Naš produženi nož

Razlika između masovno proizvedene jeftine i jedne vrhunski izrađene kovane i kaljene sekire sa pravilnom geometrijom, težinom, uglom, rukohvatom zaista je velika. Upravo jednu takvu sekiru testirali smo u realnim uslovima i stekli utisak o tome koliko je lepo i korisno imati jedan star ali nezamenjljiv dobar i kvaitetan alat.

Alati i oružje. Ima li šta starije od noža, sekire, luka i strele a da je sa nama od prvog dana? Sekira je jedan od prvih alata ujedno i oružja koji se toliko rašireno koristi već milionima godina. Obaranje stabala, priprema drveta za ogrev, tesanje, obrada debala i kresanje-čišćenje od granja, izrada stubova, raspolućivanje debala, finija obrada drveta, odbrana, napad… listi nema kraja. Sekira je verovatno u vrhu najneophodnijih alatki ikad izmišljenih. Čak i danas u eri automatizacije i robotizacije i dalje je prisutna malte ne u svakom domu. Iako deluje kao jednostavan i veoma logično konstruisan alat, njen nastanak i evolucija nisu bili tako jednostavni. Način izrade moderne sekire dugo je i sporo evoluirao preko nekoliko faza izbora materijala, oblika i načina upotrebe.

Sekira je dizajnerski i funkcionalno odlično rešena. Lepo se vide ispusti koji povećavaju površinu naleganja sa rukohvatom, a uklopljeni su u dizajn glave sekire
Sekira je dizajnerski i funkcionalno odlično rešena. Lepo se vide ispusti koji povećavaju površinu naleganja sa rukohvatom, a uklopljeni su u dizajn glave sekire

Danas se u moru proizvodjača i poplavi proizvoda sve svelo na vrlo prosečan (i ispod prosečan) kvalitet ali i većina današnjih korisnika ih upotrebljava samo ponekad, par dana godišnje na kampovanju i slično, te i takve sekire mogu da odrade posao. Međutim i dalje je ostalo nekoliko bisera, onih starih proizvođača koji nisu promenili mnogo – uveli su automatizaciju i ubrzali izradu ali bez gubitka kvaliteta. Mislim da ni sami nisu sanjali da će danas u 21 veku da ih kupuju kolekcionari, buschkrafteri, planinari, lovci i da će ih biti sve više.
Testirali smo jedan model od, danas po mnogima, najboljeg proizvođača sekira na svetu. Radi se o “Gransfors Bruks”, kovačnici iz Švedske koja datira iz druge polovine 19. veka, a zvanično sekire po kojima je danas poznata radi od 1902. godine. Malo je ovakvih kovačnica ostalo do danas. Na evropskom tlu tu su “Hultaforce”, “Waterling”, “Friskars” iz Finske i to je uglavnom sve od baš ozbiljnih proizvođača. Naravno mnogo je konfekcijskih poput “Womaxa”, “Topexa”…

Od oborenog debla nacepali smo drva za ogrev
Od oborenog debla nacepali smo drva za ogrev

“Gransfors Bruks” danas u svom proizvodnom programu ima više od 40 modela sekira. One su podeljene u nekoliko grupa, a u okviru svake nude se različite veličine pa i oblici. Male ručne sekire, šumske ili kamperske, profesionalne za drvoseče, sekire namenjene za raspolućivanje drveta, stolarske i tesarske.
Ove sekire su okaljene tačno kako treba, modeli za raspolućivanje imaju posebno okaljene glave po kojima se udara, kako se ne bi lako spljoštile i deformisale. Svaki tip je kaljen na tvrdoće koje najbolje podupiru namenu i način upotrebe, što se u praksi i dalje pokazuje kao najbolje rešenje. Ovde nema mnogo filozofije, već se sve svodi na decenijska proverena iskustva i na održanje kvaliteta i parametara u proizvodnji.
Za rukohvate koriste samo jednu vrstu i sortu drveta iy familije oraha – hikori. Ono jako dobro upija vibracije, ima žilavu strukturu i godove koji se mogu povoljno orijentisati za položaj potreban za rukohvat. Kao i čeliku, “Gransfors” ozbiljno pristupa i drvetu, sortira ga, suši i priprema za upotrebu. Ovi rukohvati nikada se neće razlabaviti jer je drvo suvo, obrađeno kako treba, znalački nasađeno i na kraju zaštićeno. Za zaštitu se koristi metoda potapanja u vrelo laneno ulje, a zatim se dodatno nanosi pčelinji vosak. Sve zajedno garant su dugog upotrebnog veka, a ergonomski su takođe odrađene baš kako treba, prilagođene inameni i uslovima budućeg korišćenja.

