G-4 super galeb

 

Namenjen za prelazno školovanje pilota sa turbomlaznim motorom. Razvijen je kao savremeniji naslednik G-2 Galeba, većih mogućnosti, za prelazno školovanje vojnih pilota posle aviona Utva 75, odnosno posle aviona Lasta, a ispred aviona Orao i drugih borbenih aviona. Sekundarna mu je borbena namena za dejstvo protiv ciljeva na zemlji.


Projekat i kompletan razvoj je vodio Vazduhoplovnotehnički institut u Žarkovu a proizveden je u vazduhoplovnoj industriji SFRJ, na čelu s fabrikom aviona Soko Mostar.
Razvijen je u dve verzije, prva s klasičnim horizontalnim repom sa krmilom, druga sa integralnim celoobrtnim horizontalnim repom. U prvoj varijanti je proizvedeno šest primeraka, koji su služili kao tegljači meta. Druga varijanta je usvojena kao serijski standard. Prvi prototip je poleteo 18. jula 1978. godine, drugi (sa celoobrtnim horizontalnim repom) godinu dana kasnije. Serijska proizvodnja je počela tokom 1983. Super Galeb je projektovan namenski da zameni G-2 Galeb. Savremeno je koncipiran sa nadvišenjem zadnje kabine, sa hidrauličkim servo pokretačima na krilcima i integralnom repu, negativnog diedra i sa pilotskim sedištem sa kojim je bezbedno spašavanje na nultoj brzini i na nultoj visini. Komande leta se koncepcijski poklapaju sa rešenjima na avionu Orao, samo u mehaničko hidrauličkom segmentu. U ovom slučaju, nije bio nužan elektronski deo (prigušivači i autopilot). Velika je nepovoljnost izbor motora Vajper (engl. Viper), što mu je umanjilo kvalitet. Inače je G-4, po svim ocenama, najuspešniji avion iz domaćeg razvoja i proizvodnje. U toku projekta, posvećena je posebna pažnja strogoj optimizaciji upravljivosti i stabilnosti aviona, bez uvođenja dopunskih uređaja (pomagala). To se potvrdilo i u letu sa ostvarenim vrhunskim karakteristikama.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još

Afrički lovci

Borili se u Krimskom ratu, Francusko-pruskom ratu, Indokini, francuskoj invaziji Meksika i u oba svetska rata