Dužina (ni)je važna…

S obzirom da su najveće tržište na svetu, SAD diktiraju trendove u nožarskoj industriji, a tu je i veoma brojna, dobro organizovana asocijacija zanatlija – nožara. Dodajmo i mnoštvo časopisa sa ovom tematikom i agresivni marketing, pa je jasno zašto se njihova interesovanja nameću kao dominantna. Kako su SAD već duže od dve decenije neprekidno angažovane u ratnim sukobima, čini se da fokusiranje na taktičke noževe postaje trajna orijentacija u svim specijalizovanim revijama, a da su lovci i ljubitelji prirode u drugom planu. Srećom, nije tako i svedoci smo pozitivnog trenda: tehnologija i materijali koji se koriste u svetu taktičkih noževa, na velika vrata ulaze u arenu lovačkih i modela za prirodu. Jer, neke karakteristike i zahtevi su zajednički za sve – borbene, lovačke, kamperske ili pecaroške noževe. I u ovome prednjače SAD…

Američki trend

Prenosimo deo ponude lovačkih noževa i nekoliko preporuka u vezi izbora određenih modela za ovu namenu. Naravno, od Amerikanaca ima šta da se nauči. Bez obzira na pomalo nadmen stav zagovornika lovačke tradicije, koji smatraju da je svako bez pera u šeširu i čojanog odela skorojević bez stila i kulture, samo na istoku SAD lovačka zajednica broji više članova nego što naša država ima stanovnika. Lovac koji nosi džins i kamuflažnu jaknu pre je pravilo, nego retkost, dok se bira funkcionalno oružje, a ne kitnjasto. Postoje i zajednice lovaca koji neguju tradicionalni lov oružjem na crni barut, lukom i strelom, čak i kopljem. Svejedno da li u lov idu opremljeni ultramodernim oružjem ili primitivnom kremenjačom, za sve njih zajednički je jedan element opreme – nož. A što je najvažnije, ne koriste ga samo za lovački doručak, već njime uređuju ulovljenu divljač. Ukoliko ne pripadate sve brojnijem tipu lovca koji ulov odnese kod komšije mesara da ga sredi, već to radite sami, neki od saveta biće vam sigurno od koristi…

Dva najvažnija faktora u izboru noža su oblik i dužina oštrice, koji će na najbolji način da obavi željeni posao. Kada odaberete po tom kriterijumu, ispunjavanje ostalih zahteva je uglavnom “kozmetičke” prirode. Zbog raspoloživog prostora fokusiraćemo se na fiksna sečiva, ali ista pravila mogu da se primene i na preklopne noževe. Sečivo je „srce“ noža oko koga se vrti sve ostalo. Napravite dobar odabir i završili ste veći deo posla.

Grubi i delikatni radovi

Dve vrste sečiva se nameću kao rešenje za potrebe lovaca. To su clip-point i drop-point tj. noževi sa zasečenim i oborenim vrhom. Za to postoje bar dva dobra razloga. Pre svega, to su dobra, univerzalna sečiva dokazana vekovnom upotrebom i sposobna za obavljanje veoma širokog spektra poslova. Zatim, oba stila su vrlo pogodna za obradu divljači, naročito dranje. Ukoliko ih koristite u tzv. obrnutom hvatu, bez problema će kliziti po mesu ispod kože uz minimalni rizik od povrede unutrašnjih organa, što bi moglo da zagadi meso.

Dužina sečiva određuje njegove mogućnosti u obavljanju različitih poslova. Ukoliko tražite nož prosečne veličine sposoban da obradi srednje veliku divljač, odseče štap za oslonac pri nišanjenju ili raščisti rastinje ispred čeke, sečivo dugo desetak centimetara predstavlja odličan izbor. S druge strane, kada se radi o dranju divljači, mnogi iskusni lovci radije biraju kraća sečiva čime gube na univerzalnosti, ali mnogo lakše obavljaju postavljeni zadatak. Tu svako pravi sopstvenu procenu. Ukoliko lov traje nekoliko dana i daleko ste od lovačkog doma, onda je bolje da nož bude univerzalna alatka sposobna za još ponešto sem obrade divljači. Ukoliko ste svake večeri posle lova u kampu ili kod kuće, odgovaraće sečivo dugo 7-8 cm.

Lovcima koji vrebaju sitne krznašice, pernatu divljač ili predatore kod kojih nema potrebe za obradom mesa, savršeno odgovaraju noževi dugi 6-7 cm. Na suprotnom kraju ovog spektra su oni koji moraju da obrade krupnog vepra ili jelena kapitalca. Iako postoje lovački noževi dugi dvadesetak centimetara, najcelishodnije rešenje je kombinacija noževa za grube radove i delikatnu obradu trofeja. Iako, uvek se nađe neko sa kompletnom mesarskom opremom u džipu…

Materijali i brušenje

Kada jednom odaberete sečivo, ostaje da se donesu još neke odluke. Trenutno, na tržištu preovlađuju dva tipa brušenja oštrice. Prvi je hollow ground sa konkavno brušenim sečivom. Prednost je niža cena i zbog tanjeg profila izuzetno lako sečenje.

Nedostatak je što se takva sečiva upravo zbog tankog materijala veoma brzo tupe i traže stalno oštrenje. Drugi tip je ravno brušena oštrica koja je robustnija i podesnija za poljske uslove, a znatno duže zadržava oštrinu. Od vrste angažovanja zavisiće i izbor sečiva.

Korisni dodatak

Neki noževi se prodaju i u verziji sa tzv. kukom za otvaranje divljači ili „ziperom“ sa suprotne strane sečiva. Ovo može da bude korisno, ali ukoliko baš često ne derete divljač, verovatno će vam ovaj dodatak poslužiti da skinete kotlić sa tronošca ili lonče za kafu sa vatre. Za obavljanje svakodnevnih poslova, ipak je podesnije klasično sečivo

Kod materijala od kojih se prave sečiva, izbor je veći nego ikad, bez obzira na dubinu džepa. Jedan od najrasprostranjenijih čelika je 440C. Ovaj nerđajući materijal ispunjava praktično sve zahteve koji se stavljaju pred nožarski čelik. Takođe, postoji bogata paleta novih, skupih materijala kao što su S30V, CPM-154, D-2, ATS-34 i drugi, za koje bi nam trebalo više prostora nego što ga imamo, a već smo i pisali o njima. Konačno, nemojte da zanemarite prednosti udobne drške, naročito ako često koristite nož. Iako je oblik drške bitniji od materijala koji se koristi, danas se nude mikarta, G-10, karbon-fiber i mnogi drugi čiji je rok trajanja neograničen. Za tradicionaliste, tu su brojni organski materijali: kost, rog, drvo, slagana koža… Možda nisu tako otporni kao sintetički, ali će sasvim sigurno dobro služiti u dugom vremenskom periodu. Uprkos svim preporukama, najlepše je da sami uzmete željeni nož i procenite da li vam stvarno i u kojoj meri odgovara.

Priredio: Dragan ŠAPONJIĆ
naslovna slika: Željko KNEŽEVIĆ
foto: Blade