Zamak Hohensalzburg
Kao i kruna, nalazi se na velikoj dolomitskoj visoravni koja se uzdiže 120 metara iznad Salzburga. Tokom borbe za prevlast između cara Svetog Rimskog carstva germanskog naroda i pape, gradom je upravljao arhiepiskop Gebhard fon Helьffenštejn, koji je bio veran papi, što ga je dovelo u opasan položaj. Te 1077.godine. izgradio je tvrđavu Hohensalzburg (visoki Salzburg ili gornji Salzburg) da bi se zaštitio od carske vojske. Sledeći nadbiskup je dalje proširio tvrđavu. Posebno važan graditelj koji je ostao upamćen u istoriji bio je Leonard von Koichach (1495). – 1519.). Pri njegovom nasledniku Mattausu Langeu fon Vellenburgu (1519 g.) 1540.), Fort mu je obezbeđivao zaštitu tokom opsade tokom seljačkog rata. Impresivni zidovi na zapadnoj strani tvrđave podignuti su tokom Tridesetogodišnjeg rata Paris Earl of Lodron. Maks fon Kuenburg 1668.godine. dao je završen izgled kada je izgradio Severne valove. Vojni status tvrđave Hoenzalьcburg izgubila je sredinom XIX. veka i danas se smatra najvećom očuvanom tvrđavom na nemačkom jeziku. Iako je tvrđava vidljiva sa svih strana Salzburga, najlepši pogledi su sa juga. Ako pogledamo tvrđavu sa severa, videćemo tri moćne kule: Rekturm (kula suda), Hasenturm (kula zeca) i Glokenturm (zvonik). U zidovima tvrđave nalaze se i zlatne sobe sa prinčevom sobom. U ovoj prostoriji je posebno važna u umetničkom smislu kalijska peć XV. veka, što je samo po sebi umetničko delo. Unutar bedema nalazi se i mala crkva Svetog Jovana. Crkva Svetog Đorđa sagrađena je još za Leonarda von Koichacha, a tu je i takozvana Crkva Svetog Đorđa. Pfisterej ili pekara.
