Kolekcionarski hit

Jedan od verovatno najlepših egzemplara je njihov model US M3 Fighting Knife, koji su korisnici vrlo brzo nazvali „Trench knife“ (rovovski nož). Nastao je kao odgovor na potrebu trupa na terenu koje uz standardno naoružanje nisu dužile bajonet. Tu bi prvenstveno spomenuli personal naoružan karabinom .30 M1. Krajem rata je i ovo simpatično oružje, preteča PDW kategorije, dobilo mogućnost montaže odgovarajućeg bajoneta. Takođe, automatičari, mitraljesci, poslužioci na „bazukama“, ljudi sa BAR-om i slični, predviđeni su da dobiju novi nož. Pre svih, prioritet je dat pripadnicima elitnih planinskih, vazdušno-desantnih jedinica (padobranci i jedriličari), rendžerima i izviđačima. Ukratko, M3 su prvi dobili svi oni koji lako mogu da dođu u situaciju da se bore prsa u prsa. Tako su zamenjeni svi ostali modeli koji su do tada korišćeni. Kao i mnoga druga ratna rešenja i ovo je nastalo kao kombinacija više faktora. Prvenstveno da bi se uštedelo na strateškim sirovinama, potrebnijim za neke mnogo bitnije stvari. Amerikanci su u početku svoju borbenu elitu naoružavali starim rovovskim nožem M1 o kojem smo svojevremeno pisali. Logističari su izračunali da će do februara 1943. sve postojeće rezerve M1 biti iscrpljene, te da će trebati pokrenuti ponovnu proizvodnju. Mesing, koji je korišćen za bokser, je prilično skup i korisniji je za izradu čaura. Takođe, sam dizajn noža nije bio baš preterano po volji novim korisnicima. Jednostavno, bio je previše specijalizovan, a većina korisnika je preferirala nešto univerzalnije. Tako je prototip novog noža završen i testiran do kraja 1942. godine. Kao uporedni nož, korišćen je legendarni KaBar. Za razliku od radnog Ka Bara, M3 je ipak pravi „fajter“ sa uskim sečivom i obostrano oštrenim simetričnim vrhom koji automatski asocira na ubadanje protivnika. Prvi koji su dobili ugovor za izradu novog borbenog noža bile su „Pal blade Co.“ i „Utica cutlery Co.“ Obe kompanije su već u svom programu imale proizvodnju bajoneta za Garand, ali im je odobreno da redukuju njihovu izradu, kako bi smesta mogli da se posvete izradi M3. Već u martu 1943, pojavljuje se prvih 3005 primeraka. Ubrzo se pridružuju i drugi proizvođači, poput „Camillusa“, „Imperiala“, „Kinfolksa“, „Casea“, „Aeriala“, „Robeson Shuredgea“ i „Bokera“. Tako je već u novembru iste godine proizvedeno skoro 240.000 primeraka. Ovakvoj ekspanziji je doprinela odluka planera da je u pitanju kritičan deo opreme, te su proizvođači pritiskani da ispoštuju kvote, a dozvoljeno im je i da prebacuju planiranu proizvodnju. Zahvaljujući ovome je do avgusta 1944. godine, kada je proizvodnja ugašena (za 17 meseci), napravljeno skoro 2,6 miliona primeraka. Stvarno impresivno, nema šta. Sam nož je krajnje jednostavan. Naravno, ovo je logično jer je za kratko vreme trebalo proizvesti ogromne količine, tako da je sve bilo podređeno jeftinoj i brzoj proizvodnji. Sečivo od ugljičnog čelika je dugo 171 mm, široko samo 20 mm i debelo čak 5 mm. Simetričnom siluetom podseća na bodeže, što praktično i jeste. Sečivo je brušeno do polovine, dok su leđa noža ostala nebrušena, sem 76 mm na samom vrhu. Na ovaj način se pokušaо dobiti vrh koji lako probija, a sa nebrušenim delom doskočiti problemu loma sečiva. Ne zaboravite, ne postoji stvar na ovom svetu koju dokon vojnik nije u stanju da polomi ili barem pokvari. Štitnik je rađen od komada profilisanog čelika, tako da je zadnji deo savijen prema gore. Ovo je izvedeno radi udobnosti prilikom tzv. mačevalačkog hvata gde se palac oslanja na sam štitnik. Danas pojedine škole borenja nožem odbacuju ovaj hvat kao loš, nedovoljno čvrst i slično, ali je on svojevremeno tretiran kao jedan od najadekvatnijih. Ali kao što stalno kažemo, svakom svoje. Čelični delovi su, u zavisnosti od proizvođača, zaštićeni bruniranjem ili fosfatizacijom, dok je kod „Casea“ bilo primeraka sa delovima sa različitom zaštitom. Svi proizvedeni primerci noža M3 su dobili i određene oznake, koje su varirale, od mesta nanošenja pa do podataka.

