Bez milosti

Spektakularna akcija oslobađanja talaca iz iranske ambasade u Londonu 1980. ubedljivo je demonstrirala snagu i sposobnost britanskog SAS, da se obračuna sa međunarodnim terorizmom. Operacija pod nazivom „Nimrod“, poznata je i po tome što je ceo tok snimala i prenosila britanska televizija.
U sredu 30. aprila 1980. šestorica terorista upala su i zauzela iransku ambasadu u Londonu, u ulici Princes Gate No.16. Bili su maskirani i naoružani automatskim pištoljima „škorpion“, pištoljima Browning i ručnim bombama sovjetske proizvodnje. U trenutku zauzimanja ambasade, u zgradi se nalazilo 29 osoba, od kojih je troje uspelo da pobegne, odmah po upadu terorista.
Teroristi su bili poreklom iz Arabistana, oblasti udaljene oko 650 km od Teherana, u graničnom delu prema Iraku, gde je skoncentrisano više od 80 posto, svih iranskih naftnih izvora i polja. Pripadali su Demokratskom revolucionarnom pokretu za oslobođenje Arabistana (DRMLA), koji se borio za regionalnu autonomiju, a u kasnijoj fazi i za nezavisnost ove oblasti.


Prvi zahtev terorista bio je da iranske vlasti oslobode 91 zatvorenika do četvrtka 1. maja u podne, ali je Teheran odlučno odbacio zahtev. Takođe, zahtevali su i vozilo kojim bi se prebacili do aviona na aerodromu „Hitrou“ i napustili Britaniju. Međutim, britanske vlasti ovaj zahtev nisu prihvatile.
Do petka 2. maja ujutro, bilo je mnogo kontakata terorista sa policijom. Rešavanjem ove situacije bavio se posebni Krizni komitet vlade, poznat po skraćenici COBRA (Cabinet Office Briefing Room), na čijem čelu se nalazila Margaret Tačer, tadašnji premijer Velike Britanije, zatim rukovodioci Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane, tajnih službi MI5 i MI6 i specijalne jedinice SAS. Pregovori su nastavljeni u subotu 3. maja, kada su teroristi obavešteni da će njihova poruka javnosti, u celini biti emitovana preko BBC. Zato su oslobodili dva taoca: jednu trudnu ženu i pakistanskog novinara. Otmičari i taoci, zajedno su proslavili trenutak kada je policija poslala hranu za sve (to je bila prva pošiljka od četvrtka).


Međutim, zvuci za koje su teroristi pomislili da predstavljaju pripremu za napad – buka pneumatskih bušilica sa ulice – pokvarili su dobre odnose, koji su se uspostavili unutar ambasade. U ponedeljak 5. maja, došlo je do pogoršanja situacije. Zamenik atašea za štampu u ambasadi Abas Lavasani, molio je otmičare još od petka da ga ubiju i zauzvrat, puste ostale taoce na slobodu, i o tome čak napisao i izjavu. U ponedeljak popodne, vođa terorista „Salim“ pozvao je Lavasanija i ubio ga, ispalivši tri hica u njegovo telo. Ovi pucnji značili su prekretnicu u daljem sledu događaja. Telo Lavasanija izbačeno je, kasnije, kroz vrata na ulicu, kao upozorenje vlastima.
Zbog realne opasnosti da teroristi ubrzo ubiju još nekog od talaca, bilo je izvesno da u akciju mora da stupi SAS. Policija je učinila sve da sazna gde su smešteni taoci, gde teroristi, šta pričaju, kakve su im namere… Otmičari su neprestano praćeni specijalnom vlaknastom optikom, infracrvenim optičkim uređajima, prisluškivačima i osetljivim mikrofonima, koji su spušteni u dimnjake i prenosili sve što se pričalo u ambasadi. Taoci su razdvojeni na mušku i žensku grupu, u dve kancelarije na drugom spratu.
U pripravnosti za izvođenje akcije oslobađanja talaca, nalazila su se 24 pripadnika dežurnog Antiterorističkog tima za specijalne projekte (SPT – Special Projects Team), iz sastava B skvadrona 22. puka SAS (Special Air Service). Pukom je, u to vreme, komandovao potpukovnik Majkl Rouz, koji će mnogo godina kasnije, u činu generala, komandovati snagama UNPROFOR u Bosni. SPT je bio podeljen u dva tima: „crveni“ i „plavi“. Plan operacije bio je sledeći: istovremeno izvršiti upad u zgradu na više mesta, sa prednje i zadnje strane. „Crveni tim“ bio je zadužen da „očisti“ gornje spratove i podeljen je na četiri podtima (po četiri komandosa), sa zaduženjima: dva podtima spuštaju se niz užad sa krova prema dvorišnoj strani i upadaju preko balkona na drugi sprat, treća ekipa ulazi na treći sprat, a četvrta upada kroz stakleni deo krova (svetlarnik).


