Novi život legende

Na specijalizovanom sajmu „Shot Show“ u Las Vegasu pre nekoliko godina kao i uvek bilo je prilično novotarija koje će se ubrzo zaboraviti, a jedno unapređenje poznate platforme je podstaklo mnoge zaljubljenike da ponovo razmotre proširenje svog arsenala. U pitanju je vrlo interesantna modifikacija puške sa polužnim sistemom repetiranja koje je predstavila američka kompanija „Henry Repeating Arms“, a izabrano je tržišno ime Model X. Inače, u američkim okvirima ova firma je na petom mestu po broju proizvedenog oružja dugih cevi, a godišnja produkcija iznosi preko 300.000 primeraka i zapošljava se preko 500 radnika.
Zanimljivo, za oružje lever action sistema ustalio se termin „vinčesterka“ iako puške tog tipa proizvode i mnoge fabrike, pomenućemo samo Browning BLR, više modela Marlin, Mossberg 464, Savage 99, a proizvodile su i Ruger 96, Remington Nylon 76, Rossi R92, te brojne italijanske kopije. Ipak, bitno je naglasiti kako je prva serijski proizvođena polužna repetirka bila upravo „Henry“ puška iz 1860. godine u kalibru .44 ivičnog paljenja. Bendžamin Tajler Henri je bio nadareni oružar iz Klermonta koji je radio za Horasa Smita i Denijela B. Vesona, koji su svoju prvobitnu firmu udružili sa Oliverom Vinčesterom u „Volcanic Repeating Arms Company“ 1855. godine, a pet godina kasnije je patentirana pomenuta puška koja se proslavila tokom Američkog građanskog rata. Sam Henri je bio nezadovoljan svojim statusom, pa je napustio preduzeće i do kraja života se samostalno bavio delatnošću. Određenim preradama njegovog inicijalnog dizajna „Winchester“ se proslavio svojim Modelom 1866 u istom kalibru, a kasnije su pristizali novi i usavršeni primerci kreirani oko municije centralnog paljenja u više kalibara.
No, puška „Henry“ je uveliko postala legenda tokom sukoba snaga Severa i Juga, pošto su borci obe suprotstavljene strane koristili jednometne sprednjače, a njen kapacitet od 16 metaka je doprineo opasci: „Jenkijevska prokletinja koja se može napuniti u nedelju i njom pucati tokom čitave naredne sedmice“. Koristeći popularnost naziva ovog oružja, preduzimljivi Luis Imperato sa sinom Entonijem je u Bruklinu 1996. godine registrovao kompaniju i registrovao Henrijevo ime za svoje proizvode. Već naredne godine su ostvarili određeni uspeh svojom MK verzijom
„H001“ (do sada prodato oko milion primeraka), usledila je odlično prihvaćena verzija takođe u kalibru .22LR pod nazivom „Henry Golden Boy“, pa se prešlo na veće kalibre centralnom paljenja serijom „Long Ranger“, a te puške su bile upola jeftinije od konkurentskih Marlin ili Brauning sličnih opštih karakteristika.
Ustalivši se na tržištu, nisu se uspavali na lovorikama, već su pomno pratili i usvajali sugestije krajnjih korisnika pošto su se polužne repetirke raznih proizvođača oduvek odlikovale određenim nedostacima. Recimo, lično sam tokom prethodnih tridesetak godina u više navrata intenzivnije koristio originalne „Winchester“ puške Model 94 u kalibrima .30-30 Win. i .44 Magnum, potom i Marlin Model 1895 kalibra .45-70 Government, a uvek sam imao određene probleme prilikom manipulacije. Smatrajući kako je u pitanju splet senzibiliteta strelca i dugogodišnjih rutiniranih navika, kod Modela 94 odbijala me je neudobnost ravnog dela kundaka iza obarača gde se oslanja poluga za repetiranje, izostanak izraženog pištoljskog rukohvata, sam oblik poluge, zapinjanje i neujednačen hod zatvarača, a ponajviše oštar i neprijatan trzaj koji drvene obloge prihvatnih površina nisu uspevale da amortizuju. Prilikom upotrebe „Marlina“, to je bilo manje izraženo, no i dalje daleko od optimalnog.