Suvo drvo bagrema oboreno je iz dvadesetak udaraca
Suvo drvo bagrema oboreno je iz dvadesetak udaraca

Svaka sekira dolazi sa kožnom futrolom koja štiti kako samu sekiru tako i korisnika. Svaka je namenjena nošenju sekire o pojasu. Koristi se biljno štavljena koža, tzv. vegetabil. Debela i kvalitetna kako bi trajala dugi niz godina.
Model Wild Life ili Forest Axe kako je zovu je mala sekira namenjena za, kampere, planinare, buschkraftere, lovce i sve one kojima je boravak u prirodi i odlazak u šumu čest izbor. Ovo nije sekira za obaranje velikih debala, ili njihovoza raspolućivanje ali neće joj biti problem da poseče manje stablo, očisti ga od granja, naseče drva za potpalu. Ali i da obavi niz drugih zadataka poput pravljenja kočeva, odradii ulogu satare, a kako je dobro naoštrena napraviće i iverje za potpalu vatre. S druge strane lagana je, uska, ni premala ni prevelika i idealna za duže šetnje, višednevno pešačenje, nošenje u rancu ili za pojasom. Dakle da izbegnete nošenje velike teške i kabaste sekire ali da ipak imate jednu koja može da obavi većinu zadataka, sem onih najtežih. Odnosno da uradite ono što ne možete nožem. Kako mi volimo da kažemo da bude naš produženi nož.

Rukohvat ove male sekire dug je 350 mm, debeo oko 20 mm kod glave i oko 23-24 mm u srednjem delu, a širok od 40 mm u glavi, pa se lagano sužava do 30 mm pre ergonomskog proširenja na kraju rukohvata širokog 50 mm gde ima rupu na kraju namenjenu za vezivanje kanapa ili kožne vrpce (protiv gubljenja). Moram priznati da oblik nije klasičan, od elipsastog pred kraj rukovata do oblika kapljice kod glave sekire ali onako, prilično šiljatog užeg dela kapljice.
Sama sekira duga je 130 mm, široka 75 mm u sečivu i 50 mm kod nasadnog dela. Debela je 25 mm u nasadnom delu. Teška je 750 grama. Dizajn je veoma jednostavan i dopadljiv. Sa spojenim funkcijama lepog i korisnog, kao što su ispusti u nasadnom delu. Oni osim što u spoju sa sečivom daju lepu fluidnu krivudavu liniju, povećavaju spoj drveta i metala te time osiguravaju znatno bolji grip. Sekira neće tako lako spasti sa rukohvata, a dobrim delom je osiguran i lateralni deo pokreta, odnosno bočno naprezanje rukohvata. Nasađena je znalački, sa klinom od drveta čineći deo koji viri pečurkastim i time praktično onemogućava bilo kakav pokret metalnog dela. Orijentacija godova je onako kako treba – ni manje ni više. Izbor drveta odličan, gusti zbijeni godovi, odlična zaštita i sitniji detalji poput piro-pečatom utisnutog loga, čine je veoma lepom. Rukohvat je ergonomski pun pogodak. Ugao na kraju je odabran kako treba, kao i dužina i proširenje koje odlično drži da sekira ne prokliže ni pod kojim uslovima.

Zbog male i uske glave zakucavanje eksera nije baš njena prednost, naravno uz malo pažnje uspešno ćete zakucati manje eksere
Zbog male i uske glave zakucavanje eksera nije baš njena prednost, naravno uz malo pažnje uspešno ćete zakucati manje eksere

Futrola je dopadljiva, ali već posle nekoliko stavljanja i skidanja primetno je da je sečivo oštećuje prilikom postavljanja i ako se baš ne pazi, vremenom će se proseći. Driker koji je drži na mestu namenjen je i da se provuče oko opasača i da se na taj način nosi za pojasom. Međutim iako je driker kvalitetan nisam stekao poverenje da je ovakav vid nošenja pouzdan. Verujem i da bi osetio kada se otkopča i padne, te da je ne bih izgubio ali nije mi ulio dovoljno poverenja da je tako stalno nosim. Zbog toga sam je nosio u rancu, u ruci i samo ponekad za pojasom, kada se udaljim par desetina metara da bih doneo naramak drva koja sam pripremio za ogrevno.
Sama sekira stiže naoštrena, ali kad to kažem onda mislim – ozbiljno naoštrena, ne kao one pijačne visokoserijske sekire. Njome sam sekao potpuno suv bagrem. Deblo nije bilo velikog prečnika, nekih 13-14 cm, taman za ovakvu veličinu sekire. Sečenje je bilo veoma lagano i uspešno, sa dvadesetak udaraca drvo je oboreno. Nastavio sam da presecam komade 35-40 cm duge, s namerom da ih sitnije iscepam i tako napravim ogrevno drvo. Isekao sam dve cepanice i iscepao ih tako što sam ih položio na ostatak oborenog debla. Sav ovaj posao je urađen za 15-20 minuta bez većeg napora. Mora se priznati da se oseti nedostatak mase, ali isto tako i da je nadomešten geometrijski veoma dobro urađenim sečivom, uzanom glavom, odličnom oštrinom i na kraju potvrdilo se zaista vrhunski okaljenim čelikom. Potom sam prešao na kresanje granja sa oborenog drveta. Grane prečnika do 3-4 cm sekla je skoro uvek iz jednog poteza.
Prešao sam na vlažno i živo drvo, konkretno, mekanu ali prilično deblju vrbu koja u mom kraju raste pored Dunava. Sečivo se zarije u nju kao od šale. Uz malo veštine kada se dobro pogađa ugao sečenja, drvo se izbija u velikim komadima i sečenje napreduje krupnim koracima.

