Jednometka kojoj se veruje

Prilikom odabira oružja za lov nameće se mnoštvo pitanja koja treba razmotriti. Za početak, koja vrsta divljači je planirana kao planirani odstrel, jer ne postoji univerzalno oružje kojim je moguće uspešno loviti sve od prepelice do medveda. Tehnički je moguće lišiti života najsitniju i najkrupniju divljač upotrebom različite municije namenjene glatkocevnim oružjem, ali to nije lov već nasilništvo nad živim bićima. Na našim terenima jedna od najpopularnih lovnih situacija je vezana za divlje svinje. Srazmerno broju lovaca na „crnu divljač“ postoje i teorije koja vrsta oružja je najefikasnija za te namene. Počev od svih mogućih tipova sačmarica i patrona punjenih PP kuglama, preko kombinovanih pušaka i dvokuglara, repetirajućih karabina, završno sa poluautomatima – svaki tip oružja ima svoje prednosti i poklonike.

Identična situacija je i sa kalibrima. Među zagovornicima karabina, konzervativci se drže „nacionalnog“ 8x57mm i nekada jako popularnog 7x64mm, a ima i onih koji sanjaju tropske avanture jer preferiraju 9,3x62mm ili .375 H&H Magnum. Ipak, vremenom se za lov krupnih divljih svinja na našem području i uslovima kao optimalan iskristalisao metak .30-06 Springfield. S obzirom da mnogi od nas odlazak u lov doživljavaju približno ratnom pohodu, često smo u prilici da čujemo zaključke kako je naprosto savršen odabir poluautomatski karabin upravo tog kalibra, po mogućnosti sa odvojivim okvirom kapaciteta deset metaka, opremljen kvalitetnom optikom varijabilnog uvećanja i naprednih karakteristika, podesivim kundakom i s što moguće više šina za montiranje dodatne opreme. Postoje takve puške, ali su po pravilu teške najmanje šest kilograma, nezgrapne i korisniku je potreban poslužilac. Po našim planinskim terenima lovac bi vrlo brzo ostao bez snage noseći takav teret.

Suprotno opisanim tendencijama, bili smo u prilici da propratimo sasvim drugačiji pristup koji je podrazumevao korišćenje lagane i jednostavne jednometne „prelamače“ IŽ18 s glatkom cevi na kojoj je bio montiran kompaktni refleksni nišan, a korištene su patrone laborisane jediničnim potkalibarnim zrnom. Ovom kombinacijom je na terenima naše i susednih zemalja uspešno ulovljen zavidan broj trofejnih divljih veprova s velikim uspehom. Istina, mnogi opravdano tvrde kako su ove puške proizvedene za vreme SSSR znatno boljih karakteristika u odnosu na noviju rusku produkciju, a to se posebno iskazalo kada su od pre dvadesetak godina u prodavnice počele da pristižu varijante s žljebljenim cevima u karabinskim kalibrima, a pod oznakom IŽ18MH. Pošto su mnogi od naših kolega lovaca godinama čeznuli za „kiplaufima“ koji su kod nas prikazivali kao nekakvo viteško oružje za ljude posebnog kova, kupljeno je podosta ruskih jednometki po krajnje prihvatljivim cenama koje su bile po nekoliko puta niže od zapadnoevropskih modela. Ali, iz više razloga su se pokazale daleko ispod očekivanja.

Pre nekoliko godina su se u beogradskom „Snajperu“ mogle kupiti američke puške „Harrington&Richardson“ u nekoliko kalibara i po vrlo povoljnoj ceni, a od domaćih korisnika smo čuli samo pohvale u vezi njihovih svojstava. Recimo, primerak u sačmenom kalibru .410 jednog uvaženog beogradskog lovca je postao njegova omiljena puška za lov sitne divljači, uključujući i lisice. U pitanju je jednometno oružje sa prelamanjem cevi, svi metalni delovi su izrađeni od kvalitetnog čelika, a drveni kundak i potkundak krajnje priručni i izdržljivi tokom eksploatacije. Ova konstrukcija se vezuje za ime Gilberta Haringtona koji je još 1871. godine osmislio revolver sa naročitim principom prelamanja cevi i ekstrakcije ispaljenih čaura, a uskoro se udružio s Vilijemom Ričardsonom osnovali su zajedničku kompaniju poznatu kao „H&R“. Fabrika je locirana u Worčesteru, američka savezna država Masačusets, a do današnjeg dana su se proslavili upravo jednometnim puškama u više kalibara. Za vreme Drugog svetskog rata, za potrebe vojske je proizvođena poluautomatska puška M1 Garand, kasnije se „Harrington&Richardson“ istakla kao najveći proizvođač naredne generacije američkih vojničkih pušaka M14, kao i jedan od vodećih koji su pravili model M16. Po broju proizvedenih i prodatih jednometnih pušaka, ova firma je prva u čitavom svetu, a njeni modeli „prelamača“ se mogu u prodaji naći i pod oznakom „New England Firearms“ (pripajanje ovog čuvenog proizvođača), uz napomenu da je najpopularnija varijanta nazvana Handi. Spisak kalibara za ožljebljene cevi je impozantan: .30/30 Win., .45/70 Govt., .500 S&W, .444 Marlin, .243 Win., .22-250 Rem., .243 Win., .25-06 Rem., .30-06 Sprg., .308 Win., 7mm/08 Rem., .223 Rem., .243 Win., .204 Ruger, .22 Hornet, .44 Magnum, .357 Magnum, .270 Win., .204 Ruger, sve do malenih .22LR i .17 Hornady Magnum Rimfire. Za patronsku municiju, nude se u kalibrima .410, 10, 12, 20 i 28.

