Završavaju posao

Od početka američkog „rata protiv terora“ Daniel Winkler je postao poznat kao „nožar za Navy SEAL“, pa su tako i pripadnici drugih specijalnih formacija američke vojske počeli da naručuju svoja sečiva od njega. A sve je počelo kada je Danielov poznanik i bivši SEAL komandos odlučio da se reaktivira i pridruži kolegama u Avganistanu. Na teren je poneo i kompaktnu integralnu sekiricu koju je nabavio od Winklera. Taj komad opreme je toliko impresionirao njegove saborce da su ih naručili svi članovi tima. Osim sekirica, počinju sa nabavkom i nekih od jednostavnih, radnih modela noževa. Winkler ubrzo stiče reputaciju majstora čiji noževi nude odlične performanse uz prihvatljivu masu i dimenzije. Broj narudžbina raste tako da Daniel i njegova supruga Katrin ne uspevaju da zadovolje potražnju. Konačno, umesto majstorske, ručne proizvodnje Daniel pokreće kompaniju pod imenom „Winkler II“ koja upošljava stručnjake za obradu metala, kaljenje i kontrolu kvaliteta kao i zaseban pogon za izradu futrola. Ime kompanije odabrano je tako da naglasi razliku između custom modela koje Daniel još uvek radi ručno i serijske, industrijske proizvodnje noževa za određenu namenu. Predstavićemo nekoliko najpopularnijih modela iz ponude koja se inače menja i evoluira u skladu sa zahtevima korisnika.

Možda je najbolje započeti sa laganim sekirama koje su i prvi izbor većine specijalaca. Winkler je vrstan poznavalac laganih borbenih sekira tzv. tomahawk-a koji su korišćeni na tlu Severne Amerike tokom 18. i 19. veka. S druge strane, u oružanim snagama SAD interesovanje za ovu vrstu oružja javlja se tokom rata u Vijetnamu i od tada, bez obzira na to da li je reč o džungli, pustinji ili urbanom okruženju, američki vojnici žele da uz sebe imaju laganu, jednoručnu sekiricu sa skraćenom drškom koja se kolokvijalno naziva „hatchet“. U savremenim uslovima, to je manje oružje za blisku borbu a više priručna alatka za grube poslove koja je uvek nadohvat ruke. Winkler je prepoznao taj potencijal i sa svojim radovima podigao ga je na viši nivo. Sve seire njegove WK II produkcije, bez obzira na format i namenu imaju integralnu konstrukciju. Šta to znači? Umesto lagane glave nasađene na dršku, cela alatka je izrađena od jednog komada čelika. Da bi se smanjila težina i koliko-toliko popravi balans, čitav usadnik ispod stranica drške je izbušen i olakšan, uz to je i istanjenu „tappered tang“ maniru tj. debljina mu se smanjuje od glave sekire prema kraju drške. Na ovaj način je dobijena praktično nesalomiva drška koju prema želji korisnika možete opremiti drvenim, gumenim ili sintetičkim oblogama a neki od njih se odlučuju za omotavanje padobranskim kanapom. Winkler u ponudi ima više modela, od lovačkih, kamperskih, sekira namenjenih timovima za spasavanje koje su oblikovanje za sečenje i kidanje automobilskog lima do univerzalnih modela za boravak u prirodi i oružja za blisku borbu. Upravo ovi zadnji modeli su izbor specijalaca. Najpopularniji je kompaktan model „RnD Sayoc“ koji ime duguje inicijalima Daniela i njegovog saradnika Rafael Kaymana, majstora filipinske borilačke veštine Sayoc Kali. Ova sekirica duga je svega 276 mm, ali nasuprot 64 mm dugom sečivu, na glavi sekire se nalazi špic sposoban da probije savremene šlemove, automobilska vrata, da pokida katanac ili razbije bravu na vratima pa čak i da prokopa zid napravljen od sušene opeke (tipično za srednju Aziju). Upravo za takve poslove se najčešće i koriste ovakvi komadi opreme. Sečenje drveta, obrada ulovljene životije i slični zadaci su tek na začelju traženih osobina. Ali, za blisku borbu, Sayoc može po želji da dobije još jedan špic na glavnom sečivu koji ima ulogu da poput kuke zakačI protivnika. Za borbu „prsa u prsa“ drška je oblikovana tako da se sekirica može uhvatiti tik ispod glave, kao da držite pištolj što korisniku dopušta znatno preciznije pokrete, čak i u skučenom prostoru. Nema pouzdanih izveštaja o tome da li su ove mogućnosti ikada našle praktičnu primenu, ali nesporno je da korisnici ne žale da plate više od 800 dolara za nabavku ovakvog komada opreme.