Sa kolekcionarske tačke gledišta, najvredniji su oni koji imaju oznake na sečivu, sa 1943. kao godinom proizvodnje. Cena ovakvih primeraka dostiže i više od 1500 američkih dolara. Ukoliko je samo nanešena oznaka proizvođača na sečivu, cene su znatno niže, ali se često kreću oko 500 dolara. I na kraju, oni sa oznakama na štitniku koji su se pojavili od 1944. godine su najbrojniji, te im je i kolekcionarska vrednost najmanja. Istina, postoje i svojevrsni bastardi koji imaju oznake i na sečivu i štitniku ili su potpuno bez oznaka. Nastali su sklapanjem delova iz različitih serija ili su jednostavno u fabrici zaboravili da stave oznaku. Svejedno, ukoliko na završetku imaju žig vojne kontrole u obliku plamteće bombe, znači da su zvanično primljeni u naoružanje i da su u pitanju originalni primerci. Što se tiče početne cene, vojska je noževe svojevremeno plaćala oko dolar i po po komadu. Kada je uporedimo sa kolekcionarskom, verujemo da mnogi žale što nisu na vreme nabavili više primeraka. Ova razlika je takođe razlog zašto neki nesavesni „trgovci“ pokušavaju da primerke iz savremene produkcije proture kao originale. Nož M3 je isporučivan sa futrolom M6. Reč je o kožnoj futroli čiji su elementi prvo šiveni, a potom ojačani čeličnim nitnama. Da bi se sprečilo rasecanje usta futrole, korišćene su čelične spajalice slične onim za kancelarijske heftalice. Osim ovoga, kao bezbedonosna mera – zaštita od probijanja kože oštrim vrhom, na dnu su sa obe strane nitnama pričvršćene čelične pločice. Odmah ispod pločica postavljena je šuplja nitna za provlačenje kožne vezice kojom se futrola vezivala oko butine. Tako se sprečavalo landaranje noža prilikom nošenja. Ipak, vojnici su vrlo često ignorisali ovakvo pozicioniranje pa su vezice ili skidali ili ostavljali umotane. Sama futrola je predviđena da se preko elementa napravljenog od profilisane čelične žice pričvrsti za opasač. Zanimljivo je da su američki padobranci za vreme iskakanja iznad Normandije preferirali da furolu pričvrste za donji deo noge. Na taj način nož im je bio dostupniji posle desantiranja, u slučaju da se upletu u konopce ili da vise sa nekog drveta. Dizajn futrole je bukvalno preuzet od one koju su koristili rejderi iz marinskog korpusa za svoj stileto – čuveni Ferbern-Sajksov bodež iz američke produkcije. Poznato je da je futrolu M6 pravilo šest proizvođača i da je do raskida ugovora u novembru 1943. godine izrađen 300.701 komad. Odlučeno je da se zameni novim tipom koji će biti praktičniji i pouzdaniji. Činjenica da je M6 bila od kože i da je proizvedena u relativno malom broju, doprinela је da danas ima vrlo malo sačuvanih primeraka u odličnom stanju. To je razlog zbog kojeg na kolekcionarskom tržištu ovakvi primerci mogu da dostignu cenu od neverovatnih 1500 dolara. Odmah je postao pravi hit među korisnicima. Izrađen je u „Beckwith Manufacturing Co.“ od fiberglasa, što je bio iskorak napred u smislu dugovečnosti, bezbednosti ali i cene. Telo je od stakloplastike sa usnama od presovanog čeličnog lima, dok je visak i sigurnosni kaišić od pletenog pamuka. Prvi tip futrole M8 nije imao nosač od profilisane čelične žice, dok ju je naredni model M8A1 dobio, kao i nešto duži visak i, naravno, novu oznaku. Kako je u pitanju praktično identična futrola, i na postojeće modele M8 je naknadno dodan čelični nosač za kačenje na opasače. Za godinu dana proizvodnje napravljeno je preko 2,5 miliona primeraka, što dovoljno govori koliko je to bio jednostavan proizvod. A kako se dobro pokazao, većina američkih bajoneta posle Drugog svetskog rata je dobila upravo ovaj tip futrole, istina nešto modifikovan. Kako je vrh bio relativno krt, dobio je ojačanje u čeličnoj kapici. M3 sigurno nije višenamenski već specijalizovan vojnički nož. Zato mu i ne treba zameriti što nije posebno dobar za otvaranje sanduka sa municijom i slične operacije. Ali za perforaciju nečije utrobe prilikom „bliskog kontakta“, bio је izuzetno pogodan. Naširoko je bio prihvaćen među krajnjim korisnicima, odnosno borbenoj eliti. Iako je 40-tih godina prošlog veka proizveden u impresivnom broju, vrlo je malo, tek nekoliko originalnih primeraka koji su još u upotrebi. Zato pojedini proizvođači rade verne replike po povoljnim cenama za sve one koji žele da poseduju ovaj legendarni nož, a nisu spremni da opljačkaju banku da bi posedovali originalni primerak.

R.K.