Inače, „H&R“ je sada u sklopu poznatog koncerna “Marlin Firearms”, a jednu od njihovih pušaka smo pronašli u prodavnici „Sport“ u Užicu, u pitanju je varijanta u kalibru .30-06 sa cevi od 55,5cm i montiranom optikom „Redfield“ uvećanja 3-9×40. Kundak je od orahovine, prilično udoban i dimenzijama odgovara strelcu prosečne konstitucije. Sve na ovom oružju je asketski jednostavno i krajnje priručno, počev od eksternog udarača koji ne ometa korišćenje optičkog nišana, pa do jednostavne poluge za prelamanje cevi radi prepunjavanja. Neželjeno opaljenje je isključeno primenom „transfer bar“ sistema jer oroz ne dodiruje udarnu iglu osim kada je obarača pritisnuta do kraja. Kao i kod revolvera „Ruger“, ovo se pokazalo u praksi kao odlično rešenje. Bravljenje cevi u sanduku se vrši klinom, a od svih korisnika smo saznali kako nije dolazilo do povećavanja zazora nakon intenzivne upotrebe, bez obzira na kalibar. Postoje i varijante sa sintetičkim kundacima, a osmišljene su i verzije s spremištem za dodatnu municiju u njima. Ukupna masa primerka koji smo isprobali je tek nešto iznad tri i po kilograma s montiranom optikom, što je odličan izbor za dugotrajno i naporno tumaranje po planinskim predelima, ali postavlja se pitanje udobnosti ispaljivanja snažne municije .30-06 Springfield tako laganom puškom.

Poređenja radi, lovački karabin domaće produkcije „Crvena Zastava“ u tom kalibru ima masu 3,6kg bez optike, a iako primenjeni metak spada u kategoriju srednjih itekako ima snažaj trzaj i udarac u rame strelca. Sudeći po fotografijama sa Interneta, pretežni deo korisnika pušaka „Harrington&Richardson“ i „New England“ u iole jačim kalibrima postavljaju veće gumene odbojnike na završetku kundaka, a dosta ovih pušaka je opremljeno kompenzatorima na kraju cevi. Kao i sa pomenutim ruskim IŽ18MH, pokazalo se kako jedino u umerenijim kalibrima kao što je .223 Remington mnogi od strelaca mogu da plasiraju nešto više hitaca bez stresa i zamora, tako da ovakve puške ciljno odabiraju „momci čvršćeg kova“. Ko je bio u prilici da ispali metak 7,62x54mmR jednometnom „ruskinjom“, znaće o čemu pišemo na tom planu. Uostalom, nije ovo oružje namenjeno ispaljivanje ovećih serija na strelištu zaredom već kompromisno rešenje za lovce koji dugo i istrajno nose pušku po zahtevnom terenu, a prilika za odstrel divljači će se ukazati ili ne. U tom smislu, očita je njena prednost u odnosu na poluautomatske karabine velikog kapaciteta okvira, koji najčešće predstavljaju ubitačan teret kada se satima nose u rukama ili na leđima u planini.

U tehničkom smislu, naročito nas je zanimalo da li je izvlakač optimalno dizajniran za ekstrakciju čaura municije za žljebom, pošto se to pokazalo kao slabost kod mnogih sličnih konstrukcija prelamajućih jednometki. U ovom slučaju, to je dobro rešeno jer je zub većih dimenzija i ne ukazuje na potencijalne probleme. Doduše, moramo se ovom prilikom prisetiti kako je osmišljen karakteristični metak .30 R Blaser, upravo radi upotrebe u puškama koje koriste prelamajuće cevi. Naime, kod dvokuglara, kombinovanih pušaka i „kipplauf“ jednometki raznih proizvođača (čak i onih koje koštaju četvorocifreno u eurima) dolazilo je situacija da se meci 8x57mm, .30-06 Spr. ili .300 Win. Mag. iskažu problematično kada je izbacivanje ispaljenih čaura u pitanju, upravo zbog toga što izvlakač ne hvata žljeb danceta na željeni način. Naravno, ovo je znatno manje izraženo kada se koristi municija sa vencem dna čaure, pa je upravo zbog toga nastao .30 R Blaser.

Optički „Redfield“ nam nije naročito dobro poznat, a na ovom primerku je prilično stabilno postavljen na fabričku šinu s gornje strane masivne cevi. Nišanska slika je neobičajena jer sa zadnje optike postoji graničnik koji ovičava tubus, pa strelac ima vidno polje u obliku pravougaonika zaobljenih stranica. Odmereno je odstojanje prilagođeno snazi trzaju kalibra, ali se svakako korisniku sugeriše da ne pomiče oko previše blizu zadnje strane optike, kako ne bi došlo fenomena povređivanja ivice očne duplje koja se naziva i „stupid cut“. Ova pojava varira od modrice koja izaziva podsmeh, pa sve do slučajeva gde mora intervenisati medicinsko osoblje, pa stoga treba voditi računa.
Generalno, ova „H&R“ jednometna puška u izdanju koje predstavljamo zasigurno predstavlja dobar izbor za lovca koji planira da dosta pešači po našim živopisnim predelima za lov. Kalibar je primeren upravo odstrelu krupnijih divljih svinja, način i izbor optičkog nišana omogućava precizno plasiran hitac na krajnjim lovnim distancama za naše podneblje, a definitivno nije reč o preskupom sistemu koji služi samo za pokazivanje u društvu osoba sličnih sklonosti. Iskreno, često pominjani „viteški pristup“ lovu upotrebom jednometnog oružja se može staviti pod ozbiljnu sumnju jer ničeg plemenitog nema u oduzimanju života, pa makar to bila i štetočinska divljač. Lov je star koliko i ljudska civilizacija, legalna je hobistička delatnost i naše je da uživamo u njemu. Ovakve puške upravo tome i služe.
Dragan Ilić