Bowie Nebojše Stanaćeva

Ima li Bowie nož u 21. veku uopšte prednosti u odnosu na manje i standardne modele ili je samo stvar kulta i priča? Ima li realnih prednosti u korišćenju u odnosu na druge vrste noževa? Ima li mana? Na ova i sva druga pitanja potudili smo se da dobijemo konkretne odgovore testirajući model maldog majstora.

Old school

Nekako se svi sa setom prisećamo starih dana, sve nam je nekako izgledalo lepše. Iako je to samo subjektivni osećaj jer smo tad bili mlađi, istina je da je u svakom od nas bilo više avanture, više poleta i želje. Ipak u “Kalibru” ne damo da taj duh zamre u nama i zato se s vremena na vreme ponovo družimo sa opremom iz starih dobrih dana, napravljenoj po recepturi stare škole.

Smatram da nema ozbiljnijeg ljubitelja sečiva koji nije čuo za čuveni tip noža – Bowie. Međutim podjednako je mnogo nedoumica i usvojenih pogrešnih informacija o njemu. Jedna od mnogih je da ovaj nož mora imati tzv. clip point – zakrivljen vrh na gore. Nesumnjivo da je u fabrici “Sheffield” najviše rađen baš u ovom maniru i da su zaista proizveli mnogo primeraka ali to svakako nije pokazatelj originalne konstrukcije. Kako u stvari izgleda originalni bowie nož?

Činjenica je da na ovo pitanje u stvari ne postoji odgovor. Zašto je to tako odgovara nam istorija. Bowie nož ne nosi ime po njegovom stvaraocu nego po svom korisniku Jimu Bowie, koji ga je nehotice proslavio. Iako je nastao davno pre 1826. godine kada je u čuvenoj borbi Džim Bovi usmrtio majora Norisa Rajta, ali do tada nije bio toliko popularan ni masovno korišćen. Kako je Džim i sam više puta istakao nož mu je napravio rođeni brat kako bi imao pouzdano oružje za odbranu u dvoboju noževima (u kojima je neretko učestvovao).

Nepoznat originalni dizajn

Danas ozbiljni poznavaoci tvrde da je najpribliži opis ovog noža upravo sam iskaz Rezina Bovija (Džimovog brata). On je opisao kako je sam napravio lovački nož sečiva širokog 1,25 inča (3,2 cm), dužine sečiva 9,25 inča (oko 23 cm), jednostrano naoštren i nije bio zakrivljen. Na osnovu ovog zapisa jasno je da klip point nije bio deo originalnog dizajna, već je to nastalo kasnije. Veliko sečivo svakako je imalo svoje prednosti i u praksi se tako i pokazalo. Posle dvoboja kako to obično biva prepričavanjem se štošta dodavalo, zbog senzacionalizma, a i porasta popularnosti osobe koja je prenosila priču. Tako je ovo oružje iz dvoboja u startu opisano kao veliki kasapski nož. (Podseća li vas to na današnju žudnju pojedinaca na društvenim mrežama za lajkovima?) Elem, bilo kako bilo, od trouglastog sečiva, preko onog sa klip pointom, od sandučastog do ergonomski podobnijeg rukohvata Bowie je prošao mnogo transformacija, da bi se najviše ustoličio kao klip point nož velikog sečiva (po nekim autorima ono treba da bude duže od 25 cm). Mnogi majstori pravili su svoje verzije, prihvaćene kao oružje koje sigurno pomaže.

Vrlo brzo ovakva sečiva postala su saputnik lovaca, trapera, naseljenika ali i vojnika u nedostatku bajoneta… Bio je obavezan pratilac ljudi koji su živeli na zapadnoj granici, pogotovo u državi Arkanzas i oko reke Misisipi. Arkanzas je u to doba bio sama granica naseljenosti (ne uključujući starosedeoce) kontinenta, tako da se smatra mestom nastanka Bowie noža. Ono što danas možemo tvrditi zasigurno je da je u pitanju bio nož velikog formata, koji je mogao da služi i kao manja sekira. Priča o pobedi u dvoboju zahvaljujući ovako velikom sečivu ulivala je poverenje korisnicima da se osećaju sigurnije u nekom bespuću ako je uz njih stalno i jedan Bowie nož. Tako je vremenom i nastao kult velike, moćne “nožekanje”. Danas postoje mnogi poštovaoci ovog kultnog noža, održavaju se i borbe (poput borbi mačevima), a napisano je nekoliko knjiga koje obrađuju ovu temu. Bowie nož je i dalje popularan iako, realno, danas ima mnogo praktičnijih sečiva.

