Hugo de Payens
Igo (Ig) de Pajen (Pajen blizu Troa, oko 1070. – Palestina, 24. maj 1136), francuski plemić, osnivač templarskog reda i prvi veliki majstor. Bio je francuski plemić poreklom iz Šampanje. Proglašen je vitezom oko 1085. godine. Tokom Prvog krstaškog rata (1096–1099), služio je u vojsci Godfrida de Buliona. Godine 1104. pratio je grofa od Šampanje na putovanju u Jerusalim, a sledeće godine se vratio u Francusku. Uz podršku grofa od Šampanje, vratio se u Svetu zemlju 1114. godine sa drugim svetovnim vitezovima. Tamo je Igo okupio vitezove i organizovao ih da štite hodočasnike na putu ka Svetoj zemlji. Prvo jezgro budućeg viteškog reda činili su Godfri de Sen Omer i Andre de Monbar, zajedno sa šestoro njihovih pratilaca. U tu svrhu, 1118. godine, osnovao je „Red siromašnih vitezova Hristovih“. Sledeće godine, Hugo je, zajedno sa svojim pristalicama, položio zakletvu pred jerusalimskim patrijarhom i promenio ime reda u „Vitezovi Jerusalimskog hrama“, ili skraćeno „Red vitezova hrama“ (Fratres militiae Templi). Do 1127. godine, Hugo i njegova družina štitili su hodočasnike na putu ka Jerusalimu, a zatim su jerusalimski kralj, Balduin II (vladao od 1118. do svoje smrti 1131. godine) i patrijarh Goromond poslali Huga de Pajena i petoro njegovih pratilaca na Zapad da potraže pomoć. Istovremeno, kralj Balduin II je poslao pismo Bernardu od Klervoa (1090 – 1153) da preduzme mere za priznanje templarskog reda od strane rimskog pape i da napiše pravila za red, bez kojih red ne bi mogao biti priznat. U naredne dve godine, Hugo de Pajen je okupio templarsku vojsku u Francuskoj i u proleće 1129. vratio se preko Marseja u Svetu zemlju, zajedno sa svojim pratiocem i novom templarskom vojskom koju je okupio u Francuskoj. Nakon njegove smrti, na mestu velikog majstora templara nasledio ga je Robert de Kraon.
