Rat u favelama

Pored raskošnih karnevala, slavnih fudbalskih zvezda, predivnih lepotica i čuvenih plaža, Brazil je poznat i po drugoj, tamnijoj “strani medalje” – velikoj stopi kriminala i ubistava, koji su u svetskom vrhu, kao i velikom broju siromašnog stanovništva. Na primer, u jednom od najvećih gradova u Brazilu – Rio de Žaneiru, koji je i svetska turistička atrakcija, dnevno se dogodi devet ubistava. Od toga, najmanje u južnom delu grada, na obali okeana, gde su čuvene plaže i šoping centri, sa oko 600.000 stanovnika, koji se samo ovde i kreću i gde dolaze turisti. U prva dva meseca ove godine tu je ubijeno jedanaestoro ljudi.
Međutim, čim se udaljite od plaža i otmenih četvrti, ulazite u opasnu periferiju, sirotinjske četvrti poznate kao “favele”, sa sklepanim kućicama od cigle i lima. Tu pucaju suparničke bande, u međusobnoj borbi za teritoriju, povremeno učestvuje i policija, koju mnogi optužuju da je korumpirana i da štiti “svoje bande”. Ginu dileri droge, šverceri oružja, deca koji su njihovi “šegrti” i “kuriri”, policajci, ali još više nedužni: žene, deca, mladići… U ovim “zonama sumraka”, u prvih 60 dana ove godine, ubijeno je 809 ljudi, ne računajući 569 nestalih – sve očajnike iz favela.

U 789 favela u Riju živi više od milion ljudi, a u Rocini, najvećoj faveli u kojoj živi 120.000 siromaha, mesečno se proda 150 kg kokaina i ostvari dobit od 800.000 evra. Preko 60 ovih “naselja prokletih” kontrolišu paravojne formacije, koje čine bivši policajci i vatrogasci. Što se više analizira statistika, sve je poraznija: u 2005, u Rio de Žaneiru (12 miliona stanovnika) zabeleženo je 39,5 ubistava na 100.000 stanovnika. Od južnoameričkih gradova, te godine bio je opasniji samo Medelin, kolumbijski centar narko-mafije sa 55,5 ubistava na 100.000 stanovnika. Samo u periodu od 2002, do 2006, u Riju je ubijeno 1876 maloletnika. U gradu karnevala i Kopakabane strada najviše dece na svetu: skoro 400 godišnje!
Enormno su velike socijalne razlike između bogatih i siromašnih: bogati i imućni koji čine samo 1% ukupnog broja stanovništva, raspolažu sa više od 50% državnog prihoda, odnosno bogatstva. Čak petina Brazilaca ima 2% nacionalnog dohotka, od čega mnogi žive sa samo dva dolara dnevno. Zbog toga je Brazil država sa najvećom razlikom u distribuciji prihoda u Južnoj Americi i jedna od najvećih, sa socijalnim razlikama u svetu.
Brojne i dobro naoružane bande kriminalaca svih vrsta, ne boje se obračuna sa policijom i često se vode pravi mali ratovi. Da situacija bude još gora, u Riju se pored snaga reda i kriminalnih bandi, pojavio i treći naoružani “igrač” paravojske (“mineiros”). Ovi ilegalni “odredi smrti” sastoje se od bivših policajaca i vatrogasaca, koji su uzeli pravdu “u svoje ruke” i krenuli da se obračunavaju sa kriminalcima. U mnogim naseljima i favelama proterali su dilere droge i pljačkaše i nametnuli svoj red i zakon, uključujući i naplatu zaštite – “reket”. Svoje usluge naplaćuju 15 reala (oko pet evra) mesečno, ali ovo nije jedina vrsta reketa koji uzimaju. Tu je i redovan “porez” na gas i struju, koja se najčešće krade. Procenjuje se da u jednoj faveli sa 12.000 stanovnika, “mineirosi” zarađuju milion reala mesečno.
Pokušavajući da se suprotstave naraslom kriminalu i moćnim narko-bandama, policija (federalna i državna) preduzima opsežne akcije i racije u Rio de Žaneiru, Sao Paolu i drugim gradovima Brazila, ali one daju ograničene i privremene rezultate. Tako je sredinom juna ove godine, policija u Sao Paolu izvela veliku raciju protiv kriminalaca, u kojoj je učestvovalo 18.000 policajaca: privedene su 2.372 osobe i zaplenjeno je 106 kg droge, 1.200 automobila (700 ukradenih), 180 komada raznog oružja i skoro 3.000 automata za kocku.
