Legendarni HK MP5K
U Zapadnoj Nemačkoj 1964. godine u „Heckler & Kochu“ su počeli da razvijaju novo automatsko oružje zasnovano na konstrukciji borbene puške H&K G3, koja je 1959, postala standardno oružje Bundesvera. Novi SMG koristio je istu konstrukciju odloženog povratnog trzaja kao G3 . Međutim, umesto da se nosi sa snažnim trzajem metka NATO puške 7,62×51 mm, ovaj operativni sistem koristio je pištoljski metak Luger 9 mm. Dobijeni poluautomat je nazvan MP64, ali je kasnije preimenovan u MP5.
Tokom narednih decenija, MP5 je postao najkorišćeniji automat na svetu. Usvojile su ga vojske više od 40 zemalja, kao i veliki broj policijskih formacija, ali i privatnih bezbednosnih službi. Devedesetih godina prošlog veka, činilo se da ga svi koriste – od britanskih SAS do američkih mornaričkih foka – što se odražava u njegovim bezbrojnim prikazima pop kulture – u filmovima, TV serijama i video igrama. Popularnost je donela i više od 100 varijanti MP5 platforme, uključujući desetine licencnih varijanti – poput onih proizvedenih u Grčkoj, Iranu, Pakistanu, Turskoj, Sudanu, Meksiku i Velikoj Britaniji, ali i drugih klonova kao što je na primer, kineski Norinco NR08.
Sredinom sedamdesetih (tačnije 1976.) godina, Fabrici HuK je iz jedne južnoameričke države upućen zahtev da se specijalno za predsednikovu službu obezbeđenja konstruiše specijalna varijanta MP5. Želeli su oružje koje je bilo dovoljno malo da se sakrije ispod kaputa, ali da može da se kontroliše priilikom rafalnog pucanja. Dobijeni model označen je kao MP5K (K – kurz, kratko).
MP5K karakteriše zamena fiksnog kundaka najpre teleskopskim (u kasnijim varijantama preklopnim) kao i kratkom cevi od 4,5 inča. S malom veličinom, u pištoljskoj varijanti (bez izvučenog kundaka) i brzinom paljbe od 900 metaka u minuti, ovaj mini-automat bio je respektabilno oružje, koje zahteva obučenog i fizički spremnog strelca.
Kasnije verzije MP5K dobile su nešto dužu cev sa tri udubljenja koja je omogućavala lako montiranje prigušivača. Njegova poslednja verzija PDW je omiljena kako među organima reda, tako i ljudima s druge strane zakona.
R.K.
foto: “Heckler und Koch”
