Međunarodna svemirska stanica
Međunarodna svemirska stanica — MSS (engl. International Space Station — ISS) je svemirska stanica (veštački satelit sa ljudskom posadom) u niskoj Zemljinoj orbiti. MSS je zajednički projekat u kojem je vodeću ulogu imalo pet svemirskih agencija – NASA (Sjedinjene Američke Države), Roskosmos (Rusija), JAXA (Japan), ESA (Evropa) i CSA (Kanada). Vlasništvo nad modulima stanice kao i njihovo korišćenje regulisano je međuvladinim sporazumima i dogovorima sklopljenim namenski za projekat MSS. Na MSS vladaju uslovi mikrogravitacije kao i negostoljubivi uslovi otvorenog svemira (spolja), tako da se ona koristi kao istraživačka laboratorija za sprovođenje eksperimenata u mnogim poljima. Članovi posade stanice (kosmonauti i astronauti) sprovode eksperimente na poljima opšte biologije, biologije čoveka, fizike, astronomije, meteorologije i mnogih drugih. Stanica je takođe pogodno mesto za testiranje svemirskih letelica i druge opreme koja će biti potrebna za letove do Meseca i Marsa. MSS održava stalnu orbitalnu visinu od oko 400 kilometara iznad površine Zemlje; to se postiže povremenim paljenjem raketnih motora na modulu Zvezda ili raketnim motorima robotskih letelica za snabdevanje koje redovno posećuju stanicu. Stanica napravi jednu orbitu oko Zemlje za 92 minuta i napravi 15,5 orbita u toku jednog dana.
MSS je podeljena na dva dela – ruski orbitalni segment (kojim upravlja Rusija) i američki orbitalni segment (koji koriste ostale zemlje). Roskosmos planira da svoj segment stanice koristi najmanje do 2024. godine, a u jednom trenutku predlagano je da se on odvoji od ostatka stanice i postane osnova za novu rusku stanicu OPSEK. Međutim, trenutno se planira da MSS u sadašnjoj konfiguraciji ostane u upotrebi najmanje do 2030. godine.
Izgradnja MSS počela je 1998. godine lansiranjem u orbitu ruskog modula Zarja. Od 2. novembra 2000. godine na stanici neprekidno boravi ljudska posada i to je najduži neprekidni boravak ljudi u svemiru. Prethodni rekord postavljen je na ruskoj stanici Mir. Poslednji veći modul dodat je 2011. godine, mada je 2016. lansiran modul na naduvavanje BEAM koji služi kao demonstracija tehnologije. Planirano je još nekoliko modula, većinom za ruski segment stanice, koji će biti lansirani u narednih par godina. MSS je daleko najveći veštački objekat u niskoj Zemljinoj orbiti i često se može videti golim okom. Stanica se sastoji od velikih modula pod pritiskom, noseće grede koja služi kao „kičma”, fotonaponskih ćelija, radijatora, otvora za spajanje dolazećih letelica, platformi za eksperimente i robotske ruke. Najveći delovi stanice lansirani su ruskim raketama-nosačima Proton i Sojuz i američkim spejs-šatlovima.
MSS je deveta po redu svemirska stanica na kojoj su u dužim intervalima boravile ljudske posade. Pre nje to su bile sovjetske stanice Saljut i Almaz, sovjetska/ruska stanica Mir (prva modularna stanica i preteča MSS), kao i američka stanica Skajlab. MSS redovno posećuju razne letelice (kapsule) koje prevoze kosmonaute i opremu. Za transport ljudi primarno se koristi ruska kapsula Sojuz. Ranije je za to korišćen i spejs-šatl, a od 2020. koristiće se i američke komercijalne kapsule Dragon 2 i CST-100. Od bespilotnih letelica ranije je korišćen evropski ATV, a trenutno su u upotrebi ruski Progres, japanski HTV i američki Dragon i Signus. Trenutno samo letelica Dragon može da vrati teret na Zemlju po okončanju misije, dok ostale bespilotne letelice sagorevaju pri povratku u atmosferu i koriste se za iznošenje otpada i viška opreme sa stanice. Na MSS su boravili kosmonauti, astronauti i svemirski turisti iz 19 različitih zemalja. Do aprila 2020. na stanici je boravilo 242 ljudi, mnogi od njih u više navrata. Iz SAD 153 osobe, iz Rusije 48, iz Japana 9, iz Kanade 8, iz Italije 5, iz Francuske 4, iz Nemačke 3 i po jedna osoba iz Belgije, Brazila, Danske, Kazahstana, Malezije, Holandije, Južne Afrike, Južne Koreje, Španije, Švedske, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Ujedinjenog Kraljevstva.