Slična akcija izvedena je i u Rio de Žaneiru 26. juna 2007, kao završnica dvomesečne operacije. Oko 1.350 teško naoružanih policajaca i pripadnika elitnih državnih jedinica vojne policije BOPE, podržani helikopterima i oklopnim vozilima, ušlo je u siromašno predgrađe Alemao, gde su ih kriminalci dočekali paljbom iz automatskog oružja i ručnim bombama. U razmeni vatre ubijeno je 13 trgovaca drogom, a povređeno je i desetak građana. U četvoročasovnoj policijskoj akciji i povremenoj žestokoj pucnjavi, zaplenjeno je desetak pušaka, 60 ručnih bombi, automata i drugog oružja, kao i 30 kg marihuane i 40 kg kokaina. Od početka maja, kada je sukob u Alemau i započeo ubistvom dvojice policajaca, najmanje 40 osoba je ubijeno, a 80 povređeno.
U Brazilu postoje federalna i državna (pokrajinska) policija, jer se Brazil sastoji od 27 državnih jedinica, koje čine federaciju. Federalna policija se bavi uglavnom obaveštajnim radom, prikuplja važne informacije i vodi istrage, dok se državna policija, na nivou federalnih jedinica (država), deli na civilnu i vojnu. Elitnu vojno-policijsku jedinicu za borbu protiv kriminala i terorizma, predstavlja Operativni bataljon Specijalne policije – BOPE (Batalhao de Operacoes Policiais Especiais). Osnovana je pre 28 godina, zbog potrebe za reagovanjem u sve učestalijim talačkim situacijama i do kraja osamdesetih godina 20. veka timovi BOPE radili su pretežno u sirotinjskim favelama, koje i dalje predstavljaju glavno izvorište svih oblika kriminala i nasilja. Ova po svim karakteristikama prava SWAT jedinica, je značajno pojačanje redovnoj policiji u rizičnim situacijama (racije, hapšenja, blokade, barikadiranja opasnih lica, oslobađanje talaca), a često deluje i kao “spasilačka snaga”, kada se pripadnici redovne policije nađu u obruču i pod vatrom kriminalnih bandi.

U bazi BOPE smeštenoj na brdu na periferiji Rio de Žaneira, dnevno se nalaze 32 policajca u smeni za teritoriju grada, a ukupno brojno stanje bataljona je 370 specijalno obučenih i opremljenih pripadnika, koji pokrivaju celu teritoriju države Rio de Žaneiro. Prema planu upotrebe, sve federalne jedinice Brazila trebalo bi da imaju po jednu BOPE jedinicu. Svaki ovaj bataljon čine četiri čete: administrativna, taktička, jurišna i interventno-spasilačka. Ova poslednja raspolaže sa četiri posebno obučena pregovarača i osam snajperista. Pored ovog snajperskog odeljenja, svaki tim u okviru čete ima još po jednog snajperistu.
Da bi postao član BOPE, policajac mora da ima najmanje šest godina radnog iskustva i patroliranja u četvrtima, pozitivnu preporuku starešine i da prođe selektivni kurs provere znanja i psiho-fizičkih sposobnosti. Kandidati se dobrovoljno prijavljuju na selektivnu obuku iz ostalih „konvencionalnih“ bataljona vojne policije države Rio de Žaneiro. Prvo “sito” predstavljaju test provere psiho-fizičkih sposobnosti i medicinski pregledi, a zatim se oni sa najboljim rezultatima upućuju u bazu BOPE, na rigorozan tromesečan kurs (selektivnu obuku), za specijalne operacije COESP. Tu se obučavaju u taktici urbane borbe, CQB u famoznoj “kući smrti” (Palacio da Cavera), rešavanju talačkih situacija, rukovanju svim vrstama naoružanja iz arsenala jedinice, borbi golim rukama, upotrebi helikoptera u akcijama (spuštanje niz užad, vatrena podrška, izviđanje), infiltracija u zone visokog rizika, korišćenje i podrška specijalnih vozila.
