Prigušivač Kraken

Sa masom od 282 g, dužinom od 195 mm i širinom 35 mm, ovaj prigušivač se sigurno ubraja u već viđena rešenja. Ali, ako je sposoban, a verujemo da jeste, da sa običnom podzvučnom municijom poput PPU 9 mm metka sa zrnom mase 147 grejna i montiran na bilo koji pištolj postigne rezultat od 122-125 dB, znajte da je u pitanju odlično rešenje!

U svetu prigušenog oružja povremeno se javljaju revolucionarne konstrukcije koje u potpunosti menjaju način razmišljanja konstruktora.Zahvaljujući probojima u tehnologiji i boljem razumevanju dinamike gasova prigušivači su sve manji i tiši.

Nekadašnji pištoljski prigušivači dugi 25, a široki 5 cm, teško su ostvarivali redukciju buke veću od 30 dB. Nisu bili kompaktibilni sa većinom tadašnjih pištolja, jer nisu omogućavali poluautomatski rad. Savremene konstrukcije, s druge strane, postižu smanjenje pucnja za oko 40 dB, znatno su manjih dimenzija, a i automatika oružja nije narušena. Za ovakve izuzetne rezultate su zaslužni retki „zaluđenici“ koji su se odvažili da se bave ovim poslom.

Novitet iz Novog Meksika

Na žalost, ova oblast industrije naoružanja i prateće opreme je verovatno pod najvećim uticajem iskrivljene slike, koju je uglavnom plasirala filmska industrija, bolje reći Holivud. Na stranu apsolutno nerealno prikazivanje dimenzija i pogotovo sposobnosti smanjenja zvučnog potpisa oružja. Veći je problem što su prigušivači uglavnom viđeni u rukama zlikovaca i plaćenih ubica. Na taj nači se kod običnih građana, a i onih koji odlučuju o njihovim životima (čitaj, političara), stvorila slika da je u pitanju nešto što nipošto ne sme da bude dostupno bilo kome, sem državnim specijalizovanim službama. Ovakav stav u belom svetu počinje da se menja, pa prigušivači postaju dostupni i civilima, prvenstveno u lovačke svrhe. Finci su odavno shvatili prednosti upotrebe ovih mehaničkih naprava u lovu i sportskom streljaštvu, tako da sama vlast ohrabruje njihovu nabavku i upotrebu. Od nedavno i u jednoj Nemačkoj (koja nam je uzor u mnogim stvarima), odobrena je upotreba prigušivača u lovu. Nadamo se da će jednog dana i naša zakonska regulativa omogućiti lovcima i sportskim/rekreativnim strelcima da budu legalno opremljeni ovim uređajima. A do tada, ne preostaje nam ništa drugo sem da pratimo šta se dešava izvan naših granica.

Jedna od poslednjih konstrukcija prigušivača za pištolje dolazi iz Amerike. Da podsetimo, tamo je posedovanje prigušivača, automatskog oružja i nekih drugih zanimljivih „igračaka za odrasle“ dozvoljena civilima. Naravno, uz plaćanje taksi i ispunjavanje određenih uslova. Verovatno u SAD ne postoji grupa građana sa „ove“ strane zakona, a koja je više kontrolisana i proveravana od strane tamošnje vlasti, od pomenute populacije. Tamo je dozvoljeno običnom građaninu da sam napravi svoj prigušivač, naravno pod određenim uslovima. Kako ovo nije baš jednostavna stvar, mnogi se okreću komercijalnim proizvođačima kojih je, na sreću, sve više. Jedan od tih proizvođača je i „CGS Group“ iz gradića Artezija u Novom Meksiku. U pitanju je vrlo mlada kompanija, osnovana 2014. godine, ali sa izuzetnim mašinskim parkom i vizijom da budu najbolji proizvođači „kul igračaka za odrasle“, poput vatrenog oružja, prigušivača i opreme koja je u vezi sa njima. Kako oni sami kažu, ako i dođe do toga da njihovi proizvodi vremenom dožive nekakve promene, vrednosti kompanije zauvek će ostati iste. Zaista, moto vredan poštovanja, pogotovo ako ga se budu još i pridržavali.

Prerano je za zaključke…

Njihov najnoviji proizvod je Kraken, moguće najtiši prigušivač za devetomilimetarske pištolje. Ime koje nosi označava morsku neman, nešto između džinovske lignje i oktopoda, a u savremenoj popularnoj kulturi je poznato iz filmske sage „Pirati sa Kariba“, a nešto stariji opis čudovišta imamo i u Vernovom romanu „20.000 milja pod morem“. Teško je reći zašto je odabrano ovo ime, ali ono što možemo da kažemo je da je u pitanju izuzetan proizvod. „CGS Group“, tačnije „CGS Suppressor LLC“ je u saradnji sa „ZEV Tehnologies“ napravila prvoklasan proizvod. Pretpostavljamo da je CGS uradio „konzervu“ dok su ljudi iz ZEV donirali oružje za koje će prigušivač biti prvenstveno razvijen. „ZEV Tehnologies“ je kompanija najpoznatija po visokokvalitetnim aftermarket delovima za „Glockove“ pištolje. Njihovi okidači, navlake i cevi za austrijski pištolj spadaju u najkvalitenije na tržištu. Verovatno je to i bio razlog zašto je došlo do saradnje između dve kompanije. „Domaćin“ na kojem je prigušivač montiran ima navlaku Z 17 Prizefighter sa Trijicon RMR type 2 refleksnim nišanom. Zaista sjajna kombinacija, moramo priznati.

