Podrška Rusa na svim meridijanima

Ministar odbrane Sergej Šojgu izdao je naređenje svojim saradnicima da se početkom 2013. krene s formiranjem Komande za specijalne operacije – KSO (Komandovanie specialnih operacij), koju su mnogi van Rusije odmah nazvali „Putinov SOCOM“ (SOCOM – Special Operations Command)

Kada su 24. novembra turski lovci F-16 oborili ruski Suhoj Su-24, koji je bio u borbenoj misiji na teritoriji Sirije u blizini turske granice, krenula je potera za katapultiranim pilotima. Jednog su, još dok se spuštao padobranom, u vazduhu ubili teroristi Islamske države iz redova etničke grupe Turkmena, koji drže tu oblast pod kontrolom, dok se drugi član posade Konstantin Muratkin prizemljio živ i sakrio, strahujući ko će do njega stići prvi – teroristi, spasilački tim ili turski vojnici, koji su, takođe, krenuli u poteru. Na sreću, brži su bili spasioci, za koje se u početku tvrdilo da su pripadnici specijalnih snaga sirijske i ruske vojske (Specnaz), koji su se infiltrirali oko 3,5 km unutar neprijateljske teritorije i spasili pilota, kome je bila povređena noga. Veliki posao je odradila i ruska bespilotna letelica (dron), koja je snimila lokaciju na kojoj se krio pilot, zahvaljujući njegovom GPS, ali je pratila i poziciju i kretanje terorista. Cela operacija je trajala oko 12 sati, tokom koje su se spasilačke snage i sukobile s teroristima, ali su uspele da izvuku pilota živog. Kasnije su se, međutim, pojavile tvrdnje da je celu operaciju vodio iranski general Kasim Sulejmani, komandant elitnih jedinica „El Kuds“ Revolucionarne garde Irana, koji je zajedno sa svojim ljudima, sirijskim i ruskim specijalcima iz Komande za specijalne operacije spasao pilota. Ruske vojne snage u Siriji su zatvorile vazdušni prostor u ovoj oblasti i obezbedile satelitku vezu.

Zaštita baze u Siriji

Mnogi su bili iznenađeni podatkom da su ruski specijalci pripadali Komandi za specijalne operacije. O čemu se, zapravo, radi i da li Rusija, zaista, ima ovakvu komandu, poput drugih velikih vojnih sila? Planovi za formiranje ruske vojne komande specijalnih jedinica (Specnaz – Specialnoje naznačenije, specijalna namena) predstavljeni su još prethodnom ministru odbrane Serdjukovu, koji nije bio zainteresovan da se ovaj plan realizuje. Ali, zato je njegov naslednik na ovoj visokoj funkciji – Sergej Šojgu odmah prionuo na posao i izdao naređenje svojim saradnicima da se početkom 2013. krene s formiranjem Komande za specijalne operacije – KSO (Komandovanie specialnih operacij), koju su mnogi van Rusije odmah nazvali „Putinov SOCOM“ (SOCOM – Special Operations Command). U međuvremenu se bitno promenio i stav Ministarstva odbrane u vezi sa značajnijom ulogom specijalnih snaga u tzv. asimetričnom ratovanju, čemu je znatno doprinela i nova vojna doktrina, prilagođena izmenjenim odnosima na međunarodnoj sceni i ugroženosti bezbednosti Rusije, koju je razvio novi načelnik Generalštaba, general Gerasimov.