Sve pobrojano, uz mnoštvo drugih detalja čijom izmenom bi se znatno popravila upotrebljivost konfiguracije i udobnost prilikom korištenja su fabrici „Henri“ sugerisali američki korisnici, pa je ovogodišnji unapređeni Model X doneo pregršt poboljšanja. Za početak, mehanički nišani su zamenjeni „Hi-viz“ insertima sa fiber optičkim cevčicama, punjenje puške municijom se sada vrši kroz otvor lociran sa bočne strane sanduka, oružje je fabrički opremljeno sintetičkim kundakom sa M-LOK nadogradnjom i pištoljskim rukohvatom, a promenjen je i oblik poluge. “Big Boy X” serija pušaka se nudi u revolverskim kalibrima .44 Magnum, .45 Colt i .357 Magnum/.38 Special, cevi su duge 17,4 inča (44cm) s korakom uvijanja 1:20, a kapacitet tubularnog magacina je 7 metaka. Ukupna masa praznog oružja je 3,3kg, a tržišna cena je 970 dolara u osnovnoj konfiguraciji koja podrazumeva i pikatini šinu za montiranje optičkih nišana.
Naš dugodišnji saradnik i prijatelj Oleg Volk je nedavno nabavio puške „Henry“ Model X u kalibrima .44 Magnum i patronskom .410, pa nas je izuzetno interesovalo njegovo konkretno iskustvo s ovim novitetima. Prema njegovim rečima, samo punjenje kroz bočno pozicionirana „vratanca“ novog tipa je vrlo lagodno sve do punog kapaciteta. Naglašavamo kako većina sličnih pušaka usled izraženog oboda čaure neretko frustrira korisnika baš u tom segmentu. Stojećim stavom i gađanjem upotrebom mehaničkih nišana, najpre je angažovao mete na razdaljini od 25 jardi, što je uobičajeno kada se koristi revolver tog kalibra i pogoci su bili izvrsno grupisani, što je posledica opšteg kvaliteta konstrukcije, dobro uklopljenih radnih delova mehanizma, preglednih nišana i odlično ergonomski rešenog odbojnika kundaka koji amortizuje trzaj i strelac krajnje relaksirano pristupa ispaljivanju sledećeg hica.
Prethodno smo pročitali prikaz drugog američkog kolege, koji je istu pušku isprobao sa streljačkog stola, montiravši „B&T CAL Atlas“ bipod i razbijač pucnja „SilencerCo Hybrid 46“. Koristio je municiju „Hornady XTP“ u kalibrima .44 Magnum i .44 Special sa zrnima mase 300 grejna, a udaljenost do meta je bila 50 jardi. Ostvarene grupe su iznosile oko 1,5 inča, što je izvrsno, a on tvrdi kako je kasnije mehaničkim nišanima uspevao da pogodi metalne gongove prečnika 10cm i na daljini od 125 jardi.
Sa druge strane, Oleg je detaljno proučio sva unapređenja i posebno je pohvalio ujednačen i jasno definisan otpor okidača, te znatno kraći hod poluge naniže tokom procesa repetiranja. Ova puška nema klasičnu mehaničku kočnicu, što je njena speficična osobenost, već je jedini sigurnosni sistem to što se opaljenje ne može izvršiti ukoliko obarač nije povučen do kraja, a eksterni oroz zapet. Dakle, tipična nehotična opaljenja usled pada oružja na čvrstu podlogu kada je metak u cevi su isključena. Istina, postoji neželjenog opaljenja ukoliko korisnik nesmotreno drži prst na okidaču i pokuša da manuelno spusti zapeti oroz, što proizvođač u propratnom uputstvu izričito naglašava.
Premda smo od ranije imali krajnje pozitivna iskustva, još jednom smo se prijatno iznenadili kada nam je Volk saopštio kako je municijom užičkog „Prvog partizana“ kalibra .44 Magnum sa zrnima JHP mase 240 grejna ostvario rezultate koji su ga lično oduševili. Naime, u prethodnim našim testovima ova PPU municija novije proizvodnje je tokom korišćenja iz opitne cevi ostvarivala slaganje pogodaka „metak na metak“ na udaljenosti od 50 metara, a Oleg je njom ostvario grupe od 2 MOA, što je u rangu kvalitetnih pušaka obrtnočepnog zatvarača i kalibara znatno većeg energentskog potencijala i položenije putanje zrna. Koristio je nama slabije poznatu optiku „Skinner“ uvećanja 1-6 puta, a ukupna ocena sistema oružje-metak je kako vredi mnogo više nego što košta.
