Majstorije borbenih asova
Leteli su najsavremeniji višenamenski borbeni avioni: Eurofajter (Italija) Gripen (Mađarska), Mig- 29M (Rusija), F-16 (Danska), SAB-105 (Austrija)… Najzahtevniji let imala je akro grupa “Striži” (lastavice) iz Rusije. Akro grupu činila su tri vazduhoplova Mig-29-M (dva jednoseda i jedan dvosed) koji su izvodili let u smaknutom poretku, na međusobnoj udaljenosti nekoliko metara
Povodom jubileja – 100 godina srpskog vojnog Vazduhoplovstva, 2. septembra na vojnom aerodromu u Batajnici, održan je pravi spektakl u vazduhu, zašta je zaslužno Ministarstvo odbrane Republike Srbije.
Aeromiting je pratio ceo državni vrh, na čelu sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, premijerom Ivicom Dačićem i ministrom odbrane Aleksandrom Vučićem. U letačkom programu i statičkom delu izložbe, učestvovali su vazduhoplovi iz 11 zemalja: Austrije, Bugarske, Danske, Francuske, Italije, Mađarske, Rusije,Rumunije, SAD, Slovenije i Turske.
Posetioci su mogli da uživaju u prikazu borbene sposobnosti i letačkog umeća pripadnika Vazduhoplovstva – PVO Vojske Srbije, ali i da se uvere u manevarske mogućnosti aviona Mig-29, Orao, Mig-21, Super Galeb, helikoptera Gazela, Mi-8 i Mi-17.
Letački deo počeo je tako što su srpski piloti raznobojnim dimnim kutijama iz aviona Galeb G-4 na nebu ispisali srpsku trobojku. Na aeromitingu leteli su najsavremeniji višenamenski borbeni avioni: Eurofajter (Italija) Gripen (Mađarska), Mig- 29M (Rusija), F-16 (Danska), SAB-105 (Austrija)…
Najzahtevniji let imala je akro grupa “Striži” (lastavice) iz Rusije. Akro grupu činila su tri vazduhoplova Mig-29-M (dva jednoseda i jedan dvosed) koji su izvodili let u smaknutom poretku, na međusobnoj udaljenosti nekoliko metara. Mlazni (supersonični i pozvučni) avioni, letili su brzinama oko 300 do 800 km/h, a klipni i brzinama ispod 100 km/h. Bilo je i akrobatskih tačaka, gde su se pri propinjanju, letelice u jednom trenutku praktično zaustavljale, pre nego što promene smer i pravac kretanja.
Zahtevni letovi
Cilj letnih tačaka je bio da se prikaže letno tehničke karakteristike vazduhoplova i umešnost i uvežbanost pilota. Let na aeromitingu i u realnosti se ne razlikuju. Sve izvedene figure sa naglim menjanjem pravca brzine i smera leta, koriste se u vazdušnim borbama, pri tzv. protivraketnim manevrima, nizak brišući let se koristi za sakrivanje od zemaljskih radara, prikriveno dolaženje u rejon borbenih dejstava, dovođenje u poziciju za dejstva po zemaljskim ciljevima… Treba naglasiti da je profesija vojnog pilota mnogo zahtevnija i rizičnija od zanimanja pilota civilne avijacije, posebno transportne.
Zbog potrebe da i u realnim situacijama, razni zadaci i taktičke situacije rešavaju akrobatskim letenjem, da su na nišanu protivničkih radara, raketa i topova, vojni piloti su izloženi velikim psihofizičkim naprezanjima neuporedivo većim od civilnih. Naročito je izraženo opterećenje od inercijalnih, centrifugalnih i centripetalnih sila, koje nastaju kao posledica promene ubrzanja letilice prilikom promene pravca leta…
Vrednost se meri ubrzanjem sile zemljine teže g (gč 9,81m/s2). Zbog toga je npr. da bi se letlo na avionu Mig-21 uslov da potencijalni kandidat izdrži bez anti-G odela kratkotrajno opterećenje 6 g, a za Mig-29 zahtev je 7 g. Uticaji g opterećenja se, između ostalog, manifestuju usporenim reagovanjem, npr. ruku, ubrzanim radom srca, smanjenjem perifernog vida i u krajnjem slučaju, kratkotrajnim gubitkom svesti, što može imati fatalne posledice po sigurnost upravljanja letilicom. Navedeno opterećenje na koje se testiraju piloti je tzv. pozitivno +g opterećenje – opterećenje koje krv potiskuje u noge, za razliku od negativnog -g opterećenja, koje krv potiskuje u glavu.
Negativno -g opterećenje, kad se krv potiskuje u glavu, je neprijatnije, osoba izložena ovom opterećenju ima utisak da će joj oči “iskočiti” iz očnih duplji, usled povećanog dotoka krvi u glavu i povećanja, između ostalog i očnog pritiska. Neželjeno potiskivanje krvi, sprečava se tzv. anti-G odelima, u koja se automatski upumpava vazduh i spoljnim pritiskom na telo se sprečava nekontrolisan dotok krvi, pod uticajem g opterećenja.
Bezbednost na prvom mestu
U statičnom delu izložbe, bili su prikazani sistemi PVO: samohodni raketni sistem Kub-M i stacionarni raketni S-125M Neva-M. Tokom agresije NATO 1999, pripadnici 250. raketne brigade, ovim raketnim sistemom oborili su jedan avion F-117a – nevidljivi i jedan F-16.