Još jedan vrlo popularan model je „Field knife“ tj. terenski nož. To je skladno sečivo bez suvišnih detalja inspirasano starim traperskim noževima s jedne strane, a s druge detaljima koje je osmislio pokojni mornarički stariji narednik Thomas „Rat“ Ratzlaff bivši SEAL komandos. Ravno brušeno 4,8 mm debelo i 146 mm dugo sečivo sa udobnom drškom, dobro profilisanom krivinom za sečenje i mala masa čine ga odličnim rešenjem za vešinu poslova u prirodi. Futrola od kože ima kydex uložak i otvor koji dopuštad a tečnost izađe van ako je nož vraćen u futrolu bez čišćenja. Mala težina je rezultat olakšanog i stanjenog usadnika ali i „distal tapper“ sečiva čija se debljina smanjuje od drške prema vrhu. Za ovakvo majstorstvo cena je 375 dolara. Poseban profil korisnika predstavljaju oni koji žele da budu opremljeni za svaku eventualnost. Njima je namenjen „nož za preživljavanje“ još jedna varijacija na dizajn terenskog noža. Nešto manje sečivo i drška koja na kraju ima ispust za udaranje glavne su odlike modela WK Striker, a kada Striker dobije „stone wash“ finiš, demontažne stranice drške od mikarte i kidex futrolu sa ključem za šrafove na dršci, dobijete nož za preživljavanje. Ispod drške, u usadniku je prostor u koji može da se smesti elementarni pribor za ribolov, kresivo ili neka slična sitnica. Lično, smatram da je to prilično nepraktično rešenje na granici upotrebljivosti ali očigledno da postoje oni koji traže upravo takvu alatku i spremni su da je plate 450 dolara. Kada smo kod preživljavanja, WK ima u ponudi mačetu koju je Daniel osmislio sa još jednim čuvenim majstorom Jason Knightom (kooga čitaoci možda ynaju iz emisije „Forge in fire“) i čiji je uticaj se ogleda u obliku drške od tvrde vulkanizirane gume. Takođe, pravougaoni oblik sečiva bez vrha liči na takmičarske noževe koje Knight rado pravi ali efikasnost ne treba dovoditi u sumnju. Ova „Air Force survival knife“ mačeta je izuzetan sekač koji će sa lakoćom obezbediti drva za vatru ili materijal za izradu zaklona dok se nazubljeni deo 210 mm duge oštrice koristi za sečenje kanapa, remenja ili debele tkanine. Alatka ima kydex futrolu sa tekstilnim uloškom, a osnovna namena joj je da bude u letelici ili vozilu dok vam ne zatreba. Cena je 650 dolara. Još jedan model namenjen spasavanju je S.A.R. (Search And Rescue) koji je deo opreme tima za traganje i spasavanje iz Santa Barbare u Kaliforniji. Ova služba kojoj teritorijalno pripada i megapolis kao što je Los Anđelos neprekidno dežura i spasava zalutale planinare u unutršnjosti kao i nautičare koji se nađu u neprilici na otvorenom okeanu. Široko, 120 mm dugo sečivo ima agresivno nazubljenu gornju stranu koja lako izlazi na kraj sa jakim, vlaknastim materijalima. Proširenja u korenu sečiva nisu tu zbog borbe sa protivnikom već kao zaštita da mokra šaka ne sklizne na oštricu. Na kraju drške je špicast ispust za razbijanje stakla a kydex futrola ima metalnu zakačku koja dopušta nošenje alatke na bilo kod podesnom mestu ili delu opreme. Cena je 475 dolara. Za nešto grublje radove tokom boravka u divljini namenjen je WK „Camp knife“ sa 240 mm dugim, širokim sečivom i udobnom drškom koja na kraju ima „kuku“ tako da neće ispasti iz ruke ni pri najsnažnijem zamahu (za svaki slučaj, tu su i dve rupe za provlačenje kanapa). Ovo je ozbiljna alatka,i po potrebi zastrašujuće oružje. Jednostavna forma poput kuhinjskog noža ne pravi kompromis po pitanju performansi u sečenju a velika širina i mali uglovi oštrenja definitivno doprinose efikasnosti. Glatka, velika drška pruža komforan hvat i za produženi rad bez nepotrebnog zamaranja šake ili formiranja žuljeva. Laka i čvrsta futrola izrađena je od kydexa, a cena je 625 dolara. Nasuprot velikim, snažnim sečivima nalazi se diskretni model „Operator“ namenjen uvežbanim korisnicima sposobnim da iskoriste svaki delić 104 mm duge oštrice. Sečivo je relativno tanko, ispod 2,5 mm, a vrh izdužen i veoma oštar. Drška je oblikovana tako da dopušta veliki broj različitih hvatova, u zavisnosti od potrebe. Nož je dizajnirao penzionisani SEAL Kevin Holland a futrola od polimera Boltaron presvučena je kožom i prilagođena kako za prikriveno nošenje tako i za kačenje na standardnu vojnu opremu. Cena noža je 350 dolara. Winkler je svojevremeno ponudio „Tacital dagger“ borbenu dvoseklicu za elitne vojne formacije. Međutim, grupa specijalista u borilačkim veštinama imala je primedbe na neke detalje, pre svega na oblik drške tako da je na osnovu njihovih preporuka nastao „NSW Dagger“ borbeni nož sa simetrično brušenom, dvostrukom oštricom dugom 140 mm i drškom od mikarte u obliku boce „Coca – Cole“. Jednostavan, ubitačan, efikasan, ovaj nož je varijacija na temu lasičnih dvoseklica koje su prisutne u vojnoj upotrebi još od starog veka. Futrola je od polimera Boltaron sa čeličnom kopčom za više različitih položaja nošenja a cena je okruglo 400 dolara. Ako svoje vreme (na poslu ili uopšte) provodite u urbanom okruženju i civilnoj odeći treba vam diskretno oružje koje ne privlači pažnju i koje se nosi nadohvat ruke. U početku, Daniel je nudio klasičan „špic“ za bodenje prečnika 6,5 mm i dužine 180 mm. Ali, takvo oružje je samo u stanju da nanese ubodnu ranu relativno malog prečnika. Zbog toga je modifikovano u tzv. Screwdriver pick tj. neku vrstu borbenog šrafcigera sa vrhom koji je naoštren poput delta. Osim što može da nanese ozbiljnije povrede, ovaj komad opreme može da se koristi za odvijanje izavijanje zavrtnjeva, kao usko dleto, a u šestougaoni otvor na kraju drške mogu da se postave različIti „bitovi“ za skoro sve vrste zavrtnjeva u upotrebi. Obe verzije bodeža dolaze sa polimerskim futrolama po ceni od 85 dolara.