Za vreme kursa, koji predstavlja kontinuiranu obuku i dril, kandidatima je zabranjen izlazak iz baze, oslobođeni su ostalih dužnosti, a aktivnosti i vežbe često traju ceo dan – 24 časa. Obuka bez odmora, sa aktivnostima koje se neprekidno smenjuju (taktička obuka, trčanje, gađanje, marševi, fizičke vežbe, borenje i sl.) izlaže kandidate stresu (fizičkom i psihičkom), što omogućava instruktorima da putem “prirodne selekcije” uoče kod kandidata osobine, koje će ga eliminisati sa kursa ili preporučiti za pristupanje jedinici. Selekcija je tako koncipirana da kreira svestranog pojedinca, koji će moći uspešno da izvršava zadatke u specifičnoj i krajnje rizičnoj sredini kao što su favele, sa skučenim prostorom ili da hladnokrvo reaguje u talačkim situacijama.
U podnožju baze jedinice nalazi se favela koju je BOPE “očistio” od kriminalaca i koju sada koristi kao “prirodni” poligon za obuku u urbanoj borbi. U skučenom prostoru na brdovitom terenu pod nagibom, u veoma uskim uličicama bez naziva i brojeva, gde dvoje jedva mogu da se mimoiđu, sa poluzatamnjenim sobičcima, BOPE je razvio taktiku gradske borbe jedinstvenu u svetu. Borba i razmena vatre vodi se na ekstremno malim rastojanjima (1-3 m), gde osnovno sredstvo zaštite predstavljaju pancirni štitovi i prsluci. I pored toga i dobre obučenosti, dešavalo se da u akcijama u favelama BOPE izgubi i do petoricu operativaca. Strm, nepristupačan teren, uski prolazi i sabijene prostorije, onemogućavaju prikriven prilaz, brze akcije, manevar, pokretljivost, upotrebu vozila i prilaz sa jačim snagama
U tamnim sobicama nalaze se i nedužne osobe, sirotinja, koje ne smeju da budu zamenjene sa kriminalcima, što otežava brzu identifikaciju mete prilikom upada timova i reagovanje (pucanje). Nikad se ne zna da li će neko ispod stolice ili ćebeta da potegne oružje ili baci bombu.
Posle faze urbane borbe, budući operativci BOPE se prebacuju duboko u džunglu u bazu Ribeirao das Lages duboko, gde uče taktiku borbe u ruralnim (terenskim) uslovima. Posebno se uvežbavaju: orijentacija, infiltracija, maskiranje, kretanje, osmatranje i izviđanje, prepadi, izrada improvizovanih prepreka i oružja, desantno-amfibijske akcije na vodi. Ovo predstavlja fizički najtežu fazu obuke zbog obimnog sadržaja vežbi koje se stalno smenjuju, minimuma sna i odmora, redukovane ishrane, teških klimatskih uslova u džungli…
– Gradska borba se ovde ne razlikuje mnogo od one u Iraku. Brojne, dobro organizovane i naoružane narko-bande imaju ručne bombe, AK-47 i drugo automatsko naoružanje, mitraljeze, nagazne mine, radio-stanice. Ovde krijumčari droge imaju više iskustva u gradskoj borbi nego pobunjenici u Iraku – tvrdi kapetan Gilmar Tramountini, na osnovu svog desetogodišnjeg iskustva u vojnoj policiji, od kojih šest godina u elitnom BOPE bataljonu. U Brazilu postoje tri glavne bande, koje drže primat u kriminalnim aktivnostima u favelama: “Komando Vermelho (Crvena Komanda), “Terceiro Komando” (Treća Komanda) i “Amigos dos Amigos” (ADA). Njihovi članovi izvrše najveći broj pljački, krađa, otmica, ubistava, dilovanja narkotika. Smrti uzrokovane vatrenim oružjem u Rio de Žaneiru tokom devedesetih godina 20. veka bile su brojnije od onih u konfliktnim zonama – Angoli i Siera Leoneu – stoji u izveštaju “Amnesti internešenela”.
