Ruska „dobrodošlica“
Simulacija napada ruskog bombardera Su-24 na razarač mornarice SAD „Donald Cook“ izbacila je iz stroja ne samo komplekse zaštite broda, već i posadu. Zapadni mediji prenose da je 27 članova posade napisalo molbu za demobilizaciju, a sa preostalima razgovor su obavili vojni psiholozi…
Pentagon je indirektno potvrdio ovu tvrdnju. Ruski frontovski bombarder Su-24 preplašio je posadu razarača mornarice SAD. Američka vojska je optužila Rusiju za provokaciju u kojoj je učestvovao ruski frontovski bombarder Su-24. Kako je novinskoj agenciji „Reuter“ saopštio portparol Pentagona, pukovnik Stiven Worren, ruski bombarder je 12 puta proleteo na maloj visini nedaleko od američkog razarača. Američki pukovnik je takve manevre nazvao zastrašujućim i nedopustivim. Po američkim podacima, bombarder nije bio naoružan i nije predstavljao opasnost po razarač. Događaj se završio bez incidenta.
Ozbiljna provokacija
American Forces Press Service 14. aprila 2014. detaljnije je opisao ovaj događaj iz Crnog mora događaj – Ruski avioni leteli su u više navrata u blizini američkog broda „Donald Cook“ u međunarodnim vodama u Crnom moru 12. aprila, izjavio je portparol Pentagona. Kako navode vojni izvori Brod „Donald Cook“ patrolirao je u zapadnom Crnom moru kada su nenaoružani ruski avioni Su-24 Fencer (zapadni naziv za Su-24) leteli u više navrata u blizini broda. Avion nije odgovorio na više upita i upozorenja iz „Donalda Cooka“, a događaj je završen bez incidenta, posle 90 minuta. – Ova provokativna i neprofesionalna ruska akcija nije u skladu sa međunarodnim protokolima i prethodnim sporazumom o stručnoj interakciji između naših vojski – naglasio je novinarima pukovnik Stiv Voren i dodao kako su dva ruska aviona bila prisutna, dok je jedan učestvovao u provokativnoj akciji – rekao je Voren. – Avion je leteo veoma blizu nivoa mora, pa do nekoliko hiljada metara iznad, ali nikad nije nadleteo američki razarač klase Burke. Ruski Avion je imao ukupno 12 naleta. Drugi avion je ostao na znatno većoj nadmorskoj visini.
Američki zvaničnici kasnije su otkrili da se vazduhoplov približio na oko 1.000 m od broda.
– Razarač „Donald Cook“ nijednom nije bio u opasnosti. Ovaj brod je više nego sposoban da se odbrani od dva Su-24. Mislim da ovo nije slučaj zabave mladih pilota. – Ja bih imao problem verujući da su dva ruska pilota, samostalno izabrali takvu akciju – zaključio je pukovnik Voren.
Šta je uplašilo posadu broda?
S obzirom na navedene mogućnosti razarača, čudno je zašto nije oboren Su-24 koji je oko 90 minuta, po izjavi portparola Pentagona, provocirao (a po svoj prilici i nervirao), posadu razarača u Crnom moru, u međunarodnim vodama. Otkud u ovoj situaciji toliko strpljenja mornarima sa razarača „Donald Cook“ imajući u vidu neka ranija događanja i da li je uopšte strpljenje bilo u pitanju ili nešto drugo…
Da li nije imao odobrenje pretpostavljene komande, ili nije bio u stanju, kako objašnjavaju ruski mediji, tada je to za širu javnost ostalo otvoreno pitanje. Zvanično reagovanje MO Rusije nije bilo. Zamenik komandanta avio-baze koja je na Krimu i sa koje su poleteli borbeni avioni, izjavio je za medije da su imena članova posade vojna tajna. U nekim ruskim medijima bilo je napisa da je postupak bio okarakterisan kao vazdušno huliganstvo, jer je posada ušla u borbeni hazard. Dužni su bili da simuliraju 2-3 napada na brod a ponovili su to 12 puta. Ipak najveći deo ruskih medija pilote smatra herojima.
Čega su se prepali? Datum 12. april nije slučajno odabran.
Ako nije bilo zvaničnih komentara, reagovanja po ruskoj štampi i sajtovima su bila brojna. Događaj su komentarisali privatno mnogi vojni eksperti. Ni sada ovaj događaj nije izgubio na aktuelnosti u ruskim i zapadnim medijima. Ruski nezvanični komentari za uplovljavanje razarača bili su, da je to tipična situacija koju Amerikanci praktikuju – međunarodna arogantnost sa zveckanjem oružjem, sa visoko podignutom zastavom slobode i demokratije.