Pojedine policijske organizacije u SAD izložene su povećanom riziku od fozočkog napada. Patrole u „problematičnim“ oblastima kao i operativci u civilu koji nose prikriveno oružje. Bez obzira na nivo uvežbanosti, redovno se dešavaju incidenti u kojima bivaju razoružani, ponekad i sa tragičnim posledicama. Nije prvi put da policija traži hladno oružje kao ultimativno sredstvo odbrane, jer na sličnim projektima radio je i Randall sa Mod.24, Bob Loveless sa „New York Special“ modelom i Spyderco sa modelom „Civilian“. U saradnji sa nekoliko majstora borilačkih veština, Winkler je osmislio „Weapon Retentio Tool“ ili skraćeno WRT kao odgovor na takve situacije. U osnovi, reč je o čeličnom trouglu širokom 150 mm koji se koristi kao „bokser“ sa naoštrenim ivicama i uglovima sposobnim da nanesu ozbiljne povrede. Ipak, ugao i nivo oštrenja dopušta rukovaocu da u izvesnoj meri dozira silu i način upotrebe pa tako eventualno umanji posledice. Snažan vrh i po šest zubaca sa svake strane mogu da nanesu i posekotine ili da razderu tkivo pri snažnom pritisku, ali im je osnovna funkcija da izazovu bol i odvrate napadača. Krajevi WRT imaju izvijene uglove poput malih karambita koji takođe mogu da nanesu povrede. Rukohvat je formiran jednostavnim obmotavanjem padobranskog kanapa oko drške a kydex futrola (koja oružje drži frikcijom) se može postaviti na mesto koje korisniku daje najlakši pristup. Cena je 200 dolara, ali je kuriozitet što se više ne nalazi u kataloškoj ponudi WK II već je mogu naručiti samo zvanične agencije. Uz sve pozitivne strane, Winkler u poslednje vreme trpi i dosta kritika. Povremene pojave loše okaljenih komada ili druge greške u proizvodnji su normalna pojava i Daniel bez pogovora prihvata reklamacije uz izvinjenje. Ali, primedbe se odnose pre svega na cenu za koju kritičari ističu da je neopravdano visoka. Naime, sva WK II sečiva izrađena su od karbonskog, nisko-legiranog čelika 80CrV2 napravljenog pre tačno jednog veka i najčešće korišćenog za izradu poljoprivrednih alatki, testera i motika. Ipak, iako je materijal inferiorniji i jeftiniji od npr. uobičajenog ugljeničnog 1095, Winklerovi noževi imaju sasvim zadovoljavajuće mehaničke osobine. Kritičari dalje skreću pažnju na jeftin, nereflektujući finiš gde nema potrebe za finim brušenjem ili poliranjem površina. Detalji su osrednje uklopljeni, konstrukcija je jednostavna (čitaj jeftina) bez štitnika za prste, futrole su jeftine izrade, oštrenje je mašinsko (nije konveksno) i WK II noževi u suštini, sa zanatske strane nude daleko manje nego proizvodi drugih nožara u istoj cenovnoj kategoriji. Winkler veliku pažnju posvećuje osmišljavanju pojedinih rešenja, svaki nož je brižljivo dizajniran, nema nepotrebnih, ukrasnih sitnica, futrole se isprobavaju u različitim uslovima korišćenja da ne bi predstavljale smetnju korisnicima. Na kraju, vlasnici Winkler noževa zastupaju stanovište da vrede svaki dolar koji su dali za njih. Tačno je da ljudi teško priznaju ako su pogrešili (čak i kod izbora noža) ali takve argumente ipak treba uzeti za ozbiljno. Precenjeni ili ne, Winkler noževi „završavaju posao“. A to je najbitnije.

R.K.

Foto: „Winklerknives“