Takođe, najviše rukovodstvo Rusije je uvidelo da, pored unutrašnjeg terorizma radikalnih islamista na severnom Kavkazu (Čečenija, Dagestan i druge republike ovog regiona), u bliskoj budućnosti pretnja može dolaziti i iz inostranstva. Pre svega iz kriznog regiona Bliskog istoka (Sirija, Irak, Libija), ali i još uvek nestabilnog Avganistana, iz koga su se povukle međunarodne bezbednosne snage ISAF, a koji je blizu ruskih granica i primarne interesne sfere Moskve. Podršku ubrzanom formiranju združene komande vojnog Specnaza dalo je i opredeljenje vrha države, na čelu s Putinom, da se u cilju zaštite geostrateških interesa ruski vojni potencijali mogu angažovati i van granica Rusije, kao što je reon Donjecka u susednoj Ukrajini ili trenutna intervencija u Siriji. Među prvim ruskim „vojnim savetnicima“ i „snagama za jačanje prisustva“ u Siriji bili su, upravo, pripadnici vojnog Specnaza, upućeni da ojačaju odbranu ruske vojne baze u Tartusu, jedine koja je još preostala Rusima u Sredozemlju.

General FSB na čelu KSO

Zato se još sredinom 2012. počelo s ponovnim formiranjem 67. brigade Specnaza u gradu Berdsk u Sibiru, koja je, da ironija bude veća – bila rasformirana samo dve godine ranije! Za obuku i tehničko opremanje jedinica unutar KSO (standardizacija procedura, taktike i opreme) zadužen je Centar za obuku Specnaza „Senež“, koji je još od 2010. neposredno podređen Generalštabu, a ne, kao nekad, 14. upravi vojne obaveštajne službe GRU. Te godine je za komandanta centra postavljen general Mirošničenko, koji nije bio vojni kadar. Dugo godina je proveo na komandnim dužnostima u specijalnoj antiterorističkoj jedinici „Alfa“, koja je potčinjena Federalnoj službi bezbednosti Rusije (FSB), što je bilo veoma nebično za ruske prilike. Ali, ovo postavljenje nije bilo bez razloga, jer je, upravo, general Mirošničenko kasnije postao i prvi komandant KSO! Jasno je da je jedan od glavnih zadataka nove komande borba protiv terorizma i tzv. nekonvencionalno ratovanje, zatim specijalno ili dubinsko izviđanje i prikupljanje obaveštajnih informacija (na operаtivnom i strategijskom nivou), direktne akcije – napadi na posebno odabrane ciljeve od važnosti, diverzije, rešavanje talačkih situacija, navođenje avijacijske vatre po ciljevima na zemlji, akcije u misiji traganja i spasavanja (kao što je bila nedavna u Siriji za oborenim ruskim pilotom), evakuacija i zaštita ruskih državljana iz ugroženih zona van teritorije Rusije, obuka prijateljskih i savezničkih oružanih formacija i drugi važni zadaci.
Pored Centra za specijalnu obuku „Senež“ u Solnečogorsku, kod Moskve, koji je pored obučavanja i razvoja vojnog Specnaza u međuvremenu preuzeo i funkciju centra za planiranje i vođenje specijalnih operacija, glavni oslonac novoformiranoj KSO predstavlja i 346. samostalna brigada Specnaz (346. OBr SpN), koja je iz prvobitne baze Kubinka, kod Moskve, premeštena u Prohladni u republici Kabardino Balkarija na Severnom Kavkazu. Sa oko 500 pripadnika, ova jedinica je znatno manja od većine ostalih Specnaz brigada, koje broje između 1.000 i 1.600 vojnika, ali su zato svi pripadnici profesionalni oficiri i podoficiri ili vojnici pod ugovorom, koji imaju veliko borbeno iskustvo i koji su ranije već služili u Specnaz jedinicama kopnene vojske, padobranaca ili mornarice.

