Borbeni par vrhunskog majstora

Nažalost, nemamo često priliku da pišemo o radovima domaćih majstora za izradu noževa. Malo zbog njihove nezainteresovanosti, malo zbog ograničenja lokalnog tržišta. Ne dešava se često da nam se javi neki domaći nožar sa modelom koji želi da predstavi široj publici. Pa i ovom prilikom informacija je do nas došla od naručioca, a ne od majstora. U svakom slučaju, smatramo da je dovoljno zanimljiva i za naše čitaoce. Poznavaocima domaće nožarske scene ime Borka Šekeljića dobro je poznato. Ovaj majstor iz Arilja dokazao se kvalitetnim i praktičnim sečivima bez obzira na format i namenu. Sada smo u prilici da predstavimo dva različita noža slične namene, nastala na potpuno drugačiji način na njegovom nakovnju.

Naručilac dvoseklice je solidan poznavalac oružja, obučavan za blisku borbu sa i bez oružja. Želeo je nož koji je podjenako dobar u probijanju, sečenju udarcem i rezanju povlačenjem sečiva, sa vrhom dovoljno snažnim da se ne slomi pri udarcu u prepreku, a da zadrži tanak profil zbog probojnosti. Međutim, to nisu jedini suprotstavljeni zahtevi. Probojno sečivo je po pravilu relativno usko, a od ove dvoseklice očekuje se da dobro seče, za šta je potreban relativno mali ugao brušenja. Jedna od odlika borbenog noža je širok, naglašen štitnik za prste koji pri uobičajenom korišćenju noža može da predstavlja smetnju, npr. kod sečenja na kuhinjskoj dasci. Jedan od zahteva bio je smanjenje mase koliko to konstrukcija noža dopušta. Pritom, održavanje noža trebalo је pojednostaviti tako da je za sečivo odabran nerđajući čelik.
U dogovoru sa majstorom, odlučeno je da nož dobije sečivo dugo oko 15 cm, velike širine, sa malim uglom brušenja. Generalno, forma podseća na Randall Mod.2 uz određene modifikacije. Zbog uštede na težini, svi prateći delovi konstrukcije izrađeni su od titanijumske legure, dok je sama drška od kompozita G-10. Materijal sečiva je nerđajući, austrijski čelik Bohler N-690 sa povećanim sadržajem kobalta. S obzirom da nerđajući čelici uglavnom imaju nešto slabije mehaničke osobine od adekvatnih alatnih čelika, terbalo je naći pravi odnos tvrdoće i elastičnosti. Kod prevelike tvrdoće može da se desi krzanje oštrice ili lomljenje vrha, a ukoliko je materijal suviše mekan, fina oštrica se zavrće i brže tupi. Kao optimalna vrednost odabrana je tvrdoća od 55-56 HRc, što ukazuje da je prednost data elastičnom i žilavom sečivu na uštrb držanja oštrine. Pri isprobavanju vrha „snap – out“ metodom (zabadanje i bočno izvaljivanje) primećeno je blago krivljenje koje se lako ispravlja ali bez rizika od lomljenja.
Simetrično sečivo ima dve blago, kontinuirano zakrivljene oštrice, i uz širinu od 35 mm sa debljinom od 4 mm dobijena je vrlo efikasna geometrija, pa tanko obrušeni čelik duboko prodire u materijal koji seče. Od izduženog rikasa (ojačanog dela u bazi sečiva) prema vrhu sečivo se ravnomerno stanjuje u tzv. distal tapper maniru. To je uz olakšani usadnik pomoglo smanjenju težine noža i, što je još važnije, balans, tj. tačka ravnoteže nalazi se na idealnom mestu – u zoni kažiprsta. Na taj način, oružje se bez napora, potpuno prirodno usmerava u željenom pravcu, pa se nož ponaša kao produžetak ruke. Sama drška je (za moj ukus) nešto tanja od idealnih dimenzija ali je i dalje udobna, vretenasto oblikovana sa elipsastim presekom uz glatku površinu koja ipak nije klizava.
Dimenzije štitnika za prste i „jabuke“ na kraju su idealno odmerene tako da je moguće koristiti veliki izbor različitih hvatova. Useci dugi 30 mm u bazi sečiva sa obe strane dozvoljavaju da se ubaci kažiprst kod preciznih radova.