Od parakorda preko kudeljnog kanapa i gumenih zatezača do industrijskog kanapa. Sve seče iz jednog poteza
Od parakorda preko kudeljnog kanapa i gumenih zatezača do industrijskog kanapa. Sve seče iz jednog poteza

Probao sam da preko panja odsečem i kanape – od parakorda do debelog industrijskog kanapa. Klasičnog kudeljnog kanapa kao i elstičnih guma za obezbedjenje tereta na krovu automobila i slično. Ovo je za ovu malu šumsku sekiru bio prelak zadatak. Sve je sekla bukvalno iz prve.
Uz vatru založenu od drveta pripremljenog sekiricom pojeli smo šumski ručak, slaninu, luk i hleb natopljen mašću i krenuli dalje. Na par debala pokušao sam da urežem strelicu u kori, izdubim kružnu oznaku, trougao. Zaista je pogodna i za ovaj posao. Razume se ne možete ovo raditi na starom hrastu jer je kora predebela i prejaka za ovako mali alat, ali uz više truda i tu bi uspelo. Jasen, topola i generalno mlađa stabla nisu problem.

Zakucavanje eksera u drvo nije bilo baš tako uspešno. Ne u smislu da nisam zakucao ekser, već prosto činjenica da je zadnji deo sekire uzak, tako da mala površina ovaj posao čini nepraktičnim. Takođe mala masa sekire ne doprinosi ovom zadatku u pozitivnom smislu. Manje i kraće eksere možete zabiti bez problema, ali za veće biće muke.
Posle celodnevnog druženja i nošenja uzeh parče onog suvog bagrema da od njega probam da napravim iverje za potpalu. Nakon poprilično rada sa sekirom nije više bila oštra da brije ali sasvim dovoljno da se još uvek može napraviti iverje i to od suvog i veoma tvrdog drveta. Sečivo je bilo bez ijednog vidljivog oštećenja što je dokaz kvaliteta čelika i pravilne termičke obrade.
Nije mi se svidelo poprečni presek rukohvata kod same glave sekire (već sam spomenuo da iz elipsastog prelazi u oblik kapljice), gde je on prilično stanjen, te ako nekad udarite u drvo dok ga cepate sasvim sigurno ćete ga lako oštetiti. Na internetu se često mogu videti slike ovih sekira gde je taj deo ojačan metalnom pločicom, namotajima kože. Ovo ljudi sami rade ili se čak može i kupiti, jer postoje radionice koje prave ove tzv. after market dodatke za ove i druge sekire, noževe i slično.

Teško se tupi i drži oštrinu. Posle celodnevnog rada s njom nije otupela i još može da pravi fino iverje od tvrdog i suvog drveta
Teško se tupi i drži oštrinu. Posle celodnevnog rada s njom nije otupela i još može da pravi fino iverje od tvrdog i suvog drveta

Sve u svemu uz neke manje mane, ova sekirica je pokazala da se sa svojom namenom nosi više nego odlično. Ono najvažnije, glava sekire, kaljenje i čelik su odlični. Ako je umete koristiti trajaće decenijama. Ne zaboravite, kao i sve drugo i sekira ako se ne koristi kako treba, neće biti neuništiva. Baš onako kako joj namena kaže tome i služi. Lagana malte ne neosetna za celodnevno nošenje i pešačenje. Nisam prešao mnogo, tek desetak kilometara ali dovoljno da se donese realan zaključak. Pljosnata je, lako stane u ranac ili na ranac gde je još dostupnija i uvek pri ruci. Možda, kada bi imala još malo duži rukohvat, po mom mišljenju i bila bi baš savršena.
Međutim kovačnica “Gransfors” radi desetine drugih modela i svakako ćete naći ono što vama paše i treba. Ko se dvoumi da li mu treba ovako nešto za kampovanje, lov, planinarenje i sl. može biti miran i slobodno nabaviti jednu za sebe. Sa cenom od oko 100 evra. nije previše za sekiru koju bi mogli pokazati i unuku i objasniti da su pečati na čeliku oznaka kvaliteta, ručno kovane i pasovane glave, inicijali su od imena i prezimena majstora koji ju je u kovačnici radio i reći – “E vidiš sinko, to je bio čelik, a ne ovo danas”.

Tekst i fotografije: Boris Rakić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još