Čelični DNK

Obećanje sa epskim prizvukom duže vreme štampa se na svakoj kutiji „Emerson“ noževa. Vlasnik kompanije i član „Kuće slavnih“ borilačkih veština, gospоdin Ernest Emerson od početka svoje noževe reklamira kao rezultat saradnje sa elitnim specijalnim jedinicama, a kod predstavljanja novih modela u koncipiranju koristi fraze „mukotrpno istraživanje“ i „originalan pristup“.

SLIKA 1. Popularan folder medju pripadnicima SAS, Emerson CQC-.jpg
Popularan folder među pripadnicima SAS, Emerson CQC

 

SLIKA 2. Roadhouse ima karakteristicnu formu ostrice.jpg
Roadhouse ima karakterističnu formu oštrice

Poslednjih godina koristio sam više različitih „Emerson“ preklopnih noževa (neki od njih predstavljeni su i u našem časopisu), ali nedavno sam učestvovao u polemici sa bivšim kolegama koji su skoro ceo radni vek proveli u specijalnim jedinicama. Jedan je iskreno oduševljen širokom ponudom različitih modela „Emerson“ noževa, dok je drugi stanovišta da je reč o „varijacijama na istu temu“. Srećna okolnost u ovoj situaciji je da na raspolaganju imamo dva vrlo uspela i popularna modela nastala u različitim razdobljima, a sa istom namenom. To su čuveni CQC-8 i Roadhouse. Uporedili smo ih, a naše zaključke pročitaćete u narednim redovima…

SLIKA 3. Obratite paznju na razlike u bazi seciva.jpg
Obratite pažnju na razlike u bazi sečiva

 

SLIKA 4. Perfektan balans je nesporan dokaz majstorstva.jpg
Perfektan balans je nesporan dokaz majstorstva

 

SLIKA 4 A. Minorna razlika u velicini i poziciji nareckane platforme za palac.jpg
Minorna razlika u veličini i poziciji nareckane platforme za palac

CQC-8 Flipper poznat je i kao „Banana“ zbog karakterističnog profila i zakrivljenih kontura. Izvorna verzija debitovala je 1994. godine kao omaž „Red cell“ timu SEAL komandosa i njihovom vođi Richardu „Dick“ Marcinku. Ovi noževi imali su sečiva brušena samo sa leve strane, poput dleta i predstavljaju veoma tražene kolekcionarske primerke. Sam nož nastao je po direktnim uputstvima Chrissa Caraccia, bivšeg SEAL operativca i Ernest Emerson je više puta naglasio da ga smatra najboljim borbenim sečivom koje je ikada napravio. Tokom proteklih decenija različite elitne formacije koristile su ovaj folder, između ostalih i britanski SAS tokom svog angažovanja u Bosni devedesetih. Ono što ga stvarno izdvaja je činjenica da se uprkos čisto borbenim korenima pokazao kao izvrstan radni nož za svakodnevnu upotrebu. CQC-8 poput većine Emerson foldera dolazi u tri veličine, sa satenskim ili crno finiširanim sečivom, nazubljene ili glatke oštrice, uz opciju da stranice drške umesto od standardnog G-10 budu od mikarte u boji po izboru… Sa konstrukcione strane, jedina izmena kod modela „Flipper“ je dodatak profilisanog proširenja u bazi sečiva. Taj ispust se koristi za otvaranje noža, tako što ga kažiprstom jednostavno gurnete i lansirate sečivo u otvoren položaj. S obzirom da CQC-8 kao i većina „Emerson“ foldera ima pločicu za otvaranje i famozni „talas“ koji pomaže da se nož praktično automatski otvori pri vađenju iz džepa, dodatak „flippera“ i nije značajno unapređenje, ali kod mene je završio baš takav model.