Crne ajkule i Aligatori

Tvrdi se da je upravo 346. samostalna Specnaz brigada imala važnu ulogu u februaru 2014. prilikom intervencije na Krimu i stavljanja ovog regiona s nekoliko važnih pomorskih i kopnenih baza pod rusku kontrolu. Osim toga, KSO su još priključene i 22. gardijska brigada Specnaz (22. Gv. OBr SpN) iz Stepnoja (oblast Rostova), zatim 25. samostalni puk Specnaz (25. OP SpN) iz Stavropolja (Kavkaz), formiran pred zimske Olimpijske igre u Sočiju 2014, kao i 100. Specnaz brigada iz baze u Mozdoku, Severna Osetija (Kavkaz). Ova iskusna brigada Specnaza, koja se dokazala u brojim borbama sa islamskim teroristima u brdovitim oblastima Kavkaza, koristi se i kao opitni centar za testiranje nove opreme, naoružanja i specijalnih operativnih taktika. Njeni pripadnici prvi su dobili na probnu upotrebu novo borbeno odelo, lični sistem borbene opreme „Ratnik budućnosti“, a i nova puška Kalašnjikov AK-12, koja treba da zameni AK-74 M, takođe je testirana u 100. brigadi Specnaza. U slučaju potrebe, ovim snagama se mogu pridodati i druge Specnaz brigade, koje se i dalje nalaze potčinjene GRU.

Vazduhoplovnu komponentu KSO, koja omogućava brzo raspoređivanje i angažovanje u reone upotrebe, čine mešovita helikopterska eskadrila opremljena transportnim helikopterima Mil Mi-8 i Mi-17 i borbeno-izviđačkim Kamov Ka-50 Crna ajkula i Ka-52 Aligator. Eskadrila je bazirana u Toržoku u zapadnoj Rusiji, gde se nalazi i 344. helikopterski trenažni centar. Brzi i okretni Ka-50/52 s koaksijalnim rotorom uveden je samo za podršku Specnaz jedinica, dok je ostatak kopnene vojske opremljen borbenim helikopterima Mil Mi-28N. U cilju ojačanja i brzog transporta ljudstva i opreme KSO u reon intervencija u granicama i van teritorije Rusije, novoj komandi specijalaca stavljena je na raspolaganje i eskadrila transportnih aviona Iljušin Il-76MD (NATO naziv Candid) sa aerodroma Migalovo, kod grada Tver, severno od Moskve. Početkom 2015. upravo na ovom aerodromu testirana je nova verzija ovog transportnog aviona sa dodatim naoružanjem za pružanje vatrene podrške iz vazduha (među kojima su i četiri bombe PT-50 težine 50 kg), prilikom sletanja i desantiranja glavnine snaga (nešto poput američkog kolege Hercules AC-130 Spectre Gunship).

Kome potčiniti KSO

Prilikom razmatranja planova za formiranje KSO i najbolje varijante njene organizacione pripadnosti i komandovanja bilo je mnogo neslaganja i sporenja u vrhu ruske armije i Ministarstva odbrane, što ne treba da čudi, s obzirom na to da se radi o snagama od strateškog značaja koje imaju izuzetno važnu ulogu u osetljivim tajnim misijama, poput njihovih kolega u drugim velikim zemljama i armijama. Iz redova samog Specnaza zamera se da je propuštena prilika za formiranje zajedničke (združene) komande svih Specnaz snaga (iz svih vidova) pod „kišobran“ KSO, kao što je slučaj sa USSOCOM u SAD, COS u Francuskoj ili Direkcijom specijalnih snaga u Velikoj Britaniji (UKSF). Sporno je prvo bilo gde bi KSO u okviru celokupne strukture ruskih oružanih snaga trebalo da postoji i da se „veže“ za borbene snage. Diskutovalo se o više mogućnosti i kod različitih predloga se jasno pokazao soptveni interes predlagača i zagovornika pojedinih predloga. Tako je komandant vazdušno-desantne vojske (VDV), koja u ruskoj vojsci ima status posebnog vida (kao i kopnena vojska, vazduhoplovne snage, mornarica, strateške raketne trupe i svemirska komanda), favorizovao priključenje KSO desantnjikima, što je imalo mnogo argumenata. Razmatrano je i formiranje posebnih Snaga za brzo reagovanje, mešovitog (interevidovskog) sastava, kao posebne komande, čije bi jezgro trebalo da čine Specnaz jedinice (pukovi i brigade), sopstvenih vazduhoplovnih snaga za podršku, kao i Centra za specijalnu obuku „Senež“.