Popularan i u 21. veku

Testirali smo jedan ovakav masivan old school nož ali od modernih čelika i načinima termičke obrade, koji je izradio domaći majstor Nebojša Stanačev (1995. god. iz Zrenjanina). Od čelika koristi nekoliko tipova poput N690, ali najviše W2 koji mu je okosnica po čemu se sada već prepoznaje njegov rad. Konkretno hamon i diferencijalno kaljenje koje je postalo njegova uža specijalnost za šta je ovaj čelik jako dobar (po nekima čak i najbolji). Kako po perfomansama koje može da postigne tako i po izgledu hamona koji se sa njim dobija. Pored toga prilično je redak što doprinosi egzotici. Nebojša najviše izrađuje radne i lovačke noževe ali nije mu problem da napravi neke druge modele jer upravo tako daje oduška mašti, unosi lični pečat i inovacije u svoj rad. Garanciju daje za svaki nož jer ga lično i testira. Pre izrade rukohvata potrebno je utvrditi kako je uspela termička obrada, koja je i najbitnija u celoj priči.

Ona obuhvata kako kaljenje tako i otpuštanje i normalizacija kao i sve druge procese poput kriogenizacije i sl. Nebojša nema skromne planove a do njih korača krupnim koracima. Svestan je da je tek započeo i da ga čeka ogroman posao kako bi dosegao nivo svetskih majstora i izrađivao najbolja moguća sečiva. Lepo je čuti i osetiti ovakav žar kod mladih ljudi, koji svoju energiju usmeravaju ka nečemu konstruktivnom. Iskreno, kada vidim da mlad čovek ima cilj, vredno i sa žarom stremi ka njemu dobro se osećam jer mi to govori o budućnosti, o novoj generaciji koja nije potpuno izgubljena kako mnogi tvrde.

One man show

Iako je po struci mašinski tehničar, Nebojšu je oduvek privlačiolo kovačko umeće. Pre tri god odlučio je da se okuša u kovanju i tada je napravio svoj prvi nož. Od tog momenta ne prestaje da radi i kako kaže, oseća da je celo njegovo biće u tome. Ogroman priliv energije i volje ne dešavaju se često i bili su mu znak da se opredeli da postane kovač profesionalac. Sama radionica nalazi se nadomak Zrenjanina u mestu Aleksandrovo. Nebojša je “one man show” kako kažu na Zapadu, jer sve radi sam, od dizajniranja, izrade i testiranja preko logistike marketinga i prodaje. Znanje je uporno skupljano sa svih strana: od interneta, drugih majstora domaćih i stranih, a posebno ističe kolegu Mladena Mladenovića (o čijim zaista vrhunskim radovima sam već pisao). Od njega je, kaže, dobio na poklon materijal za svoj prvi komercijalni primerak, što izuzetno ceni. U radu koristi kako mašine tako i ručne metode i ne libi se ničega kako bi postigao što bolji krajnji rezultat.

Kada je krenula naša saradnja prvi primerak nije se pokazao kao potpuno uspšan. Posle prvog pokušaja kod koga je bilo problema da se sečivo održi pravim nakon kaljenja i nedovoljno dobro izvučenim hamonom, mladi majstor nije odustao i upornošću je u drugom pokušaju uspeo da napravi sečivo kojim je i sam bio zadovoljan. Ova želja da se uspe je često pokazatelj snažne volje koja vodi do uspeha, što je i nas kupilo pa smo se potrudili da realnim testom to i sagledamo.