SLIKA 5. CQC-8 je tipican ''flipper''.jpg
CQC-8 je tipičan “flipper“

 

SLIKA 7. Odlicna kontrola Roadhouse.jpg
Odlična kontrola Roadhouse

 

SLIKA 8. ''Sabre grip'' sa CQC-8.jpg
“Sabre grip“ sa CQC

Utisak pri prvom kontaktu je iznenađujuće dobar. Balans noža je izuzetan, bez obzira da li ga držite u standardnom ili obrnutom hvatu (sa vrhom okrenutim nadole). Ergonomija je solidna a upravljanje sečivom je prirodno i intuitivno. Svaka zakrivljena linija ima svoje praktično opravdanje. Voleo bih da je sečivo ravno brušeno celom visinom, ali sa debljinom od 3,5 mm brušenim do polovine visine i dalje je vrlo efikasan sekač. Ojačanje tzv. „svedge“ u vidu lažne oštrice sa gornje strane vrha olakšava probijanje i istovremeno štiti tanak materijal od deformacije. Nekakvom čudnom „magijom“ tj. dobrim rasporedom masa, nož deluje kao da je lakši od onoga što vaga pokazuje. Zbog toga su brzi i precizni potezi potpuno prirodna posledica osećanja da je CQC-8 produžetak vaše ruke. Drška je u prednjem delu oblikovana tako da sprečava rizično proklizavanje šake unapred, čak i ako neplanirano udarite u čvrstu prepreku, pa je rukovanje pri ubadanju potpuno bezbedno za korisnika. Hvat ohrapavljenih stranica drške je siguran i sa vlažnim ili masnim šakama, a potpuno otvorena konstrukcija olakšava čišćenje i održavanje noža.
Šta više možete da tražite od EDC foldera? Ali, za ljubitelje „Emerson“ noževa Ernie je pre nekoliko godina ponudio specijalno dizajniran borbeni nož jedinstvene forme.
Desert Roadhouse je folder iz „Prestige line“ programa, a sticajem okolnosti u posedu sam retke verzije sa stranicama drške u boji peska i satenski finiširanim sečivom. Za kolekcionare ovo je višestruko skuplji model, iako se od standardnog Roadhouse razlikuje samo po boji drške, dok regularni Desert Roadhouse ima sečivo zaštićeno crnim premazom. Na prvi pogled, dizajn noža deluje kao ograničavajući faktor za uobičajene poslove, jer je oblikovan, pre svega, za vojno-policijsku upotrebu. Ipak, pokazalo se da je i te kako dobar kao EDC folder pune veličine. Iako ga Ernie u svom maniru povezuje sa mirisom viskija, „Harley Davidson“ motociklima i barskim tučama, Roadhouse dizajn je dobro promišljen i ne naročito romantičan.

SLIKA 9. Modifikovan i ojacan ''american tanto'' vrh.jpg
Modifikovan i ojačan “american tanto“ vrh
SLIKA 12. Staro i novo pakovanje.jpg
Staro i novo pakovanje.jpg

Emersonov najprodavaniji model je CQC-7, folder srednjeg formata sa potpuno ravnim sečivom i trouglastim „tanto“ vrhom. Uprkos popularnosti, njegova efikasnost nije na naročito visokom nivou i Ernest Emerson je odlučio da neke stvari unapredi. Sečivo je uvećano i umesto potpuno pravog reza dobilo je blago zakrivljenje koje mu podiže efikasnost u rezanju povlačenjem. Vrh je ozbiljno modifikovan, ugao u odnosu na oštricu je znatno smanjen, a sa gornje strane dodat je „svedge“ koji olakšava probijanje i nožu daje moderan, agresivan izgled. Konture drške su takođe izmenjene, tako da je u prednjem delu udubljenje za kažiprst preuzelo ulogu štitnika za prste, a sama drška je preoblikovana i osetno je udobnija, naročito pri dužem radu. Balans je izvrstan, baš kao i kod CQC-8, tačka ravnoteže je na mestu kontakta sa kažiprstom, pa je manevrisanje brzo, lako i precizno. Otvaranje je lako i glatko, brava je, naravno, Walkerov „liner-lock“ kao na svim „Emerson“ modelima. Čelični uložak drške na levoj strani je primetno tanji od titanijumskog dela sa desne strane, koji zabravljuje sečivo u otvorenom položaju. Nož se pokazao kao sasvim solidna alatka za obavljanje svakodnevnih poslova za razliku od prilično „namenskih“ borbenih modela.

