Pokazivanje moći
Eksperiment koji izvodi vojska ili vlada neke države kako bi utvrdila efikasnost i razornu moć nuklearnog oružja. Tokom 20. veka, većina država koja je razvila nuklearna oružja ih je i testirala. Testovi otkrivaju kako ta oružja funkcionišu pod različitim okolnostima, te kako se strukture ponašaju kada se nađu u radijusu eksplozije. Takođe, nuklearno testiranje je često bio dokaz naučne i vojne snage neke države, radi potrebe zastrašivanja protivnika, te su stoga i mnogi testovi bili političke prirode.
Prvo nuklearno oružje detonirale su SAD u Novom Meksiku 16. jula 1945, u tzv. Triniti testu, čija je snaga imala ekvivalent 20 kilotona. Prva hidrogenska bomba, nazvana „Majk“, testirana je na atolu Enevetak, 1. novembra 1952, a izvele su ga takođe SAD. Najsnažnije nuklearno oružje ikada testirano bila ja tzv. „Car bomba“ koju je izradio SSSR i bacio iznad Nove Zemlje 30. oktobra 1961, čija je snaga imala ekvivalent 50 megatona.
Tri (UK, SAD, SSSR) od četiri (Francuska) nuklearnih država su 1963, kao i mnoge države bez nuklearnog naoružanja, potpisalo je Povelju o ograničavanju nuklearnog testiranja, čime su se obavezale da neće testirati ta oružja u atmosferi, pod vodom ili u svemiru. Podzemni nuklearni testovi su pak dozvoljeni. Francuska je nastavila sa atmosferskim testiranjem sve do 1974, Kina čak i do 1980. Oni nisu nikada potpisali povelju.
Podzemni testovi su nastavljeni u SAD sve do 1992. (godini u kojoj su testirali nuklearno oružje po zadnji put), u SSSR do 1990, u UK do 1991, a u Francuskoj i Kini do 1996. Nakon potpisivanja Povelje o dalekosežnoj zabrani testiranja 1996, sve te države su se obavezale da će prekinuti nuklearno testiranje. Dve nuklearne sile koje istu nisu potpisale – Indija i Pakistan – su zasad zadnji poznati test izvele 1998. U modernom razdoblju, poslednje nuklearno testiranje izvela je Severna Koreja u februaru 2013. Ista država je tako jedina koja još testira nuklearno oružje te planira testove sa raketama sa nuklearnim glavama.
