Englesko-danski rat (1807.-1814.)

Englesko-danski rat (1807-1814) ili Rat topovnjača (eng. Gunboat Var, dan. Kanonbadskrigen, ni. Kanonbatkrigen), nakon mira u Tilzitu, Velika Britanija je strahovala da će car Napoleon I iskoristiti Dansku i njenu flotu (20. linijskih brodova, 17 fregata i veliki broj topovnjača i manjih ratnih brodova) da izvrši svoju kontinentalnu blokadu koju je objavio 21. novembra 1806. pa je odlučio da to spreči silom. U julu 1807. Napoleon je tražio da Danska zatvori svoje luke za britansku trgovinu, pod ovim pritiskom, britanski izaslanik je 9. avgusta tražio da Danska odmah zaključi savez sa Velikom Britanijom, da njena flota bude internirana u britanske luke i da se o. Sjeland će biti posednut Britancima do sklapanja mira u Evropi. Danska je odbila zahteve i započela pripreme za odbranu. Pošto je glavnina danske vojske bila u Holštajnu, stanovništvo Kopenhagena je pozvano u pomoć (za 4 dana prikupljeno je 14.000 branilaca). Pomorska strana Kopenhagena je utvrđena usidrenim i potopljenim brodovima. Britanci su protiv danske flote angažovali flotu od 25 linijskih brodova, 40 fregata i 380 transportnih brodova, sa 29.000 vojnika. Bez prethodne objave rata, britanske jedinice iskrcale su se 16. avgusta severno od Kopenhagena, koji je sutradan bio opkoljen kopnom i morem. U osmodnevnim borbama na moru i kopnu prilazi Kopenhagenu i obali ostrva. Spoljni pojas utvrđenja zauzeo je Šelana. Pošto je komandant Kopenhagena Ernst Pejman odbio da preda grad i flotu, bombardovanje je počelo 2. septembra, koje je nastavljeno s prekidima do 5. septembra. Gradu je pričinjena velika šteta, a došlo je i do značajnih gubitaka u ljudstvu, posebno zbog upotrebe Kongrinovih raketa. Komandant grada je suzbio kapitulaciju 7. septembra, ali je pre toga dao naređenje da se unište sva skladišta i brodovi u gradu. Britanci su 21. septembra otplovili sa zaplenjenim danskim brodovima, koji su brojali 16 fregata, 5 korveta, 38 manjih brodova i ratni plen utovaren na 100 transportnih brodova. Danski prestolonaslednik — regent Fridrih VI nije ratifikovao ugovor o kapitulaciji, pa je rat nastavljen. Velika Britanija ga je zvanično objavila 4. novembra 1807. godine. Rat se vodio isključivo na moru između pojedinačnih brodova, manjih formacija topovnjača (otuda i naziv rat topovnjača) i to u obliku krstarenja — Danci su dobili 335, a Britanci 400 brodova. Na samom početku rata Britanci su u svojim lukama zaplenili 600 danskih trgovačkih brodova, a Danci 67 britanskih. Kilskim mirom od 14. januara 1814. Danska je ustupila ostrvo Heligoland Velikoj Britaniji, Norveška Švedskoj i dobila Lauenberga. Od flote ostala su 2 linijska broda, 2 fregate i 186 manjih ratnih brodova. Norveškoj je dodeljeno 122 mala ratna broda.