Reakcija Rusije bila je smirena: – 12. aprila na veliki Dan kosmonautike Rusi su se opredelili za nalete nenaoružanog frontovskog bombardera Su-24 sa podvesnim kontejnerom pod krilima, u kome je bio uređaj za elektronsko ometanje Hibini, u blizini razarača „Donald Cook“, ponosa američke flote.
Nezvanična ruska verzija događaja po napisima na sajtovima i novinama izgledala je ovako: – „Donald Cook“ je otkrio cilj u vazdušnom prostoru, dao je borbenu uzbunu posada je zauzela borbena mesta/položaje na brodu. Sve je bilo regularno, radari su očitali kurs približavanja cilja, Aegis je ispravno upravljao sistemima navođenja. I odjednom – šamar. Sve se ugasilo, Aegis ne funkcioniše, radari i kompjuteri otkazuju, na ekranima zamućenost, Falansi nemaju informaciju o cilju. Su-24 je u međuvremenu nisko preleteo pored „Cooka“, napravio borbeni manevar – zaokret i simulirao novi raketni napad na cilj. Naravno uspešno – kad nije bilo kontradejstva. Zatim se vratio i simulirao još jedan napad. I tako još deset puta. Drugi ruski avion se nije približavao brodu. Posada razarača je imala posla sa Su-24MR, tj. izviđačkom varijantom bombardera koji je opremljen sa najnovijim kompleksom za elekronski rat (za elektronsko izviđanje i aktivno ometanje) Hibini, smeštenom u podvesni kontejner KS-418E.
Osnovni zadatak kompleksa je individualna zaštita aviona frontovske avijacije od savremenih navođenih raketnih projektila. Zaštita se ne sastoji od ometanja lansiranih raketa: sistem Hibini pre svega onemogućava njihovo lansiranje. Da bi raketa poletela ka cilju, prvo treba da bude identifikovan taj cilj (svoj- tuđ) i lokalizovan od PVO, da bi raketa bila navedena na cilj.
Pokušaji mornara/posade da „ožive“ sistema Aegis i povrate vazdušni sistem odbrane, bili su neuspešni. Brod je bio „slep“, „gluv“ a možda i „nem“. Jer ruska sredstva za elekronski rat – elektronsko ometanje, ugrađena na avione su paralizovali elektroniku na brodu. Po ruskim izvorima osmatranje tuđeg aviona bilo je moguće samo vizuelno sa palube. A da je to bio borbeni napad? Lansirati rakete, a da nije poznat cilj, može biti fatalno i za onoga koje lansiranje izveo. U svakom slučaju bi bilo beskorisno. Tek kada su avioni odleteli daleko prema ruskoj obali, radari američkog nosača „Donald Cook“ su oživeli i pokazali čistu sliku i – prazan ekran.
Po napisima u ruskim medijima, razarač je hitno evakuisan u rumunsku luku. Posada je podvgnuta tretmanu sa psihologom, da bi se oporavili od pretrpljenog stresa. Nekoliko dana posle, shvativši sopstvenu bespomoćnost protiv elektronskog uređaja za ometanje običnog lovca bombardera, 27 članova posade tražili su odlazak iz službe. U toku tih 90 minuta po ruskim izvorima, usled stresa koji je posledica saznanja sopstvene nemoći, bilo je uočeno i skakanje članova posade razarača u more.
S obzirom da je u događaju /incidentu učestvovao avion Su-24MR izviđačka varijanta, moguće da je to i dokumentovano.
Po ruskim medijima nenaoružan avion sa dvojicom pilota izbacio je iz stroja, ne samo tehniku, tako da je u odsudnom trenutku razarač postao bespomoćno korito, nego i moralno/psihički celu posadu razarača, koja je do tada na sve gledala sa visine. Moral kod posade, ili barem dobar deo moralne čvrstine, bio je zasnovan na osećaju tzv. „nultog rizika“ koji pruža tehničko-tehnološka premoć u opremi i naoružanju naspram protivnika. Saznanje da više nema ove tehnološke nadmoći, bilo je za posadu traumatično. Ništa ne može da demoralizuje vojnika kao sopstvena nemoć. Ona demoralizuje, u ovom slučaju posadu broda i loše utiču na psihološku klimu vojnog kolektiva.
