Četa za mirovne misije

Skoro 30 godina Četa za specijalne operacije Alfa – COE (Compania de Operacoes Especiais) iz sastava Nacionalne garde (GNR) Portugalije, izvršava najsloženije i najrizičnije zadatke iz oblasti bezbednosti i zaštite, u zemlji i u inostranstvu. Delokrug njenog rada obuhvata: protivterorističku borbu, rešavanje talačkih situacija (pregovorima i nasilnim upadima), borbu protiv organizovanog kriminala, hapšenje naoružanih i opasnih osoba, obezbeđivanje i zaštitu važnih ličnosti, objekata i skupova, intervencije prilikom pobuna u zatvorima i narušavanja javnog reda i mira u većem obimu.
Retki su slučajevi da prođe nedelja, a da se ne zatraže usluge COE, u situacijama kada je potrebno ojačati snage Nacionalne garde (žandarmerije) i policije prilikom izvođenja zadataka na terenu, odnosno kada im je potrebna podrška „tehnički i taktički opremljenijih snaga“. Najbolji primer za to su akcije pretrage i hapšenja naoružanih kriminalaca, mafijaških bandi ili terorista, kada treba da se izvrše upadi u dobro obezbeđene i zabarikadirane kuće i stanove, kada se radi o veoma osetljivim akcijama oslobađanja talaca iz banke, autobusa ili aviona.
U inostranstvu, COE je učestvovala u operaciji UN na Timoru, gde su obezbeđivali predsednika ove ostrvske zemlje i drugih važnih ličnosti i objekata. Takođe, učestvovali su i u direktnim akcijama razbijanja i hapšenja pobunjeničkih grupa, u brdima Timora. Ipak, najteži i najopasniji posao obavljali su u Iraku, gde su opasnosti vrebale sa svih strana i gde je COE, uprkos ozbiljnim poteškoćama, imao zapaženu ulogu. Angažovanje COE, koalicioni komandanti ocenili su visokom ocenom. U toku dve godine, koliko je trajala misija u Iraku, pripadnici COE uhapsili su desetine terorista i pobunjenika, zaplenili mnoštvo materijala (naoružanje, eksploziv, opremu) za izvođenje napada protiv savezničkih snaga, a bilo je i direktnih vatrenih okršaja i borbe sa neprijateljem.
U svim ovim situacijama COE se rukovodila parolom, koja ujedno ilustruje duh jedinice: „Iako nas je malo, ne bojimo se snažnijih“.
U zatvoru „Kustojaš“ izbila je velika pobuna 1977. kada je deset robijaša uz pomoć oružja prošvercovanog kroz hleb i druge predmete, savladalo i zarobilo nekoliko čuvara. Zatim su pokušali da pobegnu, koristeći taoce kao živi štit. Prilikom neorganizovane intervencije ostalih čuvara i međusobne pucnjave, ranjena su trojica pobunjenika (jedan je kasnije umro), trojica talaca i sam upravnik zatvora. Kao pojačanje obezbeđenju zatvora, na mesto pobune hitno je upućeno nekoliko pripadnika Žandarmerije, čuvara iz Odreda konjanika, pet blindiranih vozila, nekoliko patrola saobraćajne policije i trojica snajperista. Međutim, oni nisu intervenisali, jer su se pobunjenici, u međuvremenu, predali.
Ova incidentna situacija pokazala je vrhu policije neophodnost postojanja specijalno obučene i opremljene jedinice, koja će moći efikasno i brzo da interveniše, u ovakvim i sličnim situacijama. Tako je krajem novembra 1978. delom i zbog porasta terorističkih napada u Evropi i svetu (Crvene brigade, grupa Bader-Majnhof, PLO), u okviru Prvog pešadijskog bataljona Nacionalne garde Portugalije formirana Grupa za specijalne intervencije – GEI, sa zadatakom da stupi u dejstvo u svim situacijama u kojima je visok nivo opasnosti i primene nasilja, i gde je moguća upotreba vatrenog oružja od strane napadača, odnosno osoba koje se hapse, kao podrška. U sklopu velike personalne i tehničke reorganizacije u februaru 1983. GEI menja naziv u Odred za specijalne operacije – POE (Pelotao de Operacoes Especiais).
Dvadesetjednu godinu kasnije, u februaru 2003. s obzirom na razvoj organizovanog kriminala, prerastanja terorizma u globalnu opasnost (posebno u svetlu tragičnih događaja u SAD od 11. septembra 2001.), i sve većih zahteva za intervencijama, POE je doživela novu transformaciju. Povećan je broj pripadnika, nabavljena savremenija oprema i ponovo promenjen naziv u – Četa za specijalne operacije (COE), sa osnovnom namenom da uspešno i efikasno interveniše u „situacijama ispoljavanja nasilja“ i kao podrška ostalim snagama bezbednosti.
Linija komandovanja i organizacione strukture COE ide sledećim redosledom: Glavna komanda Nacionalne garde – Pešadijski puk – Operativni bataljon – COE. Operativni bataljon garde (BOp) raspolaže sa tri interventne motorizovane čete (CmoP) i COE. U svom sastavu COE ima komandu, operativno-logistički tim, instruktorski tim, dva interventna (upadna) tima – A i B, od kojih se svaki sastoji od po četiri ekipe jačine od četiri do šest operativaca.