Kao jedna od podvarijanti je navođeno i okupljanje svih Specnaz snaga (iz tri vida u kojima postoje – kopnena vojska, mornarica i VDV) u poseban rod vojske, s tim što bi formalno komandu nad ovim trupama u operativnom smislu imali komandanti četiri vojna okruga, na koje je podeljena teritorija Ruske Federacije. Predloženo je i jedno staro rešenje: da se Specnaz snage i nova KSO izvuku iz komande vojnih okruga ili armija i neposredno podrede komandi vojne obaveštajne službe GRU (Glavnoje razvedivateljnoje upravljenije – Glavna obaveštajna uprava), što bi većini Specnaz brigada najviše odgovaralo, imajući u vidu da su decenijama, tokom trajanja SSSR, bili upravo potčinjeni komandi vojne razvedke.

Dan Specnaza – 27. februar

Na kraju, posle mnogo sučeljavanja mišljenja, kao najpraktičnije rešenje odlučeno je da se KSO sa svim pripadajaćim jedinicama potčini direktno Generalštabu ruskih oružanih snaga, odnosno načelniku Generalštaba. Ova činjenica omogućava da se, u slučaju potrebe, KSO u najkraćem roku stave na raspolaganje dodatne snage ojačanja iz drugih delova ruske armije, kao što su ostale brigade Specnaza, kopnene vezane za GRU, mešovite vazduhoplovne eskadrile, delovi vazdušno-desantnih jedinica i Specnaz jedinice iz sastava ratne mornarice – OMRP (Otdeljni Morskoy Razvedivateljni Punkt).

Prilikom prvog „vrućeg ispita“ nove komande ruskih specijalaca, tokom aneksije Krima i delova istočne Ukrajine samo godinu dana od formiranja KSO, političko i vojno rukovodstvo Rusije bilo je zadovoljno rezultatima. Brzo, uspešno i bez većih sukoba stavljanje poluostrva u Crnom moru pod kontrolu u februaru 2014. godine u Moskvi se smatra za najveći dosadašnji uspeh Specnaza. Predsednik Putin ih je zato godinu dana kasnije nagradio, tako što je 27. februar proglasio za praznik kojim se obeležava Dan Specnaza. Tog dana su ruske specijalne snage zauzele parlament u Simferopolju na Krimu, čime je počela vojna akcija na poluostrvu.

Struktura ruskih specijalnih snaga

Struktura Snaga za specijalne operacije oružanih snaga Ruske Federacije:
Specnaz jedinice GRU, kopnena vojska: 2. samostalna brigada Specnaz (2. Otdeljnaja brigada Specnaz – 2. OBr SpN), bazirana u Promešihi, Pskov; 3. gardijska OBr SpN, Samara; 10. OBr SpN – Molkin/Krasnodar; 14. OBr SpN – Usurijsk/Vladivostok, Daleki istok; 16. OBr SpN – Čučkovo, Tambov/Moskva; 24. OBr SpN – Irkutsk, Bajkal/Sibir.

Komanda za specijalne operacije (KSO): 346. OBr SpN – Prohladni/Severni Kavkaz; 22. gardijska OBr SpN – Stepnoj, Rostov/Severni Kavkaz; 25. samostalni puk Specnaz (25. OP SpN) – Stavropolj/Kavkaz; 100. OBr SpN – Mozdok, Severna Osetija/Kakvaz; mešovita helikopterska eskadrila – Toržok; avijacijska transportna eskadrila – Migalovo, Tver/Moskva.

Vazdušno-desantna vojska (VDV): 45. gardijski puk Specnaz (45. Gv. OP SpN) – Kubinka/Moskva.
Mornarički Specnaz: 42. samostalni mornarički izviđački punkt (42. OMRP – Otdeljni Morskoy Razvedivateljni Punkt) – Valdivostok/Pacifička flota; 420. OMRP – severnomorsk/Severna flota; 431. OMRP – Sevastopolj/Crnomorska flota; 561. OMRP – Kalinjingrad/Baltička flota.

Dragan DŽAMIĆ

foto: RF