Dizajn bez preteranog šminkanja

Stefana Kordića iz Kragujevca upoznao sam davno, na prvom nožarskom takmičenju koje je „Kalibar“ organizovao. Mlad momak, skoro dečak, došao je do žirija i rekao „nestao mi je nož“. To je bio jedini slučaj krađe na brojnim susretima ove vrste kod nas i posle toga često smo se šalili da je nepoznati lopov imao dobar ukus. Jer, od samog početka Stefan je pravio dobre modele. Imao sam priliku da u više navrata vidim izvrsno urađene noževe iz njegove radionice, savršeno simetrične dvoseklice idealnih proporcija (majstori znaju koliko truda i iskustva to zahteva), precizno izbrušene tradicionalne forme poznatih noževa i odlično koncipirane radne oštrice. Zvanična potvrda majstorskog umeća došla je polovinom prošle godine na memorijalnom turniru „Goran Atanasković – Beca“, održanom u Leskovcu. U prisustvu više takmičara, od kojih su neki već afirmisani majstori, Stefan je zasluženo osvojio prvo mesto. To je i jedan od razloga da vas upoznamo sa nekim od njegovih aktuelnih radova.
Po zanimanju, Stefan je oružar ali je od malena ljubitelj prirode, lova i svih aktivnosti na otvorenom, tako da je njegovo interesovanje za izradu noževa očekivan način da ispolji svoju kreativnost i aktivni duh. Upravo to je odlučilo pravac u kome deluje i odredilo njegov opus. Kod Kordićevih noževa estetika je svedena, linije jednostavne, a oblik podređen efikasnoj upotrebi. Možda grešim i nisam dovoljno sofisticiran, ali volim alatke i oružje bez nepotrebnih estetskih detalja i kitnjastih dodataka. A njegovi noževi su baš takvi…

Kamperski – Hudson Bay
Geografski, Hudson Bay je drugi po veličini zaliv na svetu, posle Bengalskog. Ova ogromna oblast na severoistoku američkog kontinenta od davnina je privlačila naseljenike iz Evrope, koji su u kontaktu sa urođenicima trgovali i razmenjivali robu. Krajem 18. veka, kovnica „Hudson Bay Company“ iz Šefilda u Engleskoj isporučivala je kolonistima velike radne noževe karakterističnog oblika. Brzo su stekli popularnot kao odlični sekači. Široko, blago zakrivljeno sečivo sa kratkim zasečenim i blago uzdignutim vrhom dugo oko 20 cm masovno je korišćeno pre ratnih zbivanja i popularizacije bowie oblika. Stefan je ovaj model donekle prilagodio uslovima i potrebama ovdašnjih korisnika. Njegov Hudson Bay je ukupno dug 280 mm sa 160 mm dugim sečivom debljine 4,5 mm. Uz veliku širinu to daje mali ugao oštrice i tanak konveksni rez. Usadnik i sečivo se ravnomerno sužavaju prema krajevima tako da je masa noža 276 grama. Drška je napravljena od tekstilne mikarte iz domaće radinosti, a čivije i zaštitni bolsteri u tradicionalnom stilu izrađeni su od mesinga. Podesan za skoro sve zadatke u prirodi, Hudson Bay je odličan kamperski nož. Upravo sa nešto manjom verzijom ovoga noža Stefan je i odneo pobedu na takmičenju.

Radni i borbeni – Golok
Još jedan veliki nož koji korene vuče iz tradicionalnih formi je Golok, autentično radno i borbeno sečivo korišćeno širom Malajskog arhipelaga. Iako Srbija nema puno dodirnih tačaka s Filipinima, golok iz Kragujevca predstavlja upotrebljivu alatku za ozbiljne radove sa drvetom. Korišćen je karbonski čelik C 1837 diferencijalno okaljen, što mu daje veću otpornost pri snažnim udarcima koji su i osnovni način upotrebe ovakvog alata. Sa masom u prednjem delu 225 mm dugog sečiva, ova alatka ima značajan moment sile pri zamahu. Presecanje je olakšano malom debljinom, a masu u prednjem delu obezbeđuje proširenje od čak 55 mm. Težina noža je 410 grama, a zakrivljena drška sa stranicama od mikarte ima dovoljnu dužinu da pronađete idealan hvat u zavisnosti od načina upotrebe. Pri kraju je proširena da nož ne bi ispao iz ruke, a stranice su učvršćene sa čak 10 mesinganih čivija. Golok bez problema odseca tanje grane jednim udarcem, može da cepa sirovo drvo i bez napora raskomada krupnu svinju pri uređivanju ulova. Jasno je zbog čega su filipinski ratnici naoružani golokom ili parangom (veća verzija istog sečiva), imali reputaciju glavoseča.