Sigurno da je događaj u Crnom moru bila pažljivo isplanirana i uvežbana akcija, bolje reći operacija, a ne samoinicijatvni poduhvat dve avio posade. U pitanju je bio obraz ruske armije. Moguće je da je dodatna elekronska podrška paru aviona bila pružena i sa mora i vazduha, tj. sa brodova i aviona, koji su dovoljno bili udaljeni da se ne eksponiraju i budu uočeni, a da su dve posade aviona bile direktno uključene Ova je situacija najverovatnije bila i provežbana. Opisi događaja povezuju se sa iskustvima i saznanjima sa vežbi održanih ranije u Burjatiji, gde je po navodima ruske štampe frontovski bombarder SU-24 imao zadatak, da u uslovima radioelektronskog ometanja dejstvuje na cilj bombama od 500 kg.
Novi ritual „dobrodošlice“
Pojava američkih ratnih brodova u ovim vodama predstavlja direktno kršenje Montre konvencije, koja se odnosi na razloge i vreme boravka u Crnom moru, vojnih brodova država koje ne izlaze na Crno more.
Rusi nisu slučajno reagovali na prisustvo američkog razarača, ova reakcija uslijedila je kao diplomatski odgovor na povrede Konvencije u Montreu, od strane SAD, odnosno Turske kao nadležne za moreuz u Bosforu. Montre konvencija je potpisana 1936. godine i dozvoljava slobodan prolaz svim brodovima, ali se to ne odnosi na ratne brodove nepriobalnih zemalja. Ulazak ratnih brodova spoljnih zemalja ograničen je na 21 dan. Konvencijom je takođe precizno utvrđena procedura prolaza, a kontrola prolaza je pod punim suverenitetom Turske, tako da je ova konvencija i svojevrsni garant turskog suvereniteta. SAD su napravile povredu Konvencije još u martu 2014. kad su tokom Olimpijade u Sočiju u Crnom moru boravila dva ratna broda USS „Mount Whitney“ i USS „Taylor“. Njihova svrha je bila brza evakuacija američkih sportista i navijača uslijed potencijalnog terorističkog napada. Prvi brod je na vreme napustio Crno more, dok je USS „Taylor“ zbog navodnog kvara na propeleru, u Crnom moru proveo ukupno 33 dana, čime je prekoračio dozvoljeni period za boravak i prekršio Montre konvenciju. Da li je ova impresivna demonstracija tehnologije od strane Rusije upozorenje Americi da prestane da provocira Rusiju, nakon što je iscenirala i finansirala prevrat u Ukrajini i postavila marionetsku vlast?
Radarski sistem Aegis koji poseduje Mornarica SAD, navodno je jedan od najsofisticiranijih sistema na svetu. Jasno je da Rusi sada poseduju tehnologiju koja je toliko napredna da ovaj sistem čini potpuno beskorisnim. Americi je demonstrirano da Rusi nadmašuju konvencionalna oružja SAD i da se neće libiti da odgovore ako bude potrebno.
Planirano „diplomatsko“ upozorenje Amerikancima neki ruski mediji su to ovako objasnili: – Novi ritual dočeka (presretanja) nezvanih gostiju. Višekratno obletanje ruskim vojnim bojevim avionima. Učtivo podsećanje na to ko je gazda na Crnom moru. Sledeći put će doleteti drugi „učtivi“ avion sa „učtivim“ raketama. Crno more je rusko more.
Amerikanci nisu bili toliko nervozni zbog toga što ih je obletao ruski avion, to se dešavalo i tokom Hladnog rata. Više ih je zabrinulo što njihov najmoderniji sistem radara nije radio kako treba. Razarač „Donald Cook“ pokazalo se da nije sposoban da ispuni najvažniji zadatak – zaštiti sebe iIi susede od napada protivbrodskih raketa i bombi. Diplomatija topovnjača dovodi se u pitanje ne samo u blizini ruskih obala, nego kod svih priobalja čije države mogu da dobiju, ili kupe ove sisteme od Rusije.
Hibini diplomatija
Elektronski kompleks Hibini je savremeni ruski sistem za elektronski rat, koji je predviđen da se ugradi u sve perspektivne ruske avione. Njegov razvoj je počeo još u vreme SSSR. To je mnogofunkcijski sistem za elektronski rat (rusi ga nazivaju kompleks za radioelektronsku borbu): izviđanje, suzbijanje, (gušenje) i ometanje tuđih elektromagnetskih talasa.
