Bez prava na grešku

Snažna turbulencija elise helikoptera Sea King MK41, koji lebdi desetak metara nad Baltičkim morem, komeša vodenu površinu i stvara jaku zavesu od sitnih kapi. Dva protivminska ronioca, odevena u suva ronilačka odela, sa perajama i maskama na licima, iskaču iz helikoptera u more. Oko dvestotine metara od tačke desantiranja ronioca, pričvršćena mina pluta na površini vode. Zadatak deminera je da neutrališu minu sa pakovanjem eksploziva koji nose sa sobom. Kada su stigli do mine, jedan od ronioca je prvo pažljivo ispituje i onda pričvršćuje eksploziv, dok njegov kolega prati radnju iz blizine. Sve se radi veoma pažljivo, jer se mina može aktivirati udarom, zvučnim signalom ili čak i promenom pritiska ili magnetnog polja. Kada je punjenje na svom mestu, drugi deminer aktivira upaljač, koji ima dovoljno vremena za dogorevanje da dozvoli roniocima da se vrate nazad do helikoptera, koji će ih prebaciti na sigurno mesto pre nego što mina eksplodira.
Druga taktička situacija: Četiri protivminska ronioca su skliznula iz brzog desantnog čamca C-650 SMA u vodu. Oprema koju svako od njih nosi je teška oko 60 kg i uključuje suvo jednodelno ronilačko odelo Posejdon kao i Stelt EOD-M ronilački aparat sa zatvorenim krugom disanja. Zadatak ovih minočistača je da provere pisustvo eksplozivnih naprava u pristaništu i u okolini luke i da ih neutrališu, tako da vojni brodovi nemačke mornarice mogu da koriste luku bez rizika. Nakon zaranjanja ronioci se mogu locirati površinskim bovama, koje označavaju njihovu poziciju ispod vode. Nekoliko metara ispod površine je prilično tamno, smanjena je vidljivost i identifikacija objekata je veoma otežana. U nekim slučajevima pipanje predmeta je jedini način njegovog raspoznavanja. Promašivanje mine u ovakvim uslovima, može da ima fatalne posledice.
Gore opisane scene su bile deo redovnih vežbi koje je izvela Četa protivminskih ronioca (Minnentaucher Kompanie) nemačke mornarice (Bundes Marine). Ova elitna jedinica je osnovana 1. oktobra 1964. u mornaričkoj bazi Ekernford (Еckernforde) u severnoj Nemačkoj, gde se i sada nalazi u sastavu specijalnih snaga mornarice SEK-M (Spezialisierten Einsatzkrafte Marine). Zadatak ovih odvažnih profesionalaca je da pronalaze, identifikuju, uništavaju i uklanjaju minsko-eksplozivna sredstva (MES), kako u nemačkim teritorijalnim vodama, tako i u inostranstvu, u cilju zaštite brodova i instalacija nemačke mornarice.
Moto jedinice predstavlja latinska izreka – Nec Aspera Terrent – što znači “Teškoće nas ne plaše”, koji se nalazi i na amblemu jedinice, na kome su još i riba sabljarka i plutajuća morska mina.
Zajedno sa Četom borbenih ronioca-pomorskih diverzanata KSK (Kampfschwimmer Kompanie), četom za nasilno ukrcavanje na brodove (Boarding kompanie) i zaštitnom četom, četa protivminskih ronioca pripada Bataljonu specijalnih snaga nemačke mornarice (SEK M). Brod za podršku pomorskih diverzanata M1061 Rottweil i trenažni brod Langeoog, takođe su podčinjeni komandi SEK M. Zadaci bataljona uključuju sprovođenje neborbenih operacija evakuacije na moru (NEO-M), borbu sa „neregularnim snagama“ u morskom okruženju (kao što su pirati), pomorsko-desantne operacije, razminiranje na vodi, pod vodom i u priobalju, operacije presretanja i nasilnog ukrcanja na plovila, kao i sprovođenje blokade i embarga na plovnim putevima.
Prioritetan zadatak protivminskih ronioca je uklanjanje morskih mina i drugih eksplozivnih naprava postavljenih na moru, kao i kompletnih minskih polja u priobalnim vodama i lukama, zatim uklanjanje MES koja su prikačena za donje delove brodova i podvodne delove mornaričke infrastrukture. Deo njihovih zadataka obuhvata i razminiranje sopstvenih neeksplodranih MES, kao i donošenje neeksplodrane municije koja je rezultat neprijateljske vatre po brodovima i kopnenoj infrastrukturi. U slučaju potrebe, sa uspehom izvršavaju i zadatke razminiranja na kopnu, jer se tokom duge i složene obuke osposobljavaju i za rukovanje ovim ubitačnim napravama.
S obzirom da je Bundesver postao značajno uključen u međunarodni rat protiv terorizma i da učestvuje u mirovnim operacijama i kriznim regionima u svetu, zadaci protivminskih ronioca su dobili na važnosti. Oni su u potpunosti obučeni i opremljeni savremenom opremom i sredstvima za otkrivanje eksplozivnih naprava na vodi, pod vodom i na kopnu, da klasifikuju napravu nakon što je pronađena, da je unište, neutrališu ili vrate u prvobitni položaj. Neutralisanje ili povratak u normalno stanje može biti neophodno kako bi se dobile dalje informacije o napravi ili da bi se prikupili dokazi za kriminalističku istragu.
