Branioci alpske tvrđave

Austrija predstavlja tipičnu alpsku državu u kojoj preko 60% teritorije čine planinski masivi sa vrhovima visokim i preko 3.500 metara. U strateškim planovima odbrane ove neutralne zemlje, stoji zapisano da je u slučaju agresije, neophodno pružiti otpor i zaustaviti neprijatelja na granicama „alpske tvrđave“, kako često nazivaju Austriju. U slučaju da odbrambene snage budu savladane, prelazi se na varijantu gerilskog ratovanja, na taktiku „udari i beži“ na visokoplaninskom zemljištu, koje je duže od pola godine prekriveno snegom.
Glavne snage za izvođenje planiranih ratnih operacija i brzih manevara u austrijskoj armiji, uključujući i specijalna dejstva, predstavljaju tri novoformirane pešadijske brigade „lovaca“ (Jägers) – 1, 6. i 7. Jägerbrigade. Svaka od njih specijalizovana je za dejstva u određenim oblastima. Izraz jäger, odnosno lovac, približan je terminu „ranger“ na Zapadu. Tako je Prva jeger brigada (1. Jägerbrigade) motorizovana jedinica opremljena, pored ostalog, oklopnim transporterima Pandur, 7. brigada je vazdušno-mobilna, opremljena i obučena za izvođenje helikoptersko-desantnih operacija, dok je 6. Jägerbrigade posebno interesantna, jer je namenjena izvođenju borbenih dejstava u visokoplaninskim i arktičkim uslovima snega i leda.
Komanda 6. Jägerbrigade nalazi se u Absamu, blizu poznatog skijaškog centra Insbruk, u zapadnoj Austriji. Brigadu čine četiri bataljona (6. štabno-pozadinski, 15, 23. i 24. Jäger bataljn), podeljenih u 20 četa, razmeštenih u 11. garnizona. Planom upotrebe jedinica predviđeno je da čete i vodovi samostalno obavljaju zadatke, podeljeni u odeljenja i borbene grupe, jer je poznato da su manje jedinice efikasnije i imaju bolju pokretljivost na visokoplaninskom, strmom i snežnom terenu, gde je ograničena, a ponekad i onemogućena, upotreba vozila i mehanizacije, kao i održavanje veze sa komandom.
U mirnodobskim uslovima 6. Jägerbrigade je veličine bataljona, jer broji 830 pripadnika: oficira, podoficira i vojnika po ugovoru, koji predstavljaju osnovno jezgro jedinice. Oni u toku godine izvode vežbe i obuku sa oko 2.500 regruta, čiji vojni rok traje 8 meseci. U slučaju krizne situacije ili ratne opasnosti, brigada poziva rezerviste i tada naraste do pune ratne formacije od 4.600 ljudi.
Naredbom ministra odbrane Austrije, Vernera Faslabenda, u aprilu 1999. godine, formiranaje 6 Jägerbrigade, koja je potčinjena Drugom korpusu austrijske armije,čija se komanda nalazi u Salcburgu, a koji je odgovoran za zonu zapadne Austrije. Prvi komandant Brigade, bio je brigadir Herbert Bauer, iskusan i sposoban starešina, koji je pre toga komandovao Centrom specijalnih snaga Austrije od 1995. do 1997. godine. On je vojničku karijeru i počeo kao mladi Jäger oficir, i to iskustvo, kao i znanje stečeno komandovanjem UN trupama u misiji UNDAC u Južnoj Africi, preporučili su ga za komandanta specijalizovane elitne jedinice novog tipa.
Tri nove specijalizovane Jägerbrigade, upravo su i formirane kao izraz promenjenih bezbednosnih uslova u Evropi, ali i povećanog angažovanja austrijskih vojnika u međunarodnim mirovnim operacijama, pod zastavom UN. A tamo ih očekuju i policijski zadaci – održavanje javnog reda i mira, ili spasilačke akcije.
Kada se rasporede po Alpima, bataljoni 6. lovažke brigade pokrivaju zonu odgovornosti površine 25 kvadratnih kilometara, u kojoj se nalazi i neki od alpskih prevoja preko kojih idu putne komunikacije. Za borbe u dolinama, gde je veća pokretljivost mehanizacije i vozila, zadužen je 15. Jäger bataljon Talstaffel, dok je za borbu u visokim predelima, strmim, kamenitim i snegom i ledom prekrivenim terenima namenjen 23. Gebirgsjäger bataljon (planinskih lovaca) Bergstaffe, opremljen skijama, krpljama, motornim sankama i tovarnim konjima.
