Kako je nastala CIA…
Vilijam Džozef Donovan (engl. William Joseph Donovan; Bufalo, 1883. — Vašington, 1959.) je bio general-major vojske Sjedinjenih Država. Bio je američki vojnik, advokat i obaveštajni oficir, a danas je najviše ostao upamćen kao ratni lider Ureda za strateške usluge (OSS). Isto tako je ostao upamćen kao otac Centralne obaveštajne agencije. Odlikovan je najvišim britanskim vojnim ordenom. Donovan je rođen u Bufalu, Njujork. Pohađao je katoličke univerzitete Sv. Jovan i Nijagara, pre toga je počeo da igra američki fudbal na terenu Univerziteta Kolumbija. Na terenu, dobio je nadimak koji je nosio do kraja života Divlji Bil. Donovan je bio član studentskog bratstva Fi kapa psi. Diplomirao je 1905. godine. Donovan je bio član njujorškog društva, poznati advokat na Vol stritu i školski drug na Pravnom falultetu Univerziteta Kolumbija sa Frenklinom Delano Ruzveltom, premda nisu bili bliski u to vreme.
Godine 1912. Donovan je osnovao i predvodio konjičke trupe njujorške državne policije, koju je 1916. služio na američko-meksičkoj granici tokom pohoda Panča Vilje. Tokom Prvog svetskog rata, Donovan je organizovao bataljon vojske Sjedinjenih Država, koji se nalazio u sastavu 165. regimente u 42. diviziji, koji je predat iz Nacionalne garde pod komandu regularne vojske iz 69. koju su činili dobrovoljci iz Njujorka. U Francuskoj jedan od njegovih jurišnika bio je pisac Džojs Kilmer. Tokom vojne službe u Francuskoj 14. i 15. oktobra 1918, dobio je nagradu Medalju časti. Na kraju rata je primio unapređenje u čin pukovnika, Ordena zaslužnog krsta, drugo visoko vojno odlikovanje, i treću Purpurno srce. Posle rata, bio je javni tužilac u Zapadnom Distriktu Njujorka, najveći deo svoje energije primenio je u Prohibiciji. Bio je neuspešan kao Republikanac u trci za Guvernera Njujorka 1932. godine kada ga je porazio Demokrata Herbert H. Lehman. Predsednik Kalvin Kulidž ga je imenovao u Ministarstvo pravde.
Donovan je tokom mnogih putovanja Evropom u međuratnom periodu stekao ubeđenje da je novi veliki rat neizbežan. Svojim inostranim iskustvom i realizmom je privukao pažnju i prijateljstvo predsednika Ruzvelta. Tokom 1940-41. je putovao kao neformalni predsednikov emisar u Veliku Britaniju gde je trebalo proceniti tamošnju izdržljivost prema nemačkoj agresiji. U istom periodu, januara 1941, posetio je i Beograd.