Na samom kraju drške nalazi se mali cilindar od volfram-karbida, na kome se umesto špica nalazi plitka kalota. Ovakvo rešenje otklanja rizik od povrede pri oslanjanju dlana, a tačka kojom se udara po, npr., ojačanom staklu, ima veoma malu površinu tako da je efikasnost razbijanja potpuno očuvana. Masa noža je nepunih 150 grama, a izrada zaista besprekorna. Sva uklapanja su urađena bez ikakvog zazora, a metalne površine imaju diskretan mat finiš bez obzira da li je reč o čeliku ili o titanijumu. Titanijumske elemente razdvajaju dva diskretna spejsera od čistog bakra. Futrola je od toplo voskirane kože debele 4 mm, sa viskom za pojas i sigurnosnim kaišem koji se potpuno bešumno zakopčava bradavicom od nerđajućeg čelika. Uz sav kvalitet ovakvog rešenja, za moderan borbeni nož futrola od kydexa bila bi daleko primerenije rešenje. I to je valjda jedina mana ovog noža. U skladu sa performansama, nož je dobio i (prilično zastrašujuće) ime – „Bone licker“, tj. Lizač kostiju. Cena je predmet dogovora između naručioca i majstora, ali ovakvi noževi sa pažljivo osmišljenim i kvalitetno izrađenim detaljima nikada nisu bili jeftini.
Šaljiva kovačka izreka kaže: „Majstori ne greše, samo prave kraće noževe“. Ovoga puta, potvrđena je u stvarnom životu. Naime, Borko sve noževe koje pravi testira u različitim fazama izrade jer je to jedini način da kupac dobije sečivo željenog kvaliteta. Tokom izrade relativno dugog, zakrivljenog noža od alatnog čelika D-2, posle otpuštanja, pri testu bočnog opterećenja sečivo se slomilo. Na mestu loma moglo se uočiti da je uzrok u mikro-pukotini (verovatno nastaloj u procesu kovanja). Naručilac je dobio drugi nož, a preostali komad dugo se vukao u radionici. Jednom naoštren, sa tvrdoćom koja prelazi 60-61 HRc, nekoliko godina služio је za sečenje kože za futrole sa drškom koja je improvizovana od tekstila i lepljive trake. Jedan Borkov poznanik je nekoliko puta pokazao interesovanje za taj komad, očigledno fasciniran lakoćom kojom seče, pa je majtor odlučio da ga iznenadi nožem od ovog komada. U nekoliko naizgled nepovezanih razgovora dobio je okvirne ideje kako nož treba da izgleda. Ispostavilo se da željeni oblik odgovara umanjenom indo-persijskom maču, tj. sablji nazvanoj „šamšir“ sa laganim, uskim zakrivljenim sečivom, nakrsnicom u obliku slova „S“ i relativno kratkom drškom koja se završava zaobljenom jabukom.

S оbzirom da je budući vlasnik izjavio da bi takav nož relativno često bio korišćen na selu i u prirodi, majstor je odlučio da nožu podari rustičan izgled sa prirodnom bojom drveta za dršku i kože za futrolu.
Tanko sečivo izvijenog vrha, podesno za duboke rezove povlačenjem, dodatno je olakšano izbrušenom „lažnom oštricom“ širokom 5 mm, sa gornje strane, a ujedno je efikasnije u probijanju. Kada govorimo o borbenoj upotrebi, precizno ubadanje zakrivljenim sečivom nije jednostavno jer traži određeni nivo veštine koji se postiže vežbanjem. Naime, to su uglavnom lučni udarci koji zaobilaze blokadu protivnika, poput drevnih tračanskih mačeva korišćenih u gladijatorskim borbama. Umesto usadnika, koji je integralni deo sečiva, ovaj nož je dobio zavareni usadnik oko 1 cm ispod dvostranog štitnika za prste izrađenog od mesinga. Sečivo nema rikaso, a 10 mm dug usek za oštrenje (tzv. choil) samo je naglašen blagim suženjem sečiva pri bazi.
Štitnik za prste, izrađen od mesinga, ima odličino odmeren nagib za oslonac palca pri „mačevalačkom hvatu“, a spejseri su od tekstilne mikarte braon boje koja se odlično uklopila sa materijalom drške. Sama drška je od podzemnog dela patuljastog hrasta sa planine Javor. Kuriozitet je što iskorišćeni komad ima na sebi vidljiv čvor – detalj koji majstori izbegavaju jer narušava strukturu drveta, pa je pucanje rasušenog materijala uobičajena pojava. Ali, budući vlasnik noža rekao je da želi izgled „kao da је pravljen pre 200 godina“, pa je majstor želeo da postigne taj rustični utisak. Sam završetak drške doneo je odstupanje od forme „šamšira“ jer nije potpuno zaobljen, ali veliki komad mesinga doneo je očekivani balans oružju sa većim delom mase u dršci i sa veoma laganim i „brzim“ vrhom koji se lako usmerava malim pokretima iz zgloba šake. A to može da bude značajna prednost u bliskoj borbi.
Futrola je izrađena od biljno štavljene goveđe kože, dvostruko prošivena sa mesinganim ojačanjima tako da se vizuelno sjajno uklapa sa nožem. Rezanje ovim nožem, udarcem ili u povlačenju, predstavlja dobru zabavu jer grančice debele nekoliko centimetara praktično ne osaćate kao prepreku, a sečenje konopca koji slobodno visi predstavlja slabašak izazov za ljuti čelik zakrivljenog sečiva. Vlasnik će svakako biti više nego zadovoljan ovim oružjem.
Majstor je uspeo da napravi dva po formi veoma različita ali po nameni vrlo bliska noža. Koji je bolji, pitanje je ličnih preferenci ali je nesumnjivo da oba mogu da se pohvale visokom efikasnošću i sjajnim kvalitetom.
tekst i foto DRAGAN ŠAPONJIĆ

Model: Bone licker
Ukupna dužina (mm): 275
Dužina sečiva (mm): 147
Debljina sečiva (mm): 4
Širina sečiva (mm): 35
Materijal: N-690
Tvrdoća u HRC: 55-56
Debljine kože za futrolu (mm): 4

Model: Šamšir
Ukupna dužina (mm): 278
Dužina sečiva (mm): 153
Debljina sečiva (mm): 3,5
Širina sečiva (mm): 25
Materijal: D-2
Tvrdoća u HRC: 60-61
Debljine kože za futrolu (mm): 3,5