Najveća prednost sistema PVO Kub-M je njegova mobilnost – lanseri, radari i komandna vozila, koja su na gusenicama ili točkovima, što omogućava brzo menjanje položaja. Cilj otkriva na daljinama do 60 km, gađa na visinama do 10 km i daljinama do 25 km. Raketa leti brzinom do 930 m/s, masa eksplozivnog punjenja je 57 kg.
Aeromiting se završio bez incidenata. Još pre početka aeromitinga, organizatori su isticali da je prvi prioritet bio bezbednost i poštovanje svih sigurnosnih mera. Prema izjavama publike i članova delegacija, organizacija aeromitinga je bila odlična.
Godina jubileja
Aeromiting Batajnica 2012, bio je centralni događaj povodom obeležavanja 100 godina srpskog vojnog vazhoplovstva. Srbija je jedna od retkih zemalja, koja proslavlja 100 godina vojnog vazduhoplovstva, tj. osnovala je vojno vazduhoplovstvo devet godina posle prvih letova braće Rajt iz SAD. Srpsko vojno vazduhoplovstvo obeležiće ove godine stotu godišnjicu nizom aktivnosti i manifestacija.
Muzej jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva organizovaće nekoliko izložbi eksponata iz bogate zbirke, u gradovima širom Srbije, izrada i promocija monografije, snimanje dokumentarno-igranog filma o stogodišnjem razvoju vojnog vazduhoplovstva… Ove aktivnosti završavaju se 24. decembra 2012, svečanom akademijom u Narodnom pozorištu u Beogradu. Prvi put, povodom jubileja, organizovana je posebna izložba vazduhoplova, vazduhoplovnih tehnologija i naoružanja i vojne opreme, primenjivih u vazduhoplovstvu. Na manifestaciji se promovisao i naredni Sajam naoružanja i vojne opreme ”Partner 2013.”
Plaketa praunuku vojvode Putnika
Dan V i PVO je 24. decembar. Tog dana 1912, na osnovu Odluke srpskog Vojnog ministarstva i Glavnog đeneralštaba, vojvoda Radomir Putnik je doneo Rešenje o formiranju Vazduhoplovne komande sa sedištem u Nišu. U sastav komande ušli su Aeroplansko i Balonsko odeljenje, Vodonička centrala i Golubija pošta (svi segmenti tadašnjeg vazduhoplovstva). Ideja o uvođenju vazduhoplova u Srpske oružane snage, prvi put se pojavila u 19. veku i planirana je za 1893. Međutim, prve mere u vezi sa formiranjem vojnog vazduhoplovstva u Srbiji, preduzete su tek 1901, kada je kapetan Kosta Miletić upućen u Rusiju, na školovanje za pilota balona. Pripreme za formiranje srpskog vojnog vazduhoplovstva tekle su sporo. Ubrzane su 1912, početkom balkanskih ratova.
Tada je u Francuskoj obučeno šest pilota, a kupljeni su i prvi avioni, Blerio XI, na inicijativu vojvode Radomira Putnika. Samim tim je Kraljevina Srbija ušla u grupu prvih petnaest zemalja u svetu, koje su vazduhoplove uvele u naoružanje i stvorile ratno vazduhoplovstvo i u prvih pet, koje su ga upotrebljavale u ratnim dejstvima.
Jedan od VIP posetilaca aeromitinga bio je Zoran Ivković (1936-), diplomirani inženjer elektrotehnike u penziji i praunuk vojvode Radomira Putnika, odnosno unuk njegove najstarije kćerke Mile Ivković, rođene Putnik. Početkom 1964, otišao je u Zapadnu Nemačku, gde je radio do odlasku u penziju 1999, gde i danas živi.
Dugogodišnjim radom, uspeo je uz pomoć direktora Narodnog muzeja u Kraljevu, Dragana Draškovića, Srpske pravoslavne crkve i veliku podršku pukovnika Miroslava Kneževića, tadašnjeg direktora Vojnog Muzeja, da sva zaostavština, svi predmeti Vojvode Radomira Putnika i njegovog najstarijeg sina Dimitrija Putnika, generalštabnog pukovnika, iz Narodnog muzeja u Kraljevu i manastira Žiče, koji su od velike istorijske vrednosti, zauvek predaju na dalje čuvanje Vojnom muzeju u Beogradu. Ovo je bilo zaveštanje Vojvode Putnika, njegove familije i njegovih potomaka.
Za izvanredne zasluge na skupljanju istorijske građe, od Vojnog muzeja u Beogradu, dobio je 23. decembra 2009. Plaketu Vojnog muzeja. Prilikom proslave godišnjice Vojnog muzeja, na izložbi “Martin Engelbreht i njegovo vreme”, 22. avgusta 2012. dobio je od MO RS Medalju za izvanredne zasluge, na predlog Vojnog muzeja za izuzetan doprinos sistemu odbrane RS (br.10) i time ga još jednom nagradio za trud na ispunjenju zaveštanja Vojvode Putnika, njegove familije i potomaka.
tekst i slike: Slobodan ORAŠANIN
foto: Zoran Jovanović Mačak