Uzevši u obzir sve izrečeno, postavlja se naše uobičajeno pitanje kome je namenjena ova i ovakva puška, odnosno iz kojih razloga bi ovo moglo biti oružje nečijeg izbora u odnosu na neke druge konstrukcije i kalibre. Poznato je kako već godinama egzistira trend da se za različite namene traže i kupuju poluautomatske puške bazirane na najčešćim modelima vojnog oružja, odnosno varijante poznatih jurišnih pušaka sistema AR ili AK prilagođene civilnim korisnicima. Bez namere da namećemo sopstvena viđenja, poluautomati kalibra 5,56x45mm (.223 Rem.) ili 7,62x39mm sa izmenjivim okvirima velikog kapaciteta nemaju naročito široko polje upotrebe u rukama većine korisnika, osim za „prepere“ i militariste koji uživaju u osećaju sopstvenog opasnog izgleda. Ako lov uzmemo kao opciju, balističke perfomanse zrna ispaljenih tim oružjem ne garantuju zadovoljavajući pogodak za divljač veću od srneće, a tačnost je često krajnje diskutabilna već nakon stotinak metara udaljenosti. Dakle, u tom smislu nema opipljive prednosti u odnosu na polužnu repetirku kalibra .44 Magnum kojom se na tim daljinama može (dokazano u konkretnim slučajevima) može jednim hicem odstreliti i divlja svinja. Opisano važi i za kompaktne karabine obrtnočepnog zatvarača u istim kalibrima .223 Remington i 7,62x39mm.
Ukoliko razmatramo princip takozvane kućne odbrane života i imovine, ranija iskustva pokazuju kako je pouzdano, jednostavno i oružje u kalibrima većeg dijametra zrna bez dileme prijemčivije od konkurentskog rešenja koje obezbeđuje mogućnost bržeg ispaljivanja veće količine municije manjeg kalibra i na daljim udaljenostima. Situacije kada se u skladu sa zakonskim propisima može reagovati usled ugroženosti najvažnijih civilizacijskih tekovina se odlikuju malim udaljenostima i uslovima gde je presudan jedan ispaljeni metak, ako već zaista nema drugog izbora. Uzećemo kao primer za poređenje pištolje u kalibrima 7,62x25mm TT i .45ACP, jer su razlike svojstava ispaljenih zrna takve da se nameće jasan i dvosmislen zaključak da je veći i sporiji projektil znatno bolji izbor. Identično važi kada se „stave u ring“ kalibri .223 Rem. ili 7,62x39mm u odnosu na .44 Magnum, pošto korisni domet ne predstavlja relevantan faktor.
Rekreativno streljaštvo je polje primene gde upravo puške kao što je „Henry“ Model X u kalibru .44 Magnum bez dileme predstavljaju izbor koji uključuje i emocije, pa upotreba predstavlja pravi užitak za oružarske sladokusce. Sam estetski izgled i evociranje uspomena na Western tekovine, zatim način punjenja i repetiranja puške, te na kraju osećaj koji korisnik ima kada ispali ovako potentno zrno velikog kalibra je priča za sebe. Metak .44 Magnum naše domaće fabrike je izuzetno kvalitetan, ali revolverima tog kalibra srazmerno malo strelaca može da uspešno ovlada i najčešće se iole duže gađanje pretvara u zamor i opterećenje. Kada se ta municija koristi ovakvom puškom, čak i strelci slabije telesne konstitucije ostvaruju znatno bolje rezultate, a proces gađanja se pretvara u zabavu. Uzevši u obzir sve, nije ni čudo što u oružarskom raju SAD upravo ova i ovakva puška predstavlja pravi hit nakon opisanih unapređenja. Vremešna šarmantna dama ostaje elegantna i dopadljiva i posle vek i po postojanja, znalački joj je udahnut novi dah života.
M. Milanović
Foto O. Volk

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još