Omiljen W2 čelik

W2 je visoko-ugljenični čelik koji zahteva tzv. brzo i specijalno ulje za hlađnje (ako se ne kali u vodi). Prefiks W je od water hardening stell (čeik pogodan za kaljenje u vodi). Ima veliki procenat karbona – 1,15%. Odlično drži oštrinu i ima dobar nivo čvrstine odnosno izdržljivosti. Hroma koji povećava žilavost otpornost na koroziju i habanje sadrži 0,15%. Molibden koga ima 0,10% poboljšava mu obradivost na mašinama, a vanadijum (od 0,15 do 0,35%) daje mu veću tvrdoću, čvrstinu i neverovatnu otpornost na šok, odnosno sile koje naglo deluju na njega poput onih koje se dese kada vam sečivo ispadne na tvrdu podlogu. Tungstena ima 0,15 %, to mu povećava tačku topljenja, kao i čvrstinu i otpornosti na habanje na većim temperaturama. Takođe ima i nikla 0,20%, magnezijuma 0,25%, silikona 0,25%, bakra 0,20%, i sulfura 0,025%. Dostiže do 65Hrc ali najbolji je kad je na 61-62Hrc koliko je i kod ovog primerka, jer mu je tada držanje oštrice najbolje. Generalno može postići odlične perfomanse. Nije lak za termičku obradu i zahteva četiri normalizacije. Spada u vrlo elastične ugljenične čelike. Kako Nebojša kaže po njemu je on znatno bolji od 1095 ili 52 100 koji mogu da budu veoma čvrsti ali krti. Budući da ima malo hroma a više karbona spada u rđajuće čelike.

Nož koji je Nebojša napravio vizuelno može da bude na naslovnici kataloga noževa ili naslovnoj strani knjige o Bowie nožu. Futrola u old school varijanti sa krznenim umetkom i logom moje radionice kao ličnim pečatom korisnika, urađena je od najdeblje vegetabil goveđe box kože duplo prošivena sa mesinganom kopčom držača rukohvata kako bi se uklopila sa takođe mesinganim elementima na samom nožu. Širok preklopni deo omogućava postavljanje kako na kaiševe tako i na sve pa i najšire opasače ali i na neke druge načine – nošenje na rancu ili na leđima. Mali ali važan detalj je da je mesingani stubić kojim se kopča držač pokriven kožom i nema direktnog kontakt sa nožem što izuzetno cenim. Nitna koja drži kaiš ipak ima kontakt sa rukohvatom i ovo je mali propust koji može lako da se reši ako se komad kože prelepi preko njega. Generalno futrola je urađena masivno, veoma kvalitetno, podržava i čuva veliko sečivo onako kako treba. Stabilno je u njoj prilikom pokreta, saginjanja, okretanja naopačke. Čak i kada je bio namerno ostavljen nezakopčan u njoj, nož nikada nije krenuo da ispada što smanjuje mogućnost da se nehotice izgubi. Najčešće sam ga nosio klasično za opasačem ali i na rancu i nemam zamerke na futrolue.

Sam nož zaista izgleda impozantno. Urađen je u hiden tang konstrukciji. Hamon je izuzetno lepo izražen, kreće od samog kraja rikasa, dovoljno dignut u visinu sečiva da ne ugrožava samu oštricu i omogućava dalja oštrenja i dooštravanja. Sečivo je blagog drop point oblika i ima dugačku lažnu oštricu, maltene celom dužinom leđa. bostrano V naoštren sa debljinom od oko 0,5 mm u oštrici sa blagim povećanjem ka vrhu na 0,6 do 0,7 mm. Samo sečivo dugo je 190 mm a rukohvat 140 mm, ukupno 330 mm. Debljina sečiva u leđima je 5,3 mm širina mu je 35 mm u najširem delu. Prstobran je od masivnog komada mesinga, sa veoma izraženom nakrsnicom – štitnikom za kažiprst i palac i crnim lajnerima od mikarte. Rukohvat je od jelenskog roga koji na kraju ima balčak od mesinga veoma interesantno urađenog da prati nepravilan oblik roga kako po obimu tako i po ivicama koje su obrušene i prate podužne kanale na samom rogu. Poliran je do ogledala i predstavlja veoma jedinstveno dizajnersko, mogu reći i umetničko rešenje. U ruci neobično dobro leži uprkos svinutom delu roga, sa balansom bukvalno u zoni kažiprsta što je sasvim u redu iako bi bilo dobro da je malo ispred toga. Nakon prvog utiska očekivao sam da neće biti preudoban na duže staze, ali se pokazao boljim od očekivanog. Ta njegova asimetričnost old school rada stalno mi smeta, budući da sam po prirodi perfekcionista. Naivno sam pretpostavio da će ovo biti veći problem prilikog dužeg i napornijeg rada, zadovoljan što sam mu odmah “predvideo” manu.

