Nepobediva armada
Nepobediva armada ili španska armada (Grande y Felicísima Armada (velika i najsrećnija flota) bila je španska flota, koja je 1588. godine. trebalo je da napadne Englesku pod komandom Alonsa Peresa de Guzmana, sedmog vojvode Medina Sidonija. Uprkos opštem mišljenju da je ova flota dobila naziv „nepobediva armada“ od samog kralja Filipa drugog. Španski, istina je da ime potiče od samih Engleza. U to vreme Španci su svoju armadu nazivali „velikom armadom“. la Gran Armada), anglijska armada(ISP.armada de Inglaterra) ili anglijsko preduzeće(ISP. La эmpresa de Inglaterra). Ime se prvi put pojavilo u brošuri državnog sekretara kraljice Elizabete I. Vilijam Sesil, koji se pojavio nakon poraza Španca i u kojem je Sesil sarkastično govorio o španskoj floti, nazivajući ga nepobedivom španskom flotom (en. Španska Nevidljiva Flota). Ovo ime se prvo proširilo kao Mockingbird, međutim, vremenom je počelo da dobija svoje sadašnje značenje. Kralj Filip Drugi. Španski je bio oženjen kraljicom Marijom i. Engleske i tokom ovog braka imao je titulu kralja Engleske. Nakon njene smrti, odnosi između Engleske i Španije dramatično su se pogoršali zbog politike koju je vodila njena naslednica, kraljica Elizabeta I. Svrha ove invazije bila je da spreči Englesku da pomogne Ujedinjenim holandskim provincijama koje su tada bile deo Španske Holandije, kao i da spreči dalje napade engleskih pirata na španske posede u Americi i galeone koji su prevozili zlato. Filip nije tolerisao Elizabetinu dozvolu za ovo piratstvo i nije uspeo da dozvoli nesporazum sa njom diplomatskim putem. Kao zvanični razlog invazije uzeo je papsku Bulu koju je izdao Papa Siksto V.i koji je proglasio Elizabetu jeretikom. Od svrgnute Škotske kraljice Marije 1. jula 1587. dobio je zvaničnu dozvolu pape da napadne Englesku i vrati je u katolicizam, kao i da sam izabere novog engleskog monarha. Armada je prvobitno imala vrlo iskusnog komandanta, Alvara de Bazana, prvog markiza od Santa Cruza, ali je umro u februaru 1588. tako je vojvoda Medina Sidoni zauzeo njegovo mesto. Flota je krenula sa 22 ratna broda španske kraljevske mornarice i 108 trgovačkih brodova preuređenih za borbu. Pretpostavljalo se da će flota preći La-Manš, postavljajući яkor u Flandriji, gde je vojvoda Parme čekao, spreman da napadne Jugoistočnu Englesku. Armada je postigla svoj prvi cilj i nastanila se u Severnom moru u blizini Gravelina, na pomorskoj granici između Francuske i španske Holandije. U očekivanju uspostavljanja veze sa vojskom vojvode Parme, engleski ratni brodovi granatirali su španske brodove, prisilili ih da podignu sidra i napuste mesto susreta sa vojvodom od Parme. Armada je uspela da se pregrupiše i povuče na sever, progonjena engleskim brodovima. Povratak u Španiju takođe je bio poražavajući-jake oluje oborile su flotu sa kursa, a više od 24 broda je umrlo na severnoj i zapadnoj obali Irske, a preživeli su se sklonili u Škotsku. Flot je izgubio oko pedeset brodova iz prvih 22 galeonska i 108 naoružanih trgovačkih brodova. Ne znajući za ovaj poraz Španca, engleska vojska je u napetosti čekala na obali Tilberija. Elizabeta je ovde održala jedan od svojih najuticajnijih govora, u kojem je, između ostalog, rekla da „zna da ima telo slabe žene, ali i Kraljevo srce i stomak, a to je kralj Engleske“, ali da će sama voditi vojsku na ratnom polju ako „Parma, Španija ili bilo koji evropski princ odluče da napadnu granice svog kraljevstva“. Poraz „nepobedive armade“ doneo je Elizabeti veliku popularnost i slavu u narodu. Ceremonija kojom je proslavljena poklopila se sa Elizabetinim krunisanjem. Ova bitka je bila jedna od najvećih u Anglo-španskom ratu između 1585.godine. i 1604. godine.
