Dokazan na terenu
Persian je kompaktan nož sa fiksnim sečivom od čelika 154CM, usadnikom pune dužine (tzv. full tang) i oblogama drške od fino mat izbrušene kanvas mikarte. Desna strana sečiva bila je potpuno ravna, a leva strana je brušena do polovine visine. Nož je isporučivan u platnenoj futroli sa kydex uloškom. Proizvedena je ograničena količina ovih noževa, pa im je cena na tržištu veoma visoka. Saznali smo direktno od proizvođača da se ovaj model više ne proizvodi, a da povremeno, sa razmakom od nekoliko godina, izbacuju limitirane serije preklopnog noža pod istim imenom i sa identičnim dizajnerskim rešenjima. To me je podstaklo da kontaktiram direktno gospodina Emersona, koji je ljubazno odgovorio na moja pitanja i pružio mnoštvo vrednih informacija u vezi sa ovim noževima, pa je tako omogućio pisanje ovog priloga.
Emerson Persian je visoko specijalizovan nož dizajniran kao oružje za borbu sa minimalne distance. Kao čovek koji se dugo bavio stilovima kioku šinkai, šotokan, kali, eskrima i džit kun do, Ernest je naglasak stavio na motoriku kružnih pokreta, izvodljivih i kada se pretrpi srednje teška povreda. Time na značaju dobija sečenje u zamahu i povlačenjem, a najbolji oblik za to je sečivo sa vrhom izvijenim na gore – upravo kao kod modela Persian. Ovakvo sečivo pri lučnom pokretu ostaje u kontaktu sa materijalom sve vreme, omogućavajući dugačak i dubok rez dok se povlači unazad. Postoji nekoliko čisto fizičkih razloga za ovo, između ostalog i to što se duž krivine oštrice menja i ugao pod kojim prodire u materijal, pa se ponaša kao znatno tanje sečivo što olakšava prodiranje. To je i razlog što skoro sve konjičke sablje imaju zakrivljen oblik. Doduše, vrh koji izlazi iz ose sečiva teško je precizno usmeriti na željenu tačku, pa Persian nije najbolje rešenje za pravolinijsko ubadanje, ali u pokretima kao što je bokserski aperkat, oštrica debela 3 mm bez problema pravi duboke prodore, probijajući balističke prsluke i debele slojeve odeće.
Pripadnici specijalnih snaga pored borbenih misija neretko moraju da vode bitku „za srca i umove“ ljudi na teritoriji gde su raspoređeni, pa im je obaveštajna priprema neizostavan deo posla. Možda su pritom neki aspekti bili prenaglašeni, ali s obzirom da muslimani čine značajan deo populacije u Bosni i Hercegovini, Emerson je došao na ideju da stvori neku vrstu kulturlološke veze sa islamskim svetom, a istovremeno iskoristi proveren dizajn koji je vekovima prisutan na Bliskom Istoku. Taj orijentalni, tzv. persijski stil mačeva, bodeža i drugog oružja, iako je naglašeno elegantan, ipak zadržava smrtonosne kvalitete koji su ga proslavili u prethodnim stolećima. Po okončanju misije u Bosni i Hercegovini, ovi noževi su ostali u opremi pojedinaca, pa su svoju efikasnost po navodima gospodina Emersona, nekoliko puta dokazali u pravim životnim situacijama, tokom sukoba na Srednjem Istoku.