Težina noža iznosi 250, a futrola 90 grama. Što s obzirom na dimenzije nije mnogo. Pogotovo kada se nosi ceo dan. Za ovakav nož i sam test-poligon smo izabrali tako da može da pruži sve uslove za maksimalno i realno opterećenje. Otišli smo u rezervat prirode Gornje Podunavlje. Močvarno područje preplavljeno komarcima, vlagom, visokim rastinjem, velikim rasprostranjenim šumama tvrdih i mekih lišćara, teško prohodnim terenom. Ukratko predivna priroda. Idealno za probu jednog frontier noža. Ipak u pitomijim uslovima pre prvog odlaska u divljinu probali smo nož čisto da vidimo šta možemo da očekujemo.

Ekstremno opterećenje

Odmah sam krenuo sa lateralnim izbijanjem i dubljenjem drveta. Ovaj test ekstremno opterećuje sam vrh sečiva, pa mi je cilj bio da odmah vidim hoće li tu biti problema. Poluga je velika budući da je nož dug i ovaj zahtevan test prošao je bez oštećenja. Vrh se nije ni slomio ni iskrivio.
Usledilo je cepanje suvog hrasta tzv. batoning, sa oblicama prečnika petnaestak cm. Nož ga je podneo bez problema i bez vidnog gubitka oštrine. Iako je vrh po leđima noža tanak, zbog lažne oštrice udaranje po njemu prilikom cepanja oblica nije ga oštetilo, što govori o veoma dobroj termičkoj obradi. Zaista ga ovde nisam štedeo. Feathering ili pravljenje iverja tankog poput perja za potpalu vatre probali smo na mekom drvetu, nakon cepanja hrastovih oblica. Ako sečivo nema dovoljnu tvrdoću ovde bi se odmah pokazao gubitak oštrine. Kontrola noža je odlična i omogućila je da se pravi tanko iverje ali i malo debje, zasecima od 1-2 mm, koji se dodaju u momentu kada vatra već uhvati prvi plamen. Oštrina je ostala na nivou. Međutim ovo se sve uradi relativno brzo i nije dovoljno da pokaže mane rukohvata, da li žulja, klizi iz ruke i slično pa ona sumnja spočetka i dalje nema potvrdu. Pravi odgovor dobili smo posle ozbiljnijih testova u pravoj divljini rezervata.

Svanuo je sunčan dan kao stvoren za ovakvu avanturu. Posle 20 kilometara vožnje automobilom stigli smo do ograde koja označava početak prirodnog dobra i odatle smo se uputili peške, uz proveru karte – kao old school boys. Dan ranije smo na telefonu uporedili poklapanje google maps sa starom kartom 1:25000 kako bi bili sigurni da je i dalje validna iako sam znao da poplavna područja nikad nisu ista, pogotovo ovog kišnog poroleća. Cilj je bio doći do bare Kenđija udaljene desetak kilometara. S obzirom na to da telefon tu već ulazi u roming, karta je bila bolje i prigodnije rešenje u ovoj avanturi.

Na putu do cilja nož sam koristio po realnoj potrebi prvo da napravim štap kojim sam se pomagao u toku kretanja kroz šumu i močvaru, da presečem i nasečem granje za vatru, napravim iverje za početak vatre, presečem kanap, napravim kačilicu za kotlić i sl. U toku pripreme vatre ispostavilo se da smo naleteli na komad debla pun crnih mrava koji počinju da se razmnožavaju u proleće. Čim smo uvideli da je panj kolonija mrava i jaja odneli smo ga u hlad kako sunce ne bi oštetilo njihova jaja. Rad sa nožem pokazao je veliku efikasnost masivnog sečiva. Sa samo par zamaha grane prečnika od dva do desetak centimetara, suve poput dudove ili mlade i sveže poput vrbe sa lakoćom su presečene, oblikovane i zašiljene, precepane na pola… Ovo mnogo znači radi manjeg trošenja vremena, energije i snage. Zaista velika je prednost kada ovakve poslove uradite lako i brzo zahvaljujući masi i geometriji noža. Tokom kretanja nailazili smo na gustiš gde sam ga par puta upotrebio kao svojevrsnu mačetu, iskrčio put u polju kopriva naraslih do grudi. Posle tri sata stigli smo do željene destinacije i odmah prešli na pripremu drva za vatru, Suve grane većeg prečnika sa lakoćom smo iscepali pomoću ovog velikog sečiva. Iverje smo napravili bez problema što je dokaz njegove ošttrine, a masa i veličina i ovde su dali laku kontrolu koju smo isprobali dan ranije u mnogo pitomijim uslovima.

