Slobodni strelci

Oni predstavljaju prvi pokušaj stvaranja redovne (profesionalne) pešadije u Francuskoj i feudalnoj Evropi uopšte .
Sprovodeći reformu francuske vojske krajem stogodišnjeg rata, francuski kralj Šarl VII formirao je 1445. stajaću konjičku trupu – ordonans kompanije, a zatim 1448. i slobodne strelce, jačine 8.000 ljudi. Svaka opština (selo i grad) je na 50 ognjišta morala opremiti i naoružati (lukom, mačem i nožem) po jednog slobodnog strelca, odabranog među najveštijim strelcima lukom. U miru su bez plate vežbali nedeljom, pa su bili oslobođeni poreza (odatle naziv slobodni). U ratu su stajali pod oružje na kraljev poziv (čime je uklonjeno posredništvo feudalaca u dobavljanju vojnika) uz mesečnu platu od 4 franka (zlatnika).


U početku su slobodni strelci bili većinom stari ratnici, zadojeni mržnjom protiv Engleza i protiv njih su uspešno korišćeni u stogodišnjem ratu. Učestvovali su u napadu na Vernon (1449), u boju kod Forminjija (1450), u opsadi Kana 1450. (oko 4.000 ljudi) i u Gijeni 1451 (oko 3.000).
Po završetku stogodišnjeg rata (1453) izgubili su vojnički duh i davali sve slabije rezultate. Luj XI je 1469. reorganizovao slobodne strelce čiji je broj tada iznosio oko 16.000. Francuska je podeljena na 4 okruga, koji je trebalo da formiraju po 8 bataljona, svaki po 500 slobodnih strelaca (naoružanih lukom, samostrelom ili kopljem). Bili su bez discipline i borbenosti, samovoljni i neobuzdani, i zato omrznuti u narodu. Posle boja kod Gingata (1479), u kojem su posle kratkog otpora podlegli nemačkim i flamanskim kopljanicima, slobodni strelci su raspušteni i zamenjeni stalnim najamničkim jedinicama (bandes françaises).


Šarl VIII i Luj XII ponovo su pokušali da ih upotrebe, ali bez uspeha. Fransoa I reorganizovao je slobodne strelce pod nazivom legionari (7 legija po 6.000 S. formiranih u po 6 kohorti). Slabo obučeni, nedisciplinovani i nesigurni u borbi (1534. i 1536. su se pobunili i razišli, a 1545. su se predali Englezima), konačno su raspušteni sredinom 16. veka.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još

Afrički lovci

Borili se u Krimskom ratu, Francusko-pruskom ratu, Indokini, francuskoj invaziji Meksika i u oba svetska rata