Hibini i slični sistemi sa kojima raspolaže ruska armija mogu da izbace iz stroja elektroniku potencijalnog protivnika na različite načine. Ovim se stiče strahovita nadmoć na bojištu, na bazi tehnološke premoći koja, opet, omogućava elektronsku premoć u eteru. Ova premoć u savremenim uslovima svodi mogućnosti tuđe armije (tuđih oružanih snaga) na nivo armija iz vremena Drugog svetskog rata. Osim ako nije opremljena sa adekvatnim sredstvima za kontradejstvo.
Šta god da se dogodilo, poprilično je uplašilo posadu razarača „Donald Cook“. Ako je to istina, onda je jasno da nismo upućeni u celu priču. Utisak je da su Rusi zadovoljni profesionalnim efektima događaja, a ovi medijski im ne smetaju. Svoje sisteme za elektronski rat su testirali na izdvojenom razaraču. Sledeći korak bilo bi testiranje na plovnom sastavu.
Donald Cook
Razarač „Donald Cook“ (DDG 75) klase Arleigh Burke, dobio je ime po heroju Vijetnamskog rata kapetanu mornaričke pešadije SAD, nosiocu Medalje časti Donaldu Džilbergu Kuku (1934-1967, umro od malarije). Porinut u more 1997., Ušao u sastav flote 1998. Poznat je po tome što je jedne martovske noći 2003. godine prvi lansirao raketu sa bojevom glavom na Irak.
Pun deplasman oko 8.900 BRT, prazan 6.765 BRT, dužina oko 154 m, širina 20 m, gaz 9,4 m. Pogon 4 gasne turbine ukupne snage 100.000 KS. Posada 210 mornara, 38 podoficira i 33 oficira. Ima 90 podpalubnih silosa, dva lansera za vertikalno lansiranje projektila Mk41. Može da nosi PA rakete velikog dometa Standard-2, kao i malog dometa Si-Spparrow. Glavno oružje su mu krstareće rakete Tomahawk dometa 2.500km koje mogu da nose i nuklearne glave, čiji broj varira od 56 do 96 komada. U naoružanju mu je jedan automatski top 127 mm i dva šestocevna PA oruđa 20 mm Falanks. Zaštićen po procenama, sa oko 130 tona kevlara ili sličnog materijala.
Raspolaže sa četiri velike radarske antene. Opremljen je elektronskim sistemom Aegis, koji može da integriše osmatračko-nišanske uređaje više brodova na kojima je instalran isti sistem u jedinstven sistem, kao i da prati i gađa stotine ciljeva u vazduhu.
De facto, razarač je morski borbeni robot, sposoban da preuzima, bez ikakvog uticaja ljudskog faktora, u automatskom režimu rada, zadatke i razmenjuje informacije sa drugim, njemu sličnim brodovima. Sistem Aegis je razvijen da rešava najvažniji i najodgovorniji zadatak: obezbeđenje efikasne PVO odbrane plovnih sastava, ne samo od letilica sa ljudskom posadom, nego protivbrodskih raketa, krstarećih raketa.
Po ruskoj štampi, jedinim trofejem sistema Aegis za 30 godina eksploatacije, 1988. godine postao je putnički avion kompanije „Iran Air“, kojeg je automatski sistem identifikovao kao da je u pitanju neprijateljski lovac F-14 i oboren je pre nego su se umešali operateri.
Su-24
Borbeni avion Su-24 po ruskoj teminologiji je frontovski bombarder. Usvojen u naoružanje 22. juna 1983. Nadzvučni je lovac sa promenljivom geometrijom krila. Posadu čine dva člana – pilot i navigator smešteni u kokpitu „rame uz rame“.
Dužina aviona 24,6 m, visina 6,2 m, raspon krila maksimalni 17,6 m i minimalni 10,3 m. Maksimalna masa 39,7 t, maksimalna brzina na visini 1.700 km/h (1,35 Mah), plafon leta 11.500 m. Raspolaže sa dva motora i nosi 11.700 goriva, sa dva dodatna dopunska rezervora još 6.000 l što mu omogućava maksimalni dolet 2.850 km.
Proizvođen je u više varijanata: osnovna varijanta nosi oznaku Su-24, modernizovana Su-24M, izviđačka Su-24MR, eksportna Su-24MK, varijanta sa sredstvima za elektronski rat Su-24PM.
Slobodan ORAŠANIN