Grizlijev bezbedni zagrljaj
Razvoj naoružanja i vojne opreme namenjene za opremanje oružanih snaga neke države podrazumeva višegodišnji, pa i višedecenijski proces koji zavisi od niza neretko nekompetentnih karika, „kancelarijskih moljaca“ koji nikada nisu imali veze sa stvarnim borbenim dejstvima. Rezultat je često neadekvatno vozilo, koje se „povodi“ za nekom trenutnom modom, nerealnim zahtevima neodgovarajuće za borbene uslove, a uz sve to i preskupo. U skladu s tim, prednost razvoja oklopnog vozila od kompanije za obezbeđenje, za sopstvene potrebe je neuporedivo veća uključenost onih najugroženijih, odnosno onih koji odlično poznaju situaciju na terenu. U ovom slučaju, videćemo, rezultat je više nego zanimljiv. Danas najpoznatija takva kompanija „Blackwater“.
Poznata su angažovanja veterana niza ranijih sukoba praktično po celom svetu, a naročito u Iraku i Avganistanu. Suočeni sa neadekvatnom zaštitom u klimi napada na konvoje u vozilima HMMWV pomoću improvizovanih eksplozivnih naprava (IEN), ručnih protivoklopnih sredstava (uglavnom RPG-7), nakon čega sledi napad streljačkim naoružanjem, pokazala se kritičnom. Takve metode napada, kada je vozilo onesposobljeno, čak i ako ljudi u njemu nisu mrtvi, suočavaju se sa sumornim izborom: ako ostanu u vozilu, napad može da se neometano nastavi ili da izađu da uzvrate vatru – u oba slučaja, negativan ishod je skoro izvestan. Postoje oklopljene varijante vozila HMMWV, ali je njihova zaštita optimizovana protiv streljačke municije. Štaviše, upravo takva zaštita ima negativan efekat u slučaju dejstva protivoklopne mine ili ukopane IEN, jer se eksplozija ne usmerava prema van, već zadržava u okviru oklopljene zapremine, sa smrtnim ishodom po posadu. Cena ovakvih vozila dostiže 350.000 dolara. Naravno, postoje i alternative u vidu daleko bolje oklopljenih vozila, posebno protiv dejstva IEN i mina, ali je njihova cena još veća u odnosu na HMMWV, neretko i višestruko. Tu nastupa Grizzly.
Na prvi pogled, Grizzly deluje kao neslana šala nekog deteta. Ispod ružne, potpuno neskladne spoljašnjosti krije se više nego efikasno i funkcionalno vozilo. Primarna namena je prevoz ljudstva u potencijalno neprijateljskom okruženju, iako postoje i verzije za sanitet i one opremljene lakim i teškim mitraljezima i bacačima granata. Primarna osobina je visok stepen zaštite, obezbeđen sistemom HTAPS (High Threat Armor Protection System), koji se sastoji od četiri zaštitna sloja. Prvi sloj sastoji se od metalnih limova i nalazi se na donjem bočnom delu vozila, a namenjen je za apsorpciju udarnog talasa ekspllozije mine ili IEN. Sledeći sloj izrađen je od pancirnog čelika tipa AR500 vrlo visoke tvrdoće i žilavosti, iza kojeg je tzv FiberTek oklop, verovatno baziran na kevlaru ili dyneemi. Konačno, četvrti sloj je takođe čelik AR500 na čijoj unutrašnjoj strani je tzv. ArmorThane, kombinacija poliuretana i poliuree, premaza koji apsorbuje fragmente. Unutar ovih slojeva se verovatno nalaze i vazdušni prostori koji takođe, uz pogodan balistički oblik obezbeđuju vrlo visok stepen zaštite, kako protiv mina, tako i protiv streljačke municije do i uključujući kalibar 12,7 mm (teški mitraljezi M2HB, DŠKM, NSV i slični). Tvrdi se da je obezbeđen i visok stepen zaštite protiv IEN koja dejstvuju sa boka, kao i protivoklopnih ručnih bacača, mada je u ovo poslednje teško poverovati. Određeni stepen zaštite verovatno postoji, ali potpuno zaustavljanje kumulativnog mlaza, posebno u gornjim delovima trupa je malo verovatno, zbog činjenice da tu nisu zastupljeni predoklopi u vidu limova (prvi sloj u donjem delu boka). Ipak, višeslojna struktura, kao i vazdušni međuprostori sa prisutnim slojevima koji umanjuju tzv. letalni ugao mlaza, u svakom slučaju predstavljaju korisnu stvar, da se gubici unutar vozila znatno smanje. Značajna je i mogućnost ugradnje i dodatnog oklopa EXO Scale proizvođača „Ares“, za koji se tvrdi da je posebno razvijen za obezbeđenje zaštite od bojevih glava tipa probojnog diska.
Pored toga, vozilo raspolaže velikim prozorima i puškarnicama, koje omogućavaju vrlo kvalitetno osmatranje iz unutrašnjosti vozila, kao i otvaranje vatre na eventualne napadače. Važan je i sistem za automatsko gašenje vatre u unutrašnjosti vozila, kao i snažno osvetljenje u vidu lampe od preko 400.000 kandela u prednjem delu, 16 zaslepljujućih lampi raspoređenih prema bokovima vozila, kao i infra-crvena lampa u zadnjem delu. Gume su pune, otporne na pogotke.
Sva spomenuta oklopna zaštita postavljena je na komercijalnu osnovu pozantih američkih protivpožarnih vozila tipa Seagrave (Seagrave Fire Apparatus LLC), što je više nego logičan izbor, ako se zna pravo okruženje u kojem Grizzly treba da pokaže sve što može. Motor je snage 300 ili 330 KS Caterpillar u kombinaciji sa automatskim menjačem Allison, što ovom vozilu mase opterećenog 13.600 kg obezbeđuje maksimalnu brzinu od preko 150 km/h, iako je uobičajena brzina kretanja na putu nešto preko 100 km/h. Količina goriva koju nosi obezbeđuje autonomiju od oko 560 km, što je na nivou HMMWV. Masa i dimenzije vozila (dužina 6,7 m, širina 2,6 m, visina 2,67 m) omogućavaju jednostavan transport čak i vazdušnim putem na skoro svaku tačku na zemljinoj kugli. Za izvlačenje iz neugodne situacije može biti koristan čekrk kapaciteta 6.800 kg. Postoje dve varijante pogona, sa formulom 4×2 i 4×4, od kojih je prva, naravno, namenjena za zahtevnije terene van klasičnih puteva. Na raspolaganju je i varijanta sa pogonom 6×6, mase 22 t. Klirens vozila (najmanje rastojanje najniže tačke do tla) je 330 mm, što je manje u odnosu na klasična vojna oklopna vozila, ali Grizzly i ne predstavlja pravo terensko vozