Majstori o kojima će se tek čuti

Dragan Beljić i Danijel Milovanović, vode se filozofijom izrade jednostavnih, radnih, potpuno funkcionalnih noževa, kod kojih se lepota krije u preciznoj izradi, posvećenosti detaljima i tek možda, ponekom ukrasu, koji u krajnjoj liniji i nije obavezan

Zaista je pravo zadovoljstvo kada možemo da predstavimo nove, sasvim mlade majstore nožare, čiji radovi apsolutno zaslužuju prostor u „Kalibru“. Reč je o krajnje neobičnoj nožarskoj radionici „Max Knives“ (Maks najfs, ili „maksimalno noževi“), koju su u Velikim Crljenima kod Lazarevca, otvorila dvojica mladih entuzijasta. Majstori nožari ove radionice su Dragan Beljić i Danijel Milovanović. Obojica su rođeni 1991. godine, završili su srednju Arhitektonsku školu (gde su se i upoznali) i imaju zajedničku ljubav prema hladnom oružju, posebno nožu, koju gaje iz najranije mladosti.
Danijel je rodom iz Kladova, gde je i živeo do otvaranja radionice (krajem 2015. godine), a onda se preselio u Velike Crljene kod Dragana, kako bi zajedno ostvarili životni san da proizvode vrhunske noževe. Naravno i jedan i drugi su godinama pre toga izrađivali noževe kod kuće, manje ili više uspešno, prvo za sebe, pa i za prijatelje, a onda se rodila ideja…

Lepota u preciznoj izradi

Radionica postoji oko dve godine, iako je ozbiljnija proizvodnja počela tek 2016. Prvi utisak koji se stiče pri ulasku u radionicu, je da su svi alati i sprave uredno poređani pod konac, sve je čisto, skoro sterilno, pa nekako liči na neku modernu laboratoriju, a ne metalsku radionicu. To odmah govori o ovoj dvojici mladih majstora, koji u svakom pogledu cene urednost, red i preciznost. Kažu da je to u osnovi uspešnog izrađivanja kvalitetnog noža, čemu su se oni u potpunosti posvetili. Njihova filozofija je izrada jednostavnih, radnih, potpuno funkcionalnih noževa, kod kojih se lepota krije u preciznoj izradi, posvećenosti detaljima i tek možda ponekom ukrasu, koji u krajnjoj liniji i nije obavezan. Čitavo opredeljenje vidi se već i u izboru uzora koje pominju (Berth Oberg iz Švedske, Bob Loveless, Mike Stuart iz „Bark River Knives & Tools“, „Falkniven“), svi bez razlike najviši vrh u nožarskom svetu.
Sistematični kakvi jesu, proučili su do sada dobijene porudžbine i na osnovu njih katalogizirali nekoliko najtraženijih modela, koje u osnovnoj ponudi nude serijski, iako i njih u odnosu na konkretne zahteve (kao i sve ostale modele), personalizuju do detalja. Izrada noževa u ovoj radionici je bez kovanja. Radionica čelik za noževe poručuje u inostranstvu i dobija ga izvučenog u „flahove“ ili kao ploče određene debljine, pa se obrada čelika uglavnom svodi na brušenje i glačanje. Naravno, termička obrada se podrazumeva i u pravilnom temperovanju čelika se uglavnom i krije visok kvalitet koji nude. Od čelika najviše koriste nerđajući praškasti čelik treće generacije AEB-L, kao i N 690, a od karbonskih (neotpornih na koroziju) AISI 52 100. Upravo se spremaju da u ponudu uvrste i (takođe nerđajuće), Sandvik 12 C 27 i čuveni S 30 V, koje su već nabavili, ali nisu još zaokružili termička ispitivanja. Posebnu pažnju poklanjaju baš ispitivanjima i kvalitetu i tvrdoći koji se na kraju dobijaju. Sečiva ispituju na žilavost, tako što ih stavljaju u stegu, a zatim savijaju u stranu do određenog ugla, posle čega moraju bez oštećenja da se vrate u početnu poziciju. Vrh i njegovu otpornost proveravaju „izvaljivanjem“ iz bukove daske, odnosno zabodu nož 15 mm u dasku, a zatim ga obaraju u stranu, pri čemu mora da iskopa drvo bočno od sečiva bez oštećenja vrha.