Važnu ulogu u vođenju borbe u visokoplaninskom terenu, posebno u snežnim uslovima, imaju helikopteri, koji prevoze ljudstvo, pružaju vatrenu podršku, izviđaju teren, evakuišu ranjenike, prebacuju teško naoružanje, snabdevaju jedinice. Osim borbenih zadataka, 6. Jägerbrigade obavlja i druge mirnodopske aktivnosti: pomaže carinskim i graničnim službama oko sprečavanja ilegalnog ulaska u zemlju, hvatanja krijumčara droge i oružja, a spremna je da pruži pomoć i u slučaju prirodnih nepogoda i nesreće, kao kada se lavina obrušila na Galltur 2000. godine. Misije pomoći ne znače samo delovanje unutar Austrije, već bilo gde usvetu, kada austrijska vlada odluči da pošalje svoje snage u humanitarne i mirovne operacije, pod zastavom UN ili OSCE. To znači da alpinsi iz 6. Jägerbrigade mogu da budu raspoređeni u austrijski kontigent pri KFOR na Kososvu, SFOR u Bosni, ISAF u Avganistanu, ili UNFICYP snagama na Zelenoj liniji na Kipru. Primera radi, decembra 2000. godine, oko 1:180 austrijskih vojnika, uključujućI i lovce iz 6. lovačke brigade, bili su raspoređeni širom sveta u misijama pod zastavom UN.
U okviru 6. štapsko-pozadinskog bataljona 6. Jägerbrigade, postoji specijalna četa za visokoplaninske akcije – Hochgebirgskompanie, obučena za akcije u ekstremnim zimskim uslovima. Njeni zadaci obuhvataju: izviđanje na visokoplaninskom terenu; borba na ekstremnim terenima (lednici i planinske litice); trasiranje (krčenje) puteva i staza (kroz sneg) u visokim planinama, da bi se omogućio prolazak ostatku Brigade; akcije pronalaženja i spašavanja vojnika i civila u visokoplaninskim oblastima. Zadaci su slični onima koje izvršavaju pripadnici specijalnih Borbenih patrola britanske 3. Brigade komandosa (3rd Commando Brigade Patrols Troop).
Pripadnici ove čete izvršavaju zadatke i kao klasična (konvencionalna) četa planinakih lovaca u pružanju podrške jednom od bataljona Brigade.
Moto ove, u suštini alpinističko-diverzantske čete glasi: „Do granica (izdržljivosti) i preko njih“. To samo potvrđuje da se radi o specijalno obučenim vojnicima koji obavljaju zadatke u surovim klimatskim uslovima, koje pripadnici drugih jedinica nisu u stanju da izvedu. U četi su iskusni instruktori alpinizma, skijanja, preživljavanja, koji spadaju u sam svetski vrh u ovim oblastima. Među njima ima i osvajača najviših svetskih vrhova. Njihova obuka obuhvata skijanje, zimsku i letnju alpinistikum, izradu igloa i „medceđih jama“ u snegu i duži boravak u njima, taktiku rada ski-patrola. U sklopu treninga je i biatlon – trčanje na skijama sa naoružanjem uz gađanje meta iz pušaka na određenim deonicama. Dakle, neophodna je izuzetno dobra kondicija, ali i precizno oko za gađanje. To je upravo ono što će ih čekati u realnoj borbenoj situaciji.
Hochgebirgskompanie čine: komandna sekcija, vod za logistiku, izviđački vod koji ima ulogu ekipe za trasiranje puteva kroz sneg, tri voda alpskih lovaca (od kojih svaki ima 4 odeljenja), minobacačko odeljenje sa dva minobacača 81 mm, i snajpersko odeljenje (dvojica snajperista sa osmatračkim timom).
Standardno automatsko naoružanje alpskih lovaca (i austrijske armije) je automatska puška Steyr AUG 5,56 mm (vojna oznaka Sturmgewehr 77). Od kratkih cevi u upotrebi je Glock 17 kalibra 9 mm (Pistole 80). Snajperisti koriste domaću pušku Steyr SSG 69 kalibra 7,62 mm sa obrtno-čepnim zatvaračem. Za vatrenu podršku služe nemački puškomitraljezi MG74 kalibra 7,9 mm (šarac“). U kombinaciji sa tronožnim postoljem, MG74 postaje mitraljez Lafette 74, jer mu se tada domet povećava sa 600 na 1.200 metara. Osim toga, Brigada raspolaže i manjim brojem Mitraljeza Browning M2HB kalibra 12,7 mm.
Protivoklopnoj borbi namenjeni su švedski ručni bacači Carl Gustav M2 kalibra 84 mm, kao i vođene protivoklopne rakete (takođe švedske) Bofors RBS 56 Bill. Minobacački vodovi i odeljenja opremljeni su minobacačima 81 i 120 mm, dok se za PVO zaštitu trupa, ali i dejstvo po utvrđenim ciljevima, koriste jednocevni topovi IFIAK 65/68 kalibra 20 mm, švajcarske firme Oerlikon.
U voznom parku 6. Jägerbrigade, pored 940 džipova i kamiona Puch, Pinzgauer i Steyr, različite veličine, tonaže i namene, nalaze se i motocikli KTm 250, motorne ski-sanke Bombadier, kao i 70 tovarnih konja, koji i dalje predstavljaju najsigurnije transportno sredstvo u snežnim planinskim bespućima.
D. DŽAMIĆ
T. BOGDANOV

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još