Zadatke mogu da izvode i na dubini većoj od 50 metara. Retko deluju samostalno i najčešće se raspoređuju u mornaričke udarne eskadre, u čiju su komandnu strukturu u potpunosti integrisani. Takođe, redovno su prisutni i na brodovima minolovcima tipa 332 klase Frankental. Za veće operacije čišćenja se koristi brod za podršku M1061 Rottweil, koji može da primi petnaest ronilaca sa kompletnom opremom, a poseduje i dekompresionu komoru, zadnju platformu za izlazak ronioca i četiri desantna RIB gumena čamca, od kojih tri pripadaju tipu C-650 SMA.
Četa protivminskih ronioca se sastoji od komande, dva operativna voda i pomorskog voda. Operativni vod je podeljen u dva kopnena odeljenja i jedno mornaričko odeljenje, od kojih svako broji po sedam vojnika. Pomorski vod, kao i mornarička odeljenja operativnih vodova, se raspoređuju na minolovcima nemačke mornarice. Prema formaciji (na papiru), nemačka mornarica raspolaže za 120 protivminska ronioca, ali ima dosta nepopunjenih mesta, tako da ih u stvarnosti ima samo 60 potpuno obučenih. Prosečna starost je oko 35 godina, ali je intencija da se podmladi kadar.
Da bi postao protivminski ronioc, dobrovoljac mora da prođe kroz težak i dugotrajan program obuke. Da nije lak zadatak postati njihov pripadnik, može se lepo ilustrovati činjenicom da su od početka obuke prve generacije, koja je počela 1955. godine, samo 944 kandidata uspela da završe obuku i stekla pravo da nose privilegovanu značku.
Mornari koji se dobrovoljno prijavljuju za ovu jedinicu, moraju prvo da prođu test fizičke spremnosti i vrlo detaljan medicinski pregled. Ukoliko žele da postanu vojnici po ugovoru – mornarički desetari, potpisuju ugovor na period od najmanje četiri godine, a ako nameravaju postati podoficiri ili oficiri, ugovor se potpisuje na najmanje 12 godina službe.Celokupna obuka za protivminskog ronioca u najnižem činu desetara, traje 67 nedelja (15 meseci) i obuhvata nekoliko faza: osnovna obuka (12 nedelja), osnovni ronilački kurs (8 nedelja), selektivna obuka za borbene ronioce KSK (6 nedelja), osnovna obuka za protivminskog rionioca (6 nedelja), viša protivminska obuka (15 nedelja), kurs vožnje motornih čamaca i kamiona.
Obuka za podoficire još je teža i traje punih 199 nedelja, a njen prvi deo je identičan obuci za desetare. Zatim sledi stažiranje u četi protivminskih ronioca u trajanju od 16 nedelja, zatim pohađaju kurs za podoficire (16 nedelja), kurs engleskog jezika (16 nedelja), od kojih su 4 nedelje usmerene posebno na terminologiju vezanu za MES i druge vrste oružja, pa tehnički kurs za rukovanje MES (15 nedelja) i 28 nedelja obuke usmerenih posebno na zadatke protivminskih ronioca. Obuka mora da bude duga, stroga i složena jer dobro je poznata izreka – da miner samo jednom jednom greši! Oni nemaju priliku za popravni.
Sa dobijanjem zvanja mornaričkog desetara ili podoficira obuka ne prestaje. Tokom perioda od pet godina službe, svaki pripadnik čete jednom godišnje prolazi dvomesečni kurs obnove znanja, jer se svake godine pojavljuju nove vrste MES i oružja na svetskim ratištima. U dodatne specijalističke kurseve, na kojima se usavršavaju za izvršavanje namenskih zadataka zajedno sa drugim specijalnim jedinicama (ne samo mornarice), spada i osnovna i viša padobranska obuka u skokovima u slobodnom padu HAHO/HALO tehnikom, kurs izbegavanja zarobljavanja i preživljavanja, ali i kvalifikacija za ronjenje u teškoj ronilačkoj opremi.
Da bi zadržao svoju kvalifikaciju i radnu dozvolu, protivminski ronioc godišnje mora da izvede seriju radova i akcija i određeni broj sati provede pod vodom. U to spadaju ronjenja ispod 30 i 40 metara, u jakim strujama i po maloj vidljivosti. Kako bi se ojačalo znanje i poboljšala unutrašnja operativnost, protivminski ronioci sarađuju sa kolegama u inostranstvu, kao što je zajednička obuka sa protivminskim roniocima francuske mornarice (Plongeur Demineur) i kurs ronioca američke mornarice za uklanjanje mina i eksplozivnih naprava – EOD (Explosive Ordnance Disposal). Rad u zimskim uslovima vežbali su pod ledom u jezerima austrijskih Alpi, a dubinsko ronjenje u Sredozemnom moru nedaleko od Sardinije. Početkom 2009. Minentaucher su učestvovali u multinacionalnoj vežbi u blizini Tromsea u severnoj Norveškoj, na kojoj su zaranjali ispod 250 mm debelog leda i u vodu čija je temperatura bila svega 2 stepena Celzijusa.
D. DŽAMIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još