Laka manipulacija

Celodnevno nošenje nije predstavljalo ni problem ni opterećenje, a osećaj da se njime brzo i bez mnogo truda može uraditi i zahtevniji posao uliva poverenje i sigurnost. Na nožu ništa ne popušta, ništa se nije rasklimalo, zakinulo… Realno rečeno ovo je ozbiljan saputnik i alat za duže boravke u prirodi. Vratili smo se kasno uveče umorni ali zadovoljni lepo provedenim danom u pravoj divljini, i srodili se sa još jednim odličnim nožem-alatom u koji smo stekli puno poverenje.

Međutim mučila me je još jedna činjenica, a to je da nisam imao priliku da njiime radim neprekidno sat-dva, jer sve poslove završavao sam za par minuta. Odlučio sam da sebi i nožu dam zadatak koji će ga staviti na muku. Da izradim jedan manji predmet od drveta i to nožem kome rezbarenje, deljanje i oblikovanje nije osnovna namena. Odavno mi treba jedna drvena kašika pa sam od iscepanog hrasta za oko 2-3 sata izdeljao jednu, samo uz pomoć ovog velikog Bouwia i malo šmirgle. Duži rad sa nožem, zasecanje, skrejpovanje, veliki pritisak u rukohvatu pokazali su da i duži rad i znojave ruke nisu bili problem. Nisam napravio žulj, niti dobio bolna mesta na šaci, nisam imao osećaj gubitka kontrole. Ništa sem umora ruke što je i normalno. Divan osećaj da jedan asimetričan oblik uz dobar balans i geometriju može biti potpuno upotrebljiv kao alat, pritom razbija iluziju da samo savršen oblik može dati odlične rezultate.

Nož ima izgled i dizajn za desetku. Ne znam kako vas, ali mene odmah vuče želja da se uputim na kampovanje, šetnju u divljini, boravak u prirodi. Čelik W2 izdržao je ozbiljan test, a držanje oštrine je odlično. Rad sa njim lak i brz. Ergonomija fascinantno dobra čak i prilikom dužeg i zahtevnijeg rada. Balans sasvim dobar ali bi mogao da bude malo više ispred i mislim da bi mu to pomoglo da još bolje ispolji svoju masu i momentum prilikom rada. Ponovno oštrenje u prirodi je teško bez dobrih uslova, stropa i paste ali dooštravanje do neke zadovoljavajuće mere nije problem.
Oštar ali može i bolje

Mane? Nož nije došao naoštren do krajnje mere i ovo mladi majstor mora još da dotera. Daleko da nije bio oštar ali ne koliko bi trebalo. Zazor izmedju branika tj. štitnika za prste i rikasa nije savršen. List papira može da se ugura između. Da se razumemo, ovo uopšte ne narušava funkcionisanje i samo je estetski problem ali onaj koji se ne uočava lako i na prvi pogled. Ipak i to je nešto što bi trebalo izbeći ukoliko težimo savršenom nožu. Sama futrola nema zamerke sve što se nje tiče radi posao i estetski i praktično, čak je neobična i nesvakidašnja.

Maldi majstor Nebojša Stanaćev mnogo je prešao za relativno kratko vreme. Mnogo je savladao i svojski se trudi da ide napred. Ovaj nož ima sve elemente odličnog izdržljivog alata, ima sve elemente privlačnog dizajnerskog rada i ergonomski dobro rešenih površina. Hamon postaje njegov estetsko funkcionalni pečat i daje nožu klasu više. Sve u svemu uz neke mane od manjeg značaja ovaj alat je pouzdan lep i moćan pratilac u koga sam stekao puno poverenje. Pred njim je vreme, elana ima, ideja mu ne manjka i ne očekujem ništa manje od toga da kroz vreme postane ozbiljan priznat i svetski majstor. Sve manje od toga lično bi me razočaralo.

Tekst i foto: Boris Rakić