„Plavi tim“ imao je zadatak da „očisti“ prizemlje, dvorište i prvi sprat. Podršku spolja pružali su policijski snajperisti iz jedinice D11, operativci iz antiterorističke službe C13, Specijalna patrolna grupa i članovi policijske jedinice za tehničku podršku C7. Komandosi SAS bili su snabdeveni paketima plastičnog eksploziva, za probijanje ramova na prozorima, kao i magnezijumskim „fleš-beng“ bombama, koje se ubacuju neposredno pre upada u prostoriju (izazivaju jaku detonaciju i zaslepljujući bljesak, od čega se ošamute sve osobe, koje se zadese u prostoriji). Raspolagali su i CS bombama (bojni otrov iz grupe nadražljivaca). Zbog toga su specijalci nosili gumene maske sa zaštitnim filterom i tamnim naočarima, koje su ih štitile od efekata bombi. Bili su naoružani automatima HK MP5 i pištoljima Browning HP.
Primenjujući plan operacije, članovi „crvenog tima“ prešli su sa krova susedne zgrade na krov iranske ambasade. Oko dimnjaka privezali su užad i spustili ih sa krova prema zemlji. Prvi komandosi SAS, spustili su se niz užad tačno u 19:20 časova 5. maja, prema svojoj poziciji za upad. Svima je zastao dah kada je jedan član SAS, čizmom slučajno razbio prozorčić na gornjem spratu. Jedan od otmičara zapitao je nekog od talaca šta se događa i dobio odgovor: „Ne brini. Ne bi oni ništa pokušali po dnevnom svetlu“.
Čim je prvi par specijalaca stupio na terasu u dvorištu, druga dvojica spustila su se na balkon, na prvom spratu. Ali, stvari su se zapetljale: jedan specijalac iz trećeg para, zapetljao se u uže, i ostao bespomoćno da visi pred sobom na drugom spratu, u kojoj su bile žene. Njegove kolege na donjem spratu, nisu sada mogle da upotrebe eksplozivne okvire, bez rizika da ozbiljno ne ugroze njegov život, Zato su, jednostavno, razbili prozore i ubacili unutra „fleš-beng“ bombe.
U momentu početka napada, policija je telefonom pozvala ambasadu, tražeći kontakt sa teroristima, kako bi im na taj način odvukla pažnju. Kada je prvi par komandosa SAS uskočio u sobu na prvom spratu, vođa terorista „Salim“ potrčao je ka njima i potegao „škorpion“. U tom momentu, policijski službenik Trevor Lok, pripadnik Odeljenja za zaštitu diplomata, koji se nalazio među taocima, bacio se na teroristu i počeo da se rve sa njim, sve dok jedan od komandosa nije pritrčao i ubio „Salima“.
Tonski tehničar BBC Sim Heris, koji se nalazio u istoj prostoriji, potrčao je prema balkonu gde je (što on nije mogao da zna), treća grupa „sasovaca“ upravo postavila eksploziv na prozore, spremajući se da upadne. Heris je razmaknuo zavesu i na balkonu ugledao, kako je tada pomislio – „čoveka-žabu“. To je bio komandos SAS u crnom kombinezonu i sa zaštitnom maskom na glavi, koji je užurbanim gestovima, davao Herisu znake da nađe zaklon. Nekoliko trenutaka kasnije, okvir je eksplodirao i četvorica komandosa, kroz oblake dima upali su u ovaj deo ambasade.


Na drugom spratu, u sobi iznad Herisa, gde je bio smešten telex uređaj, 15 muškaraca užasnuto je slušalo odjeke eksplozija i pucnjave. Kada je napad počeo, na njih je motrio jedan otmičar, ali sada su u prostoriju utrčala još trojica i počela da pucaju. Ubijen je Samad Zadeh, još jedan ataše za štampu, a dvojica su ranjena. U tom trenutku, kada su shvatili šta su uradili, teroristi bacaju oružje, uzvikuju da se predaju, a onda su se pomešali sa taocima. Tada je nastao izuzetno složen momenat, jer su svi vikali da nisu teroristi. Situaciju je razrešio jedan od talaca pokazavši na teroriste, koji su likvidirani na licu mesta (pritom, niko od talaca nije povređen).
U okršaju u telex sobi ubijena su dvojica terorista, a jedan je likvidiran nešto pre toga, u ambasadorovom kabinetu na prvom spratu. To znači da su eliminisana četvorica terorista, a preostala su još dvojica. Ambasada je već bila u požaru i treća grupa „sasovaca“ je uz velike poteškoće, uspela da izvuče kolegu koji je visio na užetu, sa zadnje strane zgrade.
Dok su taoci spuštani niz stepenice sa prvog sprata prema prizemlju, među njima je otkriven „uljez“ – terorista sa bombom u ruci. Izrešetan je na licu mesta, a ostali taoci izvedeni su u dvorište ambasade, gde su na travnjaku položeni na zemlju, pre nego što su svi identifikovani. Da je takav postupak neophodan videlo se ubrzo, jer je među njima bio i jedini preživeli terorista, koji je uhapšen.
Akcija je trajala 17 minuta, ubijena su petorica terorista, a jedan je uhapšen. Iako su, prema izjavama očevidaca, još neki teroristi mogli da budu uhapšeni, komandosi SAS njihovu likvidaciju pravdali su mogućnošću da neprimetno aktiviraju bombu ili potegnu skriveno oružje. Međutim, nepisano je pravilo da komandosi u ovakvim situacijama, retko, iza sebe ostavljaju preživele svedoke – teroriste. Između ostalog, i zato da bi se sprečilo da drugi teroristi, novim ucenjivačkim akcijama i otmicama talaca spasu svoje „kolege“ iz zatvora, pa je ovakvo rešenje najjednostavnije, Osim toga, na ovaj način, šalje se upozorenje drugim, potencijalnim teroristima i otmičarima, da slično ne pokušavaju da urade, jer će proći isto kao i njihovi prethodnici.
D. DŽAMIĆ

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još