koplja.
Ratnik ili vojnik naoružan prvenstveno jednim ili više džilita je džilitar.
Postoje arheološki dokazi da su džiliti i štapovi za bacanje već bili u upotrebi u poslednjoj fazi donjeg paleolitika. Sedam predmeta sličnih koplju pronađeno je u rudniku uglja u gradu Šeningenu u Nemačkoj. Stratigrafsko datiranje ukazuje da je oružje staro oko 400.000 godina. Iskopani predmeti napravljeni su od smreke i bili su dugački između 1,83 i 2,25 metara. Izrađene su sa maksimalnom debljinom i težinom koja se nalazi na prednjem kraju drvene osovine. Prednji težište upućuje da su se ova štapna oružja koristila kao džiliti. Fosilizovana konjska lopatica sa ranom od projektila, datira na pre 500.000 godina, otkrivena je u kamenolomu u selu Bokgruv u Engleskoj. Studije upućuju da je ranu verovatno naneo džilit.