Srce ponude darovitih majstora

Tvrdoću proveravaju merenjem na Rokvel aparatu u firmi „Kolubara metal“ (koja se bavi proizvodnjom delova za bagere i druge mašine u „TE Kolubara“. Mere na nekoliko mesta duž sečiva, počev od vrha. Samo tako mogu da budu sigurni u kvalitet termičke obrade i da daju garanciju, koja je pri normalnoj upotrebi potpuna i doživotna. Iako po porudžbini izrađuju bilo kakve noževe, radne, borbene ili ukrasne, kao i prema zamisli i crtežu poručioca, nekoliko modela su osmislili kao srce svoje ponude i koje uvek imaju napravljene u po nekoliko primeraka. Iznenađuje da je na svima oštrica obrušena do pred sam rez, a sama ivica reza je naoštrena deblje, sa sekundarnim rezom. Ovakav rez je karakterističan uglavnom za industrijske noževe nižeg kvaliteta, pa u prvom trenutku nije bilo jasno zašto to rade, kada je ostatak noža izrađen sa velikom pažnjom i u vrhunskom kvalitetu do detalja. Dragan je ovo objasnio vrlo logično. Ispričao nam je da veliki broj onih koji poruče nož ne umeju da otanjeni (ravan ili konveks), rez koriste namenski, odnosno da ga čuvaju od nenamenskih zadataka, kao što je sečenje eksera i šrafova, ili gvožđa, pa je sekundarni rez nekakvo obezbeđenje od nepažljivih vlasnika.
Naravno, po zahtevu, sečiva oštre ravno flat ili u konvex, ili ravno sa konveksom na kraju, u skladu sa željom i potrebama korisnika. Pri termičkoj obradi sečiva, čelik se normalizuje po nekoliko puta tokom obrade progrevanjem, pa (čak i tri puta za redom u nekim slučajevima), zatim kali i konačno otpušta do željene tvrdoće.

Kvalitetne futrole

U njihovoj ponudi se izdvaja nekoliko interesantnih radnih modela, među kojima su: Hajduk, od čelika AEB-L, okaljenog do tvrdoće od 60 stepeni HRC, sa sečivom dužine 10 cm, debljine 3 mm. Radi se sa drškom od američkog oraha. Branik se izrađuje od duraluminijuma, sa vulkan fiberom. Ovaj nož, kao uostalom i svi ostali modeli ima šuplji, olakšani tang, zbog čega mu je masa relativno mala (90 grama), a balans perfektan. Tu je i model Max sa sečivom dugim 12 cm, od čelika N690 tvrdoće čak 64 HRC, sa drškama od drveta šljive, oraha ali i G-10 zelenog ili crnog. Debljina sečiva je 4,8 mm, zbog čega je masa 210-230 grama iako je tang olakšan bušenjem rupa ispod korica.
Model Pikolo, ima sečivo dugo 10 cm, debljine 3,5 mm, od čelika N690 tvrdoće 64 HRC. Materijal za ručke je crni G10. Masa je oko 180 grama Treba pomenuti i model SM, od praškastog čelika AEB-L okaljenog na 60 HRC. Dužina sečiva je 10 cm, sa debljinom od 3 mm. Materijal za korice je američki orah. Nešto elegantniji model C-02, (od custom – personalizovani), ima urađenu šaru na leđima čitavom dužinom u varijanti file work, ili ukrašavanje turpijom, što ga čini posebno elegantnim, a ne smanjuje upotrebljivost. Čelik za sečivo je AEB-L (60 Hrc), debljine 5 mm. Sečivo je dugo 11 cm, a materiјal za korice drške je američki orah. Masa je negde oko 200 grama. Kutije za izlaganje noževa od najfinije obrađenog drveta mogu se poručiti posebno, a futrole koje idu uz sve naručene noževe, napravljene od visoko kvalitetne biljno štavljene goveđe kože, u braon i crnoj boji izrađuju sami.

Pažljivo uklapanje detalja

Uz fiksne, u ovoj radionici izrađuju i veoma kvalitetne preklopne noževe raznih vrsta. Tu su klasični preklopni noževi sa oprugom bez brave, ali i sa bravom liner lock ili frame lock po želji. Često im poručuju i patade i frikcione noževe, a nije retko i da zatraže prepravke već postojećih modela i da na njima zamene sečiva kvalitetnijim ili promene korice na dršci, ugrađujući neki plemenitiji material po izboru. Materijali za drške u ponudi su različiti i uglavnom danas uobičajeni. Koriste razne vrste domaćeg i egzotičnog drveta, micartu u raznim varijantama, G-10 u više boja, ali i neki novi i atraktivni kao što su akrili. Tako su upravo izradili nož sa drškama od specijalnog akrila nazvanog sound wave, u osnovi zlatne boje, ali koji svetli u mraku i fenomenalno izgleda.
U firmi „Max Knives“ drške se po pravilu prvo lepe na sečivo epoksidnim lepkom, a zatim osiguravaju nitnama, što je i najbolji mogući način izrade, a posebna pažnja se posvećuje na uklapanje detalja i tome da između nema nikakvih zazora. Konačno, sa noža se uklanjaju tragovi alata i tada se finalno glača do sjaja visokog nivoa.
Nesporno, dvojica mladih majstora su do sada prešli dug i mukotrpan put u savladavanju raznih veština, zbog kojih ih možemo smatrati iskusnim majstorima, bez obzira na njihovo mlado doba. Ostaje da sa zadovoljstvom pratimo njihov dalji rad i zamišljamo lepe radove koji se od njih u budućnosti mogu očekivati.

Boris VOJVODIĆ
Foto: Max Knives