Birate precizan pogodak
Optički nišani na streljačkom oružju postoje, već duže od vek i po, iako su u širu upotrebu ušli tek tokom Drugog svetskog rata, kada su vojni snajperisti surovo podvukli njihovu jezivu efikasnost i praktičnu upotrebu. Naravno, čim je rat okončan, upotreba im se naglo proširila i među sportske strelce i lovce, ali su ostali dostupni manjem broju bogatijih korisnika. Tako je bilo do osamdesetih godina prošlog veka (pre svega zbog skupe i komplikovane tehnologije izrade), kada su ih nove industrijske velesile kao što su SAD i Japan, učinile pristupačnim širokim slojevima zainteresovanih strelaca. Danas, kada su ovu tehnologiju savladale i dalekoazijske industrijske velesile: Južna Koreja, Tajvan i Kina, optički nišani su znatno pojeftinili, a opšti kvalitet im je tako porastao, da većina vlasnika oružja može sebi da priušti i optički nišan, solidnog kvaliteta i prema sopstvenoj potrebi odabranih, karakteristika.
Iako ih mnogi koriste, većina prosečnih vlasnika, ima prilično skromna znanja o njihovim pravim mogućnostima, načinu odabira prema sopstvenim potrebama, najefikasnijem načinu montiranja na oružje i procedurama rektifikacije i provere opšteg i deklarisanog kvaliteta. Zbog skromne literature prosečan lovac je često u dilemi kakav mu „snajper“ treba, kako i kojom montažom, da ga pričvrsti na oružje. Problemi se pojavljuju i kod rektifikacije, odnosno „upucavanja“, pa u praksi, prilikom korišćenja oružja, često izostaju prednosti koje ovaj optički uređaj pruža. Jedina literatura na ovim prostorima, koja ovu problematiku detaljno i kvalitetno obrađuje verovatno je „Lovačke puške i municija“, uglednog stručnjaka Branka Trninića, do koje je teško doći.
Podstaknuti bezbrojnim pismima sa nedoumicama oko izbora i montiranja, rešili smo da što jednostavnije objasnimo neke česte nedoumice, koje se javljaju kada je reč o optičkim nišanima za streljačko oružje.
Izbor optike
Generalno, najveći problem sa optičkim nišanima nastaje kod njihove nabavke. Da li je moguće za malo novca, kupiti dobru optiku? Najpre, danas nišani fiksnog uvećanja skoro da i nisu aktuelni, jer one varijabilne (koji promenom uvećanja optimalno pokrivaju više potencijalnih načina korišćenja) nude svi proizvođači. Kod mehanički rešenog, klasičnog promenljivog uvećanja na optičkom nišanu, moguće je okretanjem tubusa povećati uvećanje do četiri puta (npr od 1,5x do 6x, ili od 3 do 12 x), a samo firma „Swarovski“ za sada nudi optike sa digitalnim varijabilnim uvećanjem do 6 puta većim. Pri izboru, osnovno pravilo koga se treba držati, odnosi se na namenu oružja za koje se optički nišan bira.
Tako, za lov, treba birati optike sa malim i srednjim uvećanjima, dok one sa ekstremno velikim uvećanjima treba odabrati samo ako je oružje namenjeno dalekometnom streljaštvu, ili specifičnim lovovima (kakav je lov na divokoze, ili azijsku divlju ovcu, kod kojih se divljač odstreljuje na više stotina metara). Uglavnom, za lov na šumskim prosekama, afrički lov na opasnu divljač i za gađanje pokretnih ciljeva, najbolje je montirati optičke nišane varijabilnog uvećanja i širokog vidnog polja i to one sa što manjim početnim uvećanjima, od 1 do 4x, odnosno 1,5 do 4,5x, ili 1,75 do 5,75, eventualno 1,5 do 6x, čime se postiže uspešno zauzimanje nišanske tačke, za relativno kratko vreme, pri prolasku divljači kroz proseke i gustiš – uspešno odstreljivanje divljači, koja se gađa dok je u pokretu. Ovi optički nišani istovremeno imaju i najšire vidno polje (vidljiv deo pejzaža, izražen ugaonom veličinom, iskazan u metrima, na daljini od 100 m od objektiva), što prilikom korišćenja omogućava najlakše pronalaženje cilja preko končanice i zauzimanje nišanske tačke.
