Zvornički unikati

Sa neskrivenim ponosom, Rado ističe da je svako njegovo sečivo unikat i da još nije napravio dva ista noža. Ja opet kod noževa cenim pre svega upotrebnu vrednost, ali moram priznati da su mi neka od njegovih sečiva jako privlačna

Uprkos bogatom kulturno-istorijskom nasleđu i mnoštvu talentovanih zanatlija što lako nalaze posao širom sveta, retko smo u prilici da predstavimo nekog majstora sa naših prostora, koji se bavi izradom noževa. Privučen edukativnim i zanimljivim sadržajem našeg web-magazina www.outdoors-forum.com, upoznali smo mnogo iskrenih ljubitelja prirode, ali i iskusnih poznavalaca nezaobilaznih alatki – noževa. Međutim, samo nekoliko njih se odvažilo da svoje zamisli ostvari u praksi. Jedan od njih je i gospodin Rado Radić (47), rođen nadomak Zvornika, koji već četvrt veka živi i radi u Švajcarskoj, u gradu Cama. Fotografije njegovih radova privukle su pažnju svih posetilaca ovog sajta i nedugo potom usledio je susret sa ovim zanimljim čovekom.

Rani radovi

Kao dečak – osnovac, Rado je pokušavao da napravi nož sledeći vlastite dizajnerske ideje, ali ga je u to vreme nedostatak znanja i sredstava sprečavao da to ostvari. Moralo je da prođe više od dvadeset godina rada na švajcarskoj železnici, pa da se ovaj mašinski tehničar vrati svom snu iz mladih dana i počne sa sopstvenom izradom noževa. Splet okolnosti odveo ga je u grad Locarno, gde je u specijalizovanoj nožarskoj radnji „Coltelleria Bianda“, upoznao vlasnika čiji je porodični posao donedavno bio upravo izrada noževa. Dostupnost najrazličitijih materijala, od savremenih čelika preko egzotičnog drveta, rogova i kosti za drške, veliki izbor modernih kompozita i atraktivnih detalja, podstakli su ga da proširi i obogati svoje znanje iz ove oblasti. Knjige, časopisi i nekoliko tematskih seminara, uz nabavku neophodnog alata, omogućilo je ovom entuzijasti da se posveti izradi noževa prema sopstvenim zamislima. Na početku, neophodnu pomoć i savete pružao mu je poznati majstor iz Ascone Hans Peter Ruegg, a potom i Italijanski nožari Trentini Stefano i Denis Mura. Prvi korak, uobičajen u svetu nožara početnika, bilo je pretvaranje garaže u radionicu. Posle toga, usledile su „slatke muke“ – sa čime početi? Rani radovi, uprkos nedostatku iskustva i jasne ideje o tome kakav nož zapravo želi, pokazuju Radovo opredeljenje za vizuelno prepoznatljivo sečivo veoma pedantnu izradu, posvećenost detaljima i pažljivo finiširanje.

Uobičajen materijal za sečivo su neki od premijum nerđajućih čelika, poput RWL-34, S30V, D-2, N-690, damaskusa Odinovo oko, ali odnedavno koristi i visokokarbonske alatne čelike C70 i K-720. U nemogućnosti da sam kuje sopstvena sečiva, Rado koristi tzv. stock removal metod tj. brušenje oblika koji je prethodno izrezao iz pločastog materijala. Najveći deo posla obavlja ručno, sa minimalnom upotrebom električnih alata i uz turpiju najčešće koristi trakastu brusilicu. Oblike sečiva crta iz glave, direktno prenoseći zamisao na metal. Termičku obradu tako formiranog sečiva obavlja specijalizovana firma, što ujedno predstavlja i garanciju kvaliteta za svaki nož pojedinačno.

Prijatan i ljubazan sagovornik, majstor Rado uporno zastupa sopstveno viđenje pri oblikovanju noža. Iako su njegovi noževi i te kako funkcionalni, neretko se na njima nalaze detalji koji nemaju nikakvu praktičnu namenu, ali po majstorovom mišljenju baš to im daje onaj poseban vizuelni utisak koji ih razlikuje od konfekcijske ponude noževa. Sa neskrivenim ponosom, Rado ističe da je svako njegovo sečivo unikat i da još nije napravio dva ista noža. Ja opet kod noževa cenim pre svega upotrebnu vrednost, ali moram priznati da su mi neka od njegovih sečiva jako privlačna. Rado ne pravi kompromise pri izboru materijala, pa se na drškama njegovih noževa često nađe egzotično pustinjsko drvo, skandinavska breza i marokanska tuja, birani komadi oraha ili koren nara, izrezbarena kamilja kost i zub mamuta, kornjačin oklop, rog sambar jelena, antilope i bivola ali i moderni kompoziti kao što su carbon-fiber, G-10 ili mikarta. Pritom se drške spajaju korišćenjem dekorativnih mozaičkih osovinica.

Perfektni modeli – vrhunski finiš

Na dimezije i udobnost drške i najveći sitničar teško da bi našao primedbu. Zasmetala mi je jedna sitnica, kod većine custom noževa koji koriste luksuzne prirodne materijale za dršku između metala usadnika i stranica rukohvata postavljaju se posebni ulošci tzv. lajneri odgovarajuće boje, sa dvojakom ulogom – da vizuelno naglase lepotu drške i da donekle prikriju eventualne nesavršenosti pri uklapanju obrađenog čelika i materijala rukohvata. Međutim, kod noževa koje pravi Rado, ovi lajneri postavljeni su čak i između usadnika i balčaka ili ukrasnih bolstera, a za tako nešto stvarno nema potrebe. Uklapanje i oblikovanje su perfektni, bez i najmanjeg zazora a finiširanje je posebna priča. Za Radića je prihvatljiv samo najatraktivniji način. Poliranje sečiva do visokog sjaja tzv. mirror finish – poput ogledala, koji čak i poznati majstori u svetu rade uglavnom uz posebnu doplatu, jer zahteva puno vremena i strpljenje da se pažljivo otkloni i najsitnija nepravilnost. Futrola za svaki nož je ručno rađena po meri i mada za neke modele koristi sve zastupljeniji kydex, Rado pre svega ceni kvalitetnu, biljno štavljenu kožu koja ne može hemijski reagovati sa metalom sečiva. Utiskivanje ornamentike i bojenje futrole takođe radi ručno, koristeći alate koje sam pravi. Rezultat je nož sa futrolom koji izgleda fenomenalno.

Na noževima koje pravi Rado Radić i površan poznavalac lako će primetiti mešavinu stilova i uticaj više trenutno aktuelnih majstora. Ponekad, ljubitelji njegovih noževa imaju primedbe na određene detalje kod pojedinih modela. Rado je spreman da razgovara o tome i ponudi objašnjenje, a ukoliko prihvati sugestiju primeniće to na sledećem modelu, ali već gotov proizvod skoro nikada ne prepravlja. Ne, nije u pitanju sujeta već osećaj da je izradom baš takvog noža postigao ono što je želeo. Iako se više njegovih modela nalazi u vitrinama specijalizovanih evropskih radnji za prodaju custom sečiva, Rado svoje noževe uglavnom poklanja prijateljima jer kako kaže, dovoljno mu je da proda samo nekoliko komada i pokrije nabavku materijala. Izrada noževa za njega je pre svega ljubav a ne posao.

Tradicionalista u duši Gospodin Radić je pravi zaljubljenik u izradu noževa. Uvek je raspoložen za priču i spreman da pomogne svakom kolegi, bez obzira da li je reč o nabavci i slanju materijala, specifičnih alatki ili literature. Zov zavičaja očit je u davanju imena pojedinim modelima noževa, pa tako na kaišu možete nositi derače nazvane po rekama njegovog kraja – Sava i Drina.
Veoma lep preklopni nož sa lajnerima od patinirane bronze i stranicama drške od kamilje kosti, dobio je ime Kostur, po bregu koji se uzdiže iznad Radićeve rodne kuće. Čak i savremen minimalistički dizajn njegovog „dečačkog noža“ uspeva da poveže sa danima svoje mladosti. Vidljivo je to i u kompoziciji fotografija na kojima predstavlja svoja sečiva. Uvek je tu nekoliko minijaturnih opanaka, korpica od pruća, model kazana za pečenje rakije… Rado naglašava značaj porodice i porekla pa se taj njegov stav oslikava i u načinu na koji izrađuje i prezentira svoje noževe. Unikatni pristup – po svaku cenu.

Na priloženim fotografijama možete da vidite deo njegovog opusa, a izbor nije bio nimalo lak. Umesto da vas bombardujemo brojkama sa dimenzijama noževa i vrstom materijala ostavljamo više mesta za uživanje u izgledu ovih sečiva. Za pojedinosti možete kontaktirati majstora na e-mail rado.radic®hotmail.com

Tekst i snimci: Dragan ŠAPONJIĆ