Kao i svuda u svetu, glavna “delatnost” kriminalnih bandi odnosi se na ilegalnu trgovinu narkoticima, koja je jedan od glavnih uzroka obračuna i ubistava. Ova uzročno-posledična veza između krijumčarenja droge i oružja, u Brazilu je veoma uočljiva: kako se povećava krijumčarenje droge, to i trgovina oružjem postaje sve raširenija i sve ga više ima na ulicama gradova. To pokazuje i statistika: u 1994, policija je oduzela 745 pištolja i revolvera, a u 2003, taj broj je narastao na 6.000 komada zaplenjenog ručnog oružja. U periodu od 1994, do 2003, skoro 26.000 komada ručnog vatrenog oružja je oduzeto kriminalcima. Oružje se koristilo kako za međusobne obračune kriminalaca, pljačke i otimanje talaca, tako i za napade na policiju. U maju prošle godine “kraljevi droge” izveli su oko hiljadu napada na policiju u Sao Paolu, što je zatvorilo najveći grad u Brazilu na nekoliko dana.
Jedna od specijalnosti po kojima je BOPE poznat u svetu, je suzbijanje pobuna i rešavanje talačkih situacija u zatvorima. U nekim akcijama taoci su oslobođeni zahvaljujući posredovanju pregovaračkog tima BOPE, kao što je bilo u strogo čuvanom zatvoru Bangu 3, gde su posle tri dana pregovaranja pobunjenici pristali da oslobode taoce, a zatim se predali. Drugom prilikom, kada je izbila pobuna u zatvoru Bangu 1 BOPE je izveo munjevitu akciju, upao unutra i oslobodio taoce upotrebom šok bombi i primenom fizičke sile. Kažu da će pobunjeni robijaši dugo pamtiti ovu akciju.
Iako može da deluje čudno, specijalci iz BOPE se prilikom obavljanja zadataka sreću sa okolnostima koje im često “vezuju ruke” i onemogućavaju da zadatak izvrše efikasno i u skladu sa “njihovim pravilima”. Naime, tvrde da političari ponekad donose odluke plašeći se više odgovornosti za povredu ljudskih prava kriminalaca, nego što vode računa o bezbednosti žrtava. Tako je, pre izvesnog vremena jedan muškarac crne puti, očigledno poremećena osoba, u autobusu oteo devojčicu i držao je kao taoca. Ubrzo, na lice mesta su stigli novinari, a nešto kasnije i aktivisti udrženja za zaštitu ljudskih prava, koji su se plašili da će otmičar da bude izložen torturi ili likvidiran “bez razloga”.
– Guverner nam nije dopustio da ubijemo napadača, koji je očigledno bio pod uticajem droge i izuzetno opasan, jer bi to moglo da šteti dobrim odnosima sa javnošću i narušilo bi imidž policije. Bili smo u beznadežnoj situaciji, nismo mogli da spasemo život devojčici, iako je otmičar bio laka meta i mogli smo da ga smaknemo, ne ugrožavajući dete – priča o ovom potresnom događaju kapetan Bushnello. Na žalost, ova drama imala je tragičan kraj – ubeđivanja sa otmičarem nisu uspela i on je u jednom trenutku ubio devojčicu, posle čega su zapucali snajperisti BOPE i ubili otmičara.
– Nismo mogli da obavimo svoj posao, ali smo čvrsto rešili da se više nikad ne osetimo beznadežnim.
U martu ove godine, desila se slična situacija – poludeli muž koji nije hteo da prihvati razvod braka zarobio je autobus sa 38 putnika, među kojima se nalazila i njegova žena. Iz osvete, nameravao je da ubije nju i sve koji su se nalazili u autobusu, a zatim da izvrši samoubistvo. Posle kontakata sa policijom i pregovora, prvo je oslobodio 24, a zatim još pet putnika, sve dok u vozilu nije ostalo sedam talaca. Pripadnici BOPE, koji su blokirali mesto incidenta i preuzeli rukovođenje akcijom, znali su da pregovori neće razrešiti situaciju, jer otmičar postaje sve agresivniji, očajan i sa samoubilačkim sklonostima. Ovoga puta, uprkos histeriji koju su napravili mediji i borci za ljudska prava, koji su insistirali da mu se ne naudi, pripadnici BOPE su reagovali odlučno i efikasno – ubili su ga preciznim hicem i spasili živote sedam talaca.
D. DŽAMIĆ