Operativni bataljon Nacionalne garde zadužen je za održavanje javnog reda i mira, spreman da interveniše u slučaju potrebe kao podrška ostalim službama policije, da odabira i priprema ljudstvo za počasnu jedinicu Garde, vrši pratnju ličnosti, vrednosti i zatvorenika u tranzitu, prati i obezbeđuje važne ličnosti (VIP), asistira patrolama policije u „nemirnim“ gradskim četvrtima, i da upotrebom COE interveniše u rizičnim situacijama koje prevazilaze mogućnosti redovne policije (protivteroristička borba, rešavanje talačkih situacija, hapšenje naoružanih kriminalaca).
Kursevi za telohranitelje i snajperiste
Ljudstvo za COE selektuje se iz Operativnog bataljona garde, što već u startu obezbeđuje odličan kvalitet kadra, jer su pripadnici bataljona kao elitne jedinice Nacionalne garde, već prošli kroz jedan oblik selekcije, a zatim i posebne obuke i režima održavanja visoke forme tokom službe u jedinici. Zbog toga na selektivni kurs za pristupanje COE dolaze dobro psiho-fizički pripremljeni i uvežbani. Prva faza selekcije traje tri dana, tokom kojih su kandidati podvrgnuti seriji različitih vežbi na poligonu i testova fizičke izdržljivosti (trčanje, zgibovi na vratilu, sklekovi, trbušnjaci, penjanje uz konopac, gimnastičke vežbe, borilačke veštine), psihičke stabilnosti, reagovanja na opterećenje i stres i detaljnim lekarskim pregledima. Test se završava intervjuom sa starešinama iz jedinice, koji tako direktno stiču uvid u ponašanje, način razmišljanja i karakteristike svakog kandidata.
Na kraju testa, odabere se grupa, obično od oko 20 najboljih kandidata, koji se upućuju na tromesečnu osnovnu obuku u Centar za specijalne operacije u Lamegu, pod nadzorom instruktora COE. Akcenat je na vatrenoj obuci, rukovanju naoružanjem i situacionim gađanjima. Kandidati koji pokažu najbolje rezultate na osnovnoj obuci (oko 40 % polaznika), upućuju se na specijalni kurs za telohranitelje i obezbeđenje VIP u trajanju od šest nedelja. Preciznost i rezultati na gađanju imaju velikog značaja na ukupnu ocenu sa kursa i odluku da li će biti primljeni u COE.
Rezultati sa vatrene obuke su bitni i za odabir kandidata za kurs snajperista. Ovaj kurs traje četiri nedelje (osnovna faza) i polaznici se obučavaju u osnovnim disciplinama snajperske taktike: maskiranje, prikradanje, izbor najbolje pozicije za gađanje, osmatranje, topografija, proračun elemenata i gađanje (stacionarnih i pokretnih ciljeva, u uslovima loše vidljivosti, ciljeva koji se povremeno pojavljuju, upotreba snajpera u talačkim situacijama i podrška upadnim timovima). Po završetku kursa diplomirani snajperisti dobijaju svoju pušku sa pratećom opremom i raspoređuju u timove – strelac i osmatrač. Dodeljeno oružje strelac podešava i upucava u skladu sa svojim potrebama.
U višoj fazi snajperske obuke, uvežbava se upotreba snajpera u rešavanju talačkih situacija u zimskim uslovima i na planinskom terenu, taktika „snajper protiv snajpera“ i drugo. Irak je za momke iz COE, a posebno za snajperske timove, bio veliko iskušenje i jedinstvena borbena škola, u kojoj su proverili i usavršili svoju obučenost, naoružanje, opremu i taktičke postupke upotrebe i dejstvovanja timova. U okviru COE deluje i odeljenje specijalno obučenih pasa – CIT (psi za taktičke intervencije). Službeni psi su se do sada, u bezbroj situacija, pokazali kao dragoceni „pomoćnici“, u izvršavanju različitih zadataka (pretrage, hapšenja, upadi, obezbeđenje, otkrivanje droge i eksploziva), samostalno ili u sastavu interventnih timova.
U tom pogledu, posebno su pozitivna iskustva iz misije u Iraku. U COE ističu da psi mogu da obavljaju zadatke kao što su onesposobljavanje protivnika na barikadama, odnosno u zabarikadiranim prostorijama gde oni prvi ulaze u prostorije, s obzirom da se kreću brže i tiše, sa izvanrednim refleksima, i odvlače pažnju protivnika dajući vremena (malo, ali dovoljno) upadnom timu da uđe u prostoriju i neutrališe pretnju. U situacijama kada ima više prostorija, psi su istrenirani da ukažu na mesto gde se nalazi protivnik, što daje taktičku prednost timu, jer je pretnja locirana i može efikasnije da se eliminiše.
Može da se desi i situacija u kojoj je protivnik pripremio zamku na vratima ili prozoru, da bi onemogućio ulazak upadnog tima. Psi su dresirani da tada reaguju na taj način što će stajati nepomično, ukazujući tako na mesto na kojem se nalazi eksplozivna ili druga zamka. Korisni su i prilikom hapšenja nenaoružanih i naoružanih napadača, kada koriste vozila kao zaklon, izgrednika u racijama, a u Iraku su bili sastavni deo patrola koje su obezbeđivale objekte.
D. DŽAMIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još