Međutim, ono što je za nas najbitnije je sam prigušivač. Ideja je bila da se napravi najlakši mogući prigušivač koji će imati najveće moguće prigušenje. Naravno, pojam „najlakši“ u ovom slučaju ne treba bukvalno tumačiti u smislu „uopšte ne postoji ni jedan lakši model na svetu“, već da je u pitanju vrlo laka konstrukcija koja pruža izuzetno prigušenje. Telo prigušivača je izrađeno od kvalitetne aluminijumske legure 6061 T6, koja je zatim tvrdo anodizirana po vojnim specifikacijama. Ovako zaštićeno telo ima ekstremnu otpornost na grebanje kao i na brojne druge uticaje. Sa istim tipom zaštite, ali od aluminijske legure 7075 T6 su odrađeni unutrašnji prigušivački segmenti, sem prvog, koji je od nerđajućeg čelika sa oznakom 17-4. Na ovaj način je značajno produžen životni vek prigušivača. Jer, vreli barutni gasovi u kombinaciji sa visokim pritiscima i nesagorelim česticama baruta izuzetno brzo bi „potrošili“ aluminijumske komore. Ova erozija je naročito izražena u zoni otvora za prolaz zrna. Dimenzije ovog otvora su jedna od vrlo bitnih stavki za efikasnost jednog prigušivača. Generalno, može se reći da što je otvor za prolaz zrna manji, prigušivač je efikasniji. Sami prigušivački segmenti predstavljaju drugu generaciju CGS-ovih Orion segmenata. Iskreno govoreći, na prvi pogled bi se teško mogla primetiti neka značajna razlika u odnosu na rešenja nekih drugih proizvođača, recimo na SWR Omega 2. Treba istaći da se danas koriste uglavnom dva, odnosno tri tipa segmenata. To su takozvani K tip, drugi je ovde predstavljeni konusni tip sa usekom i treći je monokor konstrukcija. Većina proizvođača radi određene modifikacije, često samo estetske prirode i onda to predstavljaju kao revolucionaran dizajn. Da li je to u potpunosti slučaj i ovde, za sada je teško reći. Proizvođač u svom promotivnom materijalu ističe kako koristi prigušivačke segmente sa zaštitnim omotačem. U pitanju su integralni distanceri koji pored primarne funkcije ujedno sprečavaju nesagorele čestice da prljaju unutrašnjost prigušivača i da otežavaju čišćenje. Da se razumemo, ovo jeste dobra osobina, ali potpuno normalna jer to isto rade i skoro svi drugi proizvođači. Isticanje ovakvih detalja bi bilo otprilike u rangu reklame proizvođača automobila koji bi isticao kako uz njihova vozila dolazi i rezervni točak ili akumulator… Ali eto, izgleda da i kod Amerikanaca važi ono pravilo: „Što šarenije, budali veselije“. Iako pomenuti useci na prigušivačkim elementima odavno ne predstavljaju novost, nije zgorega objasniti da je njihova uloga da „rasture“ uobičajeni obrazac kretanja gasova. Na taj način se mogu postići vrlo značajna poboljšanja u redukciji pucnja. Naravno, potrebno je ispuniti određene uslove, ali to su već tajne zanata.

Značajna unapređenja

Naredni deo, odnosno onaj za kojeg ljudi iz CGS tvrde da je značajno unapređen je takozvani Nilsenov uređaj. Njegova svrha je da omogući poluautomatski režim rada prigušenim pištoljima, koji koriste neki od sistema bravljenja, a pogotovo Brauningov sistem cevi koja osciluje. Kada se na takvu cev montira prigušivač on deluje poput tega. Na taj način, ukoliko je prigušivač dovoljno težak, cev neće biti u stanju da se dovoljno brzo odbravi od navlake, te će doći do samo njenog delimičnog kretanja unazad. Naravno, ovo će izazvati neku vrstu zastoja poput čahure koja uopšte neće biti izvučena iz ležišta u cevi. Druga je mogućnost da čahura bude izvučena, ali da završi zaglavljena u otvoru za izbacivanje. Ovakvi zastoji će možda biti iritantna pojava na strelištu, dok u borbenoj situaciji lako mogu biti pogubni. Prvi primerci ovih uređaja su nastali početkom devedesetih godina prošlog veka i od tada su drastično evoluirali. Prvobitna funkcija je unapređena tako da sada imaju i ulogu pri prigušenju pucnja.

