Model sa patinom

Austrijski džepni pištoljčić ÖWA (Eva),  proizvodio je tzv. „Bečki arsenal“, dvadesetih godina prošlog veka. Bez obzira na očuvanost primerka i kvalitet izrade, pištolji kao Eva su isuviše stari i nedovoljno pouzdani za ozbiljniju upotrebu. Međutim, kao raritet, predstavljaju lep dodatak svakoj kolekciji. Iako dizajnom sasvim odudaraju od današnje, moderne koncepcije i ukusa, Eva pištolji su na svoj, specifičan način, dopadljivi i interesantni, pogotovo za iskusne kolekcionare, koji znaju da cene oružje sa istorijskom patinom i pedigreom. ÖWA je skraćenica od naziva Bečkog arsenala na nemačkom – Österreichische Werke/Wien-Arsenal. Zna se da konstrukcija potiče iz 1919, neposredno po završetku Prvog svetskog rata, ali u stručnoj literaturi postoje neslaganja oko vremenskog raspona proizvodnje. Negde se navodi da je proizvođen od 1920, do 1925, drugi izvori kažu – od 1922, do 1925. Uglavnom, smatra se da je ukupan broj proizvedenih komada oko 40.000. U to vreme, na tržištu su se već pojavili kvalitetniji i pouzdaniji pištolji, tako da je prodaje Eve išla slabo. Na kraju su preostale zalihe, rasprodavane u bescenje. Postoje dve verzije ovog pištolja. Prva predstavlja kopiju belgijskog sistema Clement (Kleman). Druga je kombinacija Klemana i Pieper (Piper) sistema prelamanja cevi, koji je primenjen i kod pištolja Steyr i Pieper. U suštini, ove dve verzije se ne razlikuju mnogo. Sem nekih spoljnih detalja, razlika je pre svega u sistemu prelamanja cevi. Kod obe verzije, cev i obloga povratne opruge prelamaju se po principu šarke na prednjem delu rama. Međutim, kod prve verzije obloga je uhvaćena zavrtnjem za zadnji deo rama (kao kod pištolja Clement), dok se kod druge automatski prelama aktiviranjem odgovarajuće poluge (kao kod Steyra). Karakteristika sistema Clement je tzv. klizni zatvarač, smešten između rama i obloge (tunela) povratne opruge, koja se nalazi iznad cevi. Zatvarač na prednjem delu ima s obe strane, po jedno narezano ispupčenje koje služi za zapinjanje, ali i za vađenje iz obloge prilikom rasklapanja. Razlika između dve verzije Eve je i u kočnici. Dok je kod prve varijante kočnica u obliku polugice sa osovinom, kod druge je rešena kao klizni prekidač, takođe na zadnjem delu rama. Druga verzija (sa automatskim prelamanjem cevi), na tržištu je znatno prisutnija nego prva i podaci koje iznosimo, odnose se pre svega na nju.

Spolja, ovaj mali pištolj ostavlja solidan utisak. Rađen je kompletno od čelika, tzv. glodanjem iz bloka, a površina je crno brunirana. Naravno, kod većine primeraka brunirung je manje ili više izlizan. Korice drške su od crne tvrde gume i sitno čekirane, uzorkom riblje krljušti. S obe strane nalazi se po jedna naveta (elipsasti medaljon), sa inicijalima ÖWA. Napred, s leve strane cevi, obično stoji utisnut mali natpis Patent Angemeldet (prijavljeni patent), a iznad njega je žig tormentacije. Na ramu iznad obarača, utisnut je serijski broj oružja. Postoje i drugačiji natpisi. Tako mogu da se nađu primerci koji s leve strane na oblozi opruge imaju utisnut natpis Cal. 6.35 Arsenal Vienna Austria, a na cevi Pat. I.A. Kulturstaaten, sa žigom tormentacije između obloge i cevi. Postoje i primerci bez natpisa, samo sa žigom tormentacije i brojem oružja. S druge strane cevi, na većini primeraka, utisnuto je Made In Austria, ali to nije pravilo. Kod ovog pištolja, cev leži ispod povratne opruge, pa se ljudima sa izrazito velikim šakama preporučuje oprez prilikom gađanja, kako im se prsti ne bi našli na grliću cevi. Naravno, takav rizik je samo teoretske prirode, jer se strelac sa normalnim, pa i većim šakama, ne izlaže nikakvoj opasnosti. Kvačica koja drži okvir, nalazi se na dnu drške. Da bi se okvir oslobodio, treba je gurnuti napred, ne unazad, kao što je to uobičajeno kod drugih pištolja. Kad se malo naviknete, nećete imati nikakvih problema, jer oslobođeni okvir odmah izleće napolje. Takođe, ni umetanje okvira u dršku ne predstavlja problem.
Onom ko prvi put uzima ovaj pištolj u ruke, treba skrenuti pažnju da ne dira polugu na zadnjem delu obloge, s leve strane. Iako izgleda kao standardna poluga kočnice, ona ne služi za to, već za rasklapanje. Kada se poluga gurne nagore, kompletna cev sa oblogom opruge i zatvaračem automatski se prelama, odnosno otvara nagore, na principu šarke. To je ujedno i prva faza rasklapanja oružja. Ukoliko iza toga želite da izvadite i zatvarač, potrebno je pritisnuti narezane delove i izvući zatvarač unazad. Za vraćanje zatvarača na svoje mesto, treba samo pritisnuti zavrtanj povratne opruge, iznad grlića cevi. Sve se lako izvodi i bez alata. Kod većine primeraka postoje tragovi koji potvrđuju da je glatki deo zatvarača svojevremeno bio satiniran, što je delovalo vrlo „šik“. Kada pri rasklapanju želite da skinete i cev, tj. oblogu sa oprugom, morate da odvrnete zavrtanj koji služi kao osovina šarke. Prava poluga kočnice mnogo manje je uočljiva od one za rasklapanje i nalazi se sa leve strane rama, iznad korica, u obliku kliznog prekidača s narezanim ispupčenjem na sredini. Položaj kočnice obeležen je slovom F – kada je pištolj otkočen, odnosno slovom S – kada je zakočen. Pištolj Eva može da se napuni samo kada je otkočen. Najveći problem kod ovog pištolja predstavlja ubacivanje metka u cev, jer se metak često zaglavljuje. Tu nema druge pomoći, sem da se zaglavljeni metak progura kroz otvor za čaure i da se zatim zatvarač energično gurne do kraja, napred. Šteta što ovaj pištoljčić ima ovu manu, jer mu je konstrukcija zaista rafinirana i zaslužila je bolju prođu. Bile bi potrebne samo neznatne izmene, da bi funkcionisao bez zastoja. Tada bi, naravno u svoje vreme, imao uspešniju i dužu karijeru. U slučaju da je ispravan i da funkcioniše, pištolj Eva ima sasvim solidnu preciznost, na razdaljini od desetak metara. Na tom rastojanju, lako može da pogodi sve vitalne zone na meti čoveka. Hod obarača je kratak, ali zato njegov otpor iznosi 6,5 kg.
R. K.