Loša procena
Inicijator ovog prevrata bio je princ Hulio Valerio Borgeze, koji je tokom Drugog svetskog rata postao prvo italijanski heroj rata, a zatim ratni zločinac za mučenje i pogubljenje mirnih stanovnika. Nezadovoljan neaktivnošću profašističke stranke Movimento sociale Italiano u septembru 1968. on osniva partiju fronta nacije pomoću koje pokušava da izvrši državni prevrat. Njegovi saveznici tokom ove zavere su masonska loža R-2 („propaganda duga“), Sicilijanska mafija, šef italijanske vojne tajne službe i, sasvim moguće, tadašnji ministar odbrane Italije. Američki stav u ovoj zaveri bio je sumnjiv, jer ga CIA podržava, a američka ambasada u Rimu protivi mu se.
Prevrat je trebalo da počne osvajanjem zgrade Ministarstva odbrane u Rimu, gde je bilo nekoliko stotina automatskih puška namenjenih naoružavanju zagovornika koji nisu vojnici. Ubrzo nakon što je oružje uklonjeno, manja redovna vojna jedinica trebalo je da preuzme zgradu italijanske državne televizije, dok su članovi mafije iz Palerma morali da izvrše ubistvo ministra unutrašnjih poslova, masonska loža R-2 da organizuje otmicu predsednika Republike. Navodno zbog pritiska Vašingtona, koji zahteva da Civil dođe na vlast nakon što je izvršen udar, pa je Julio Andreotti izabran za budućeg predsednika. U podršku ovom preuzimanju vlasti u Rimu zamišljene su pomoćne akcije u drugim italijanskim gradovima. Dok je samo osvajanje zgrade Ministarstva odbrane izvršeno po planu, sve ostalo je ubrzo počelo da se ruši. Planirano povlačenje 200 automatskih pušaka popodne zbog malog broja zaverenika i potrebne pažnje odloženo je do pola noći. Ovakav razvoj događaja izazvao je paniku među liderima zavere koji su izdali naredbu o suspenziji prevrata u trenutku kada je odred od 187 vojnika već ušao u Rim i bio je manje od 500 metara od zgrade televizije. Dodatni razlog za suspenziju puča bilo je njegovo potpuno neotkrivanje, tako da je sve što je trebalo da se uradi bilo da se oružje vrati u zgradu Ministarstva odbrane, što je učinjeno, osim jednog pištolja od pet ukradenih pištolja. Pošto je broj učesnika zavere bio nekoliko hiljada, sasvim je razumljivo da tajna o njemu neće biti dugo skrivena. Međutim, trebalo je 3 meseca pre nego što je cela priča izašla u javnost kada je tužilac podneo tužbu za pokušaj državnog udara. U dvogodišnjim suđenjima sa jednim konkretnim dokazom puča sa nestalim pištoljem, svi optuženi su oslobođeni, prema sudiji: „Svi ovi šezdesetogodišnjaci živeli su u svom svetu.“Nedovoljan rezultatom suda, zamenik tajne vojne službe nastavio je istragu i sastavio potpunu sliku zavere 1974.godine. godine. Znajući da je njegov šef njegov zaverenik, on predaje svoj slučaj tadašnjem ministru odbrane Guliju Andreottiju, koji, prema njegovim kasnijim sopstvenim rečima, uklanja veći broj pojedinaca sa liste zaverenika, jer oni nisu važni za otkrivanje celokupne zavere. Italijanska tužba u ovom slučaju traje više od 25 godina zbog mnogih novih dokaza koji su se pojavili tokom vremena. 1998. ove godine su svi zaverenici proglašeni slobodnim. Neki su zbog navodne nevinosti, a neki zbog zastarelosti slučaja. Princ Valerio Borgeze, koji je dao ime celom ovom prevratu nakon njegovog neuspeha, beži u Španiju, gde iznenada umire, pre nego što je doživeo sedamdeset godina. Gulio Andreotti je 7 puta postao premijer Italije, a 2002.godine osuđen je na 20 godina zatvora zbog ubistva novinara Pekorellija od strane mafije. U kasnijem žalbenom procesu, ova odluka je ukinuta.