Borbeni – Tanto
U veće noževe spada i jedan borbeni ili, kako to sada kažu, „taktički“ model inspirisan popularnim Cold Steel Magnum Tantom. Stefanov Tanto prati siluetu svog uzora sa simetričim čeličnim tsuba štitnikom i dugim sečivom sa blagom kontinuiranom krivinom, koja se završava trouglastim kararu vrhom. To svakako predstavlja odstupanje od japanske tradicije, gde tanto retko ima štitnik i po pravilu nosi zaobljeni kisaki vrh. Ovaj nož je prilično „amerikanizovan“ ali to ga ne čini manje efikasnim. Naprotiv, ono što je u serijskoj proizvodnji žrtvovano zbog troškova proizvodnje dobar zanatlija pretvoriće u prednost. Zbog boljih mehaničkih osobina sečivo je iskovano od karbonskog čelika na kome je jasno vidljiva linija diferencijalnog kaljenja (tzv. hammon). Brušenje je ravno skoro celom visinom, a leđa sečiva su svedena u vidu lažne oštrice sa velikim uglom koja se može koristiti pri lomljenju, blokiranju ili zadavanju udaraca bez zasecanja u materijal. Vrh je nešto naglašeniji u odnosu na uzor, što mu omogućava lakše probijanje i rezanje pri povlačenju. Na dnu udobno oblikovane drške je masivno čelično ojačanje čija uloga nije samo razbijanje i udaranje, već daje neutralan balans relativno dugom sečivu, čineći ga tako podesnijim za brze pokrete. Ukratko – ozbiljan borbeni nož.

Za sladokusce – Bor
Praktičan lovački nož je predmet velikog broja debata, a mnogi lovci čitav lovački staž provedu tražeći optimalno rešenje za svoje potrebe. Naravno, ne postoji nešto kao „najbolji nož“ ali pojedine alatke mogu da odgovore na većinu zahteva, a da pritom zadrže prihvatljive dimenzije i malu masu. Model Bor je ime dobio po materijalu drške od zadebljanja, tj. tumora četinarskog stabla. Takvi komadi drveta su cenjeni zbog upečatljivih šara i neobičnog izgleda. Ovaj nož je dizajnersko poigravanje Stefana sa klasičnim Loveless nožem, kome je sečivo produženo na 129 mm, a drška preoblikovana. Zadržan je minijaturni jednostrani štitnik od aluminijuma, što uz tanko sečivo od čelika 52100 masu drži na samo 84 grama. Neverovatno, ali to je manje od mnogih preklopnih noževa. Tanko sečivo odličnih mehaničkih osobina čini ga dobrom alatkom koju ne morate učestalo da oštrite posle svakog posla. Naravno, takva geometrija donosi povećanu osetljivost na poprečna opterećenja tako da korisnik mora poznavati osnovna ograničenja pri upotrebi ovakvog sečiva. U svakom slučaju, nož za „sladokusce“.

Lovački – Derač
Još jedan lovački model nazvan je jednsotavno Derač. Ukupne dužine od samo 200 mm, od toga 98 mm sečiva, tipičan je predstavnik noževa za obradu ulova. Sečivo je od alatnog čelika L6 debljine 2,5 mm ravno brušeno do leđa i široko 30 mm. Uz kontinuiranu krivinu oštrice celom dužinom to je tipična alatka za obradu ulova. Stranice drške od fosilnog hrasta spojene su šupljim zakovicama, a okamenjeno drvo podiglo je masu na i dalje laganih 111 grama, dok je težište noža u šaci, malo iza kažiprsta. Karakteristika čelika L6 je lako oštrenje, tako da je uz nož dovoljno imati džepni dijamantski oštrač ili kožni „strop“ za fino doterivanje i svaki će posao biti lako završen. Naravno, karbonsko sečivo podrazumeva minimum pažnje i održavanja ali kada obrađujete divljač i nerđajući noževi moraju proći isti tretman.

Traperski – Canoe Cliff
Dok je birao noževe koje će predstaviti, Stefan je bio prilično neodlučan oko ovog modela. Reč je o verziji Canoe Cliff Hunter noža kakve nudi čuveni Mike Man iz „Idaho knifeworks“, radionice poznate po autentičnim noževima tradiconalnog načina izrade. Konkretan model je univerzalni radni nož kakav su koristili traperi i lovci pre nekoliko vekova. S obzirom da su se kretali laganim čamcima – kanuima, minimalna težina opreme bila je prioritet. Tako je nastao Canoe Cliff koji ni posle toliko vremena nije izgubio na aktuelnosti i upotrebljivosti. U stvari, ovo mi je na neki način i najdraži model. Pravi „radni konj“ čija estetika je zasnovana na jednostavnim linijama gole funkcionalnosti. Samo 2 mm debelo i 112 mm dugo sečivo od L6 drži masu na laganih 96 grama. Jednostavan štitnik i udobna drška od tvrdog drveta koji uglačani do kraja čine da izgleda kao pravi „dečački nož“. Spretna i pouzdana alatka koju ćete koristiti bez žaljenja, a opet dovoljno dobar da ga date nasledniku za neku od dečijih avantura. Uz jednostavnu futrolu na visku ovaj model je pravi pratilac za prirodu bez obzira čime se bavite. Ovakav nož treba da stari zajedno sa vlasnikom, bez poliranja i šminke, a poneki trag upotrebe samo govori o vremenu i zgodama gde se našao čelik iz srca Šumadije.

Tekst i foto: Dragan Šaponjić
Foto: S. Kordić