Upravo u ovom delu su napravljene određene, vrlo značajne inovacije. Na prvi pogled Nilsenov uređaj ili pojačnik trzaja ili razdvajač (tehnički gledano, možda i najpravilniji naziv) koji je primenjen liči na AAC-ov ASAP. Međutim, kod drugih proizvođača, otvori duž pokretnog klipa, koji je „duša“ sistema, imaju samo pasivnu ulogu za odušak gasova, dok su ovde napravljeni tako da nateraju i usmere gasove unazad i u stranu, od ose cevi i prigušivača. U principu, iako spolja liči, sam presek ovakvog pokretnog klipa ne podseća uopšte na klasični klip, već više izgleda kao neka vrsta prigušivačkog segmenta. Pomenuti pokretni klip je urađen od nerđajućeg čelika 17-4 i koristi tipičan američki navoj 1/2-28 tpi. Što znači da je, u pitanju navoj prečnika 12,7 mm sa 28 navoja po jednom inču dužine.

Tiši i od aplauza?

Prilikom gađanja sa neprigušenim i prigušenim oružjem, primećeno je da često dolazi do promene srednjeg pogotka. Da bi se eliminisala ili barem ublažila ova pojava kod pištolja, značajan broj savremenih Nilsenovih uređaja je dobio još jednu osobinu, a to je da može da se rotira u nekoliko pozicija. Tako da je korisniku dovoljno da posle montaže prigušivača na pištolj ispali metak i utvrdi eventualno odstupanje. Posle toga prigušivač zarotira i izvrši kontrolno gađanje i tako sve dok odstupanje ne dođe na zadovoljavajuću vrednost. U ovom slučaju, klip može da obezbedi 12 različitih položaja što je više nego dovoljno. Bilo bi nepravedno prema ovoj konstrukciji i njenim tvorcima ne spomenuti i uspeh u redukciji fenomena pojačanog prvog pucnja ili FRP, kako se često skraćeno naziva u literaturi. Ova pojava je posledica kontakta još nesagorelog baruta i kiseonika koji se nalazi u prigušivaču. Zbog toga se korisnici dovijaju na razne načine da eliminišu ovu pojavu, iako je daleko bolje da se tim problemom pozabave oni koji su za to plaćeni, zar ne?
Poklopac ili završetak prigušivača je takođe urađen od ranije pomenute aluminijumske legure. Pored osnovne uloge da unutrašnjost konstrukcije drži na okupu prilikom gađanja, u ovom slučaju ima još jednu. A to je da redukuje dodatno zvučni potpis. Ovo se postiže posebnim dizajnom samog kraja. Verovali ili ne, ali na ovaj način je moguće postići dodatnu redukciju pucnja od 2-3 dB što je značajno, iako na prvi pogled izgleda jako malo.

Test, pa tek onda sud!

Ipak, sva ova priča i ne bi bila toliko posebna, da proizvođač nije izneo vrlo hrabru tvrdnju da je uspeo da dobije ekstremno prigušenje pucnja. Koristeći pomenuti modifikovani Glock sa Z 17 navlakom, namontiranim Krakenom i Hush municijom proizvođača „Freedom Munitions“ sa zrnom mase 165 grejna, navodno je pucanj iznosio samo 114 dB! Pri tome tvrde da su koristili vojni standard MIL -STD-1474D. To znači da su koristili merač buke proizvođača „Brel & Kjr“ BK229, postavljen na visini 1,6 metara od tla i levo 1 metar. Da se razumemo, malokalibarske puške repetirke sa vrlo kvalitetnim prigušivačima teško postižu ovakvo prigušenje, a spadaju u najtiša oružja. Možda je običnom smrtniku lakše ako mu kažemo da jako pljeskanje dlanom o dlan, može da postigne vrednost od čak 124 dB. Moguće je da je u pitanju reklamni trik (na srpskom jeziku se ta pojava krajnje nekulturno, ali i vrlo precizno, zove laganjem), ali u kontaktu sa proizvođačem dobili smo uveravanja da za celo testiranje postoji video dokaz. Vredno je spomena da pomenuta municija ima izuzetno nisku početnu brzinu od samo 230-240 m/s i da mnogi savremeni pištolji, a posebno kompakt i subkompakt varijante, ne rade pouzdano sa njom. Pouzdan rad se postiže tek sa montiranjem prigušivača i dizanjem radnih pritisaka. Ovo je kod specijalizovanog sistema oružje-metak-prigušivač pozitivna osobina.

Šta možemo da zaključimo na kraju? Sa svojom masom od samo 282 grama, dužinom od 195 mm i širinom 35 mm, ovaj prigušivač se sigurno ubraja u dosad viđena rešenja. Ali, ako je prigušivač sposoban, a verujemo da jeste, da sa običnom podzvučnom municijom poput PPU 9 mm metka sa zrnom mase 147 grejna i montiran na bilo koji pištolj postigne rezultat od 122-125 dB, znajte da je u pitanju odlično rešenje.
Za sve više od toga, zaista bi bilo potrebno videti neki čvršći dokaz poput pomenutog filma ili još boje da vidimo testiranje izvršeno od strane neke nezavisne strane. Recimo, naše ekipe.

Tekst i snimci: Ninoslav TRIFUNOVIĆ