SLIKA 13. U sklopljenom stanju.jpg
U sklopljenom stanju

Ustvari i Roadhouse i CQC-8 predstavljaju veoma dobre radne noževe, iako je početna ideja u njihovom dizajniranju bila, pre svega, borbena primena. Nastali su u razmaku od oko četvrt veka, jedan sa tipično zapadnjačkim „clip-point“ vrhom, a drugi sa modifikovanom tanto oštricom. Da li se zaista toliko razlikuju? Ne morate ni da ih pogledate. Dovoljno je da zatvorenih očiju uzmete u ruke oba noža i biće vam jasno da dele isti DNK. Isti materijali za sečivo i lajnere, iste debljine, skoro identične dimenzije i masa“. Uostalom, pogledajte tabelu. Konstrukcija noža, čuvena „wave“ kuka sa nareckanom platformom za oslanjanje palca, oblik i pozicija šnale, rupe za kanap, pločice za otvaranje sečiva, sve to je skoro identično. Razlike su znatno manje od sličnosti. Tekstura G-10 kod Roadhouse je nešto grublja ali su urezi na osloncu za palac udobnije zaobljeni. Zaista je teško odlučiti kom modelu dati prednost. Trenutno, Roadhouse nije u redovnoj proizvodnji što za Emersona značI da će se povremeno pojavljivati ograničene serije namenjene ljubiteljima ovog modela. Naravno, po značajno višim cenama.
Ali, ovo nije bajka u kojoj je sve bez mane. Čelik je američki nerđajući 154 CM, ustvari kopija Hitachi ATS-34 koji odavno nisu vrhunski izbor iako im realno ništa ne fali (što potvrđuju mnogi korisnici širom sveta), konkurencija nudi nove, egzotične čelike viših performansi. Dok se drugi hvale kugličnim ležajevima koji dopuštaju okretanje sečiva oko osovine skoro bez otpora, Emerson ostaje veran jednostavnim (i pomalo grubim) kliznim površinama od bronzanih diskova. Titanijmski uložak brave bio je „hi-tech“ pre 30 godina ali sada svaki proizvođač postavlja čelični umetak na mestu kontakta brave sa sečivom, da se izbegne iritirajuće „lepljenje“ čelika i titanijuma. Potpuno ravne pločice od jednobojnog kompozita G-10 hrapave teksture jesu praktične i izdržljive, ali čak i nešto jeftiniji noževi drugih premijum proizvođača nude trodimenzionalno oblikovanu dršku, neretko poliranu ili precizno čekiranu u kombinaciji materijala kao što su titanijum, ugljenična vlakna, G-maskus i slični. Šnale za kačenje u džepu su jednostavni, presavijeni komadi lima identičnog oblika, ali za cenu od oko 300 dolara po nožu, kod mnogih drugih kompanija dobićete glodani titanijum sa keramičkim elementima, diskretan oblik za duboko, neupadljivo nošenje ili barem mogućnost izbora da je montirate tako, da vrh pri nošenju orijentišete na dole ili na gore. Očigledno, Emerson smatra da su nabrojane stavke manje bitne od reputacije koji njegovi noževi uživaju. Potražnja na tržištu mu za sada daje pravo.
No, konkurencija ne spava, a korisnici su sve razmaženiji kada izdvajaju značajne sume za tako jednostavanu alatku kao što je nož. Emerson „reciklira“ neke svoje ideje, koristi postojeća rešenja u maksimalnoj meri i na taj način izbegava povećanje troškova proizvodnje, ali to ne utiče da cena njegovih noževa bude niža. Doduše, on svakako nije jedini u branši sa takvom poslovnom filozofijom. Za nas korisnike, iznad svega bitno je da nož bude praktičan i kvalitetan. A predstavljeni „Emerson“ modeli to bez sumnje jesu.
tekst i foto: DRAGAN ŠAPONJIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još