Optimalno uvećanje
Kod nas su najčešće viđeni nišani: Bushnell 1,5-4,5×32 iz serija Banner i Trophy, Bushnell 1,5-6×40 Trophy ili firme Leupld 1-4×21 VX II, odnosno Leupold 1,5-5×21 VX III, jeftiniji modeli, koji provereno ispunjavaju osnovne kriterijume kvaliteta, iako na tržištu ima ogroman broj sličnih modela, različitih proizvođača i sličnog cenovnog razreda. Sam vrh svetske produkcije danas apsolutno predstavlja digitalni Swarovski Z6, 1-6×24 I, ali je i njegova cena u skladu s tim mogućnostima. Pritom, najveće povećanje na optičkom nišanu se koristi za gađanje sitnijih i udaljenih ciljeva, na srednjim lovačkim daljinama do 200 m. Za gađanje na daljine preko 100 m, ali uz mogućnost korišćenja i na bliskim udaljenostima, treba se odlučiti za one sa povećanjem od 2,5 do 10x, 3 do 9x ili maksimalno 3 ili 4 do 12x. Samo za gađanje preko 400 m i to isključivo statičnih ciljeva (ili za sportsko dalekometno streljaštvo ili long range), treba odabrati optike sa ogromnim uvećanjem: 5 do 25x ili 6 do 20 ili više puta, jer se ovakvi nišani odlikuju izuzetno malim vidnim poljem i mogu da se koriste samo sa naslona. Najmanje pomeranje oružja dovodi do ogromnog treperenja končanice na cilju, što je velika smetnja pri nenamenskom korišćenju.
Optički nišani se dele na one sa končanicom montiranom, u žiži objektiva (strana nišana okrenuta ka cilju) i one sa končanicom montiranom u žiži okulara (strana okrenuta ka oku strelca). Kod prvih, promenom uvećanja, sa povećanjem cilja, povećava se i debljina končanice (končanica u prvom fokalnom planu). Ovo je posebno korisno kod upotrebe nišana u lošim svetlosnim uslovima i na kraćim rastojanjima, zbog lakšeg uočavanja končanice i bržeg pronalaženja cilja. Kod onih drugih, promenom uvećanja, sa povećanjem cilja, debljina končanice se ne menja (končanica u drugom fokalnom planu). Optike sa ovakvim končanicama, bolji su izbor pri korišćenju nišana na većim daljinama i za gađanje sitnih ciljeva, jer manje pokrivaju metu. Danas se pravi veliki broj različitih končanica, čije bi pojedinačno opisivanje odnelo previše prostora, ali tu važi jedno osnovno pravilo – treba ih birati prema ličnom afinitetu, a sami proizvođači ih razvrstavaju stručno, prema vrsti i nameni optike.
Važna montaža
Što se montaža tiče, osnovno je da se treba odlučiti za najjednostavniju, najčvršću i najnižu moguću montažu, jer od njene izdržljivosti zavisi preciznost samog nišana. Zato, samo one najskuplje montažno-demontažne, dozvoljavaju skidanje i ponovno vraćanje optike na oružje bez kvarenja nišanske slike, pa ih treba izbegavati, ako niste spremni za ozbiljnu investiciju. Kod onih jeftinijih, treba birati po mogucstvu jednodelne ili stabilne dvodelne, nikako sa tunelom (takve montaže su opravdano korišćene samo kod optika sa većim fiksnim uvećanjem, za gađanje bliskih ciljeva), jer to znači da nepotrebno povećavate njihovu visinu (preciznost samog oružja obrnuto je proporcionalna rastojanju između osa cevi i optičkog nišana), a posebno treba imati u vidu da su izrađene baš za to oružje i da mogu da se ugrade lako i bez ikakvih adaptacija.
Sledeći korak je samo montiranje nišana. Pre same ugradnje, treba proveriti deklarisane karakteristike optike. Pre svega, proveriti njenu vodootpornost, kako bi bili sigurni, pri lošim vremenskim uslovima, kao što su sneg, kiša ili neočekivani pad u reku. To se proverava tako što se optika, sa skinutim poklopcima gornjeg i bočnog tureta za podešavanje, potopi u posudu sa umereno toplom vodom. Ako optika posle dvadeset minuta ne propusti vodu, to je siguran znak da su na nju ugrađeni kvalitetni gumeni prstenovi za zaptivanje, koji ne dozvoljavaju ulazak tečnosti, niti curenje inertnog gasa kojim su ispunjeni da bi se sprečilo zamagljivanje. Sledeće, treba proveriti poslušnost samih tureta za podešavanje, tako što se nišan postavi (fiksira) na podlogu, a zatim se tureti za podešavanje končanice (vertikalna popravka sa gornje i uobičajeno bočna sa desne bočne strane optike), okreću za po nekoliko „klikova“ u jednu i drugu stranu, pri čemu se vodi računa da se i končanica pomera ravnomerno u stranu i nazad, za isto rastojanje naravno. Končanica se kontroliše pomoću oznake na zidu ili drugoj prepreci na izvesnoj udaljenosti od objektiva optike. Ovo je naravno znak da končanica „sluša“, odnosno da mehanički sklop unutar optike funkcioniše.
Optika i osa puške
Posle ovoga pristupa se fazi montiranja optike. Postolje nosača mora da leži čitavom svojom površinom na predviđenom mestu na sanduku, pre nego što se pažljivo ušrafi na njega. Poželjno je pre ušrafljivanja pažljivo zalepiti nosač dvokomponentnim (tečni metal) lepkom, a zavrtnji moraju da se pritegnu do kraja, ali ne previše, da ne bi proklizali. Prstenovi koji drže telo nišana takođe se pažljivo i ravnomerno zatežu sa obe strane, da se ne bi usekli u telo optike što moze da poremeti unutrašnji tubus mehanike, kojim se sočiva pomeraju.
Pre konačnog postavljanja nišana na nosače, potrebno je proveriti da je optika u osi cevi puške, a končanica na sredini tubusa nišana. Posebno je važno da končanica bude postavljena strogo vertikalno, odnosno da horizontalna linija končanice bude zaista ravna, a ne iskošena. Pritom, objektiv treba da bude postavljen na takvoj udaljenosti od kraja kundaka da prilikom gledanja kroz nišan nema crnih senki u ekranu, već puna slika, što je dobar znak da je žižna daljina dobro određena i da je optika pravilno udaljena od oka.
Na jednom postavljenoj optici, tada je potrebno podesiti dioptriju samog nišana, okretanjem prstena smeštenog na kraj okulara, u levu ili desnu stranu, sve dok se konžanica, upravljena u pravcu svetle pozadine potpuno ne izoštri. To je znak da je dioptrija potpuno prilagođena oku strelca.
Upucavanje
Na kraju, ostaje upucavanje ili rektifikacija optike. Ovo je najvažniji i ujedno najteži deo posla, bez koga je prethodni trud bio uzaludan. Iako se balistika svakog kalibra razlikuje, preporučuje se takvo poklapanje putanje metka, da isti položaj končanice može da se koristi za sve udaljenosti brisanog dometa (za lovačka oružja to je oko 300 m), bez bitnijeg menjanja nišanske tačke pri nišanjenju. Ovo naravno ne važi za nišane sa balističkim turetima, kod kojih se nišanska tačka poklapa sa mestom pogotka na 100 m, a za svaku drugu daljinu, nišan se posebno doteruje. Kod lovačkog oružja, (u zavisnosti od kalibra), a uzevši u obzir da je linija nišanjenja – prava linija, a putanja zrna parabola, pri čemu je optički nišan iznad linije oružja, putanja zrna u dve tačke seče liniju nišanjenja. Prvi put, zrno seče liniju nišanjenja u tački uspona, na oko 50 m od usta cevi, a drugi put na 150 do 200 m (u zavisnosti od kalibra, vrste i mase zrna i početne brzine), nakon čega pada sve više. Kod većine srednjih kalibara, ako se pri rektifikaciji nišana dobije pogodak na oko 40 do 45 mm iznad mesta nišanjenja, brisani domet će biti oko 300 m, jer će na ovoj daljini pad zrna biti do 40 cm ispod mesta nišanjenja, što je manje od širine trupa većine vrsta krupne divljači.
Ipak, pre upucavanja, potrebno je pogledati balistiku municije koja se koristi, a što se obavezno nalazi na svakoj fabričkoj ambalaži, pa se korekcija vrši u skladu s tim. Jednom odabrana i korišćena municija, mora kasnije da se koristi u svim prilikama, jer samo ona odgovara tako podešenom nišanu i svaka druga više neće odgovarati, bez određene korekture. Sam nišan se doteruje tako što se iz puške fiksirane na oslonac, ispali grupa od tri metka, kako bi se odredilo tačno mesto pogotka i proverila preciznost samog oružja, a zatim se pomeranjem gornjeg i bočnog tureta, krst končanice navede na mesto pogotka. Kada se nišanska tačka postavi na odgovarajuću daljinu ispod zadnjeg pogotka (40 mm), još jednim metkom se proveri tačnost i posao je konačno završen. Kod jeftinijih optika, potrebno je proveriti i da li se mesto pogotka menja sa promenom uvećanja (što je na žalost čest slučaj), pa ako je i to u redu, oružje i nišan su ispravni i spremni za upotrebu. Posle upucavanja nišana treba opaliti još nekoliko metaka, posebno ako je reč o jačem kalibru (snažnijem od .300 Win. Magnum), kako bi proverili da se ništa u nišanu ne pomera usled snažnog povratnog trzaja, odnosno da je optika otporna na šok. Tek tada ćete videti kakva je realno prednost optičkog, nad mehaničkim nišanom i zašto je to danas imperativ. Ostaje vam samo da oružje proveravate povremeno, kod promene municije ili u slučaju snažnijeg udarca vaše puške o tlo, ili druge predmete, što su realno česte situacije, ali uspeh pri gađanju sigurno neće izostati.
Tekst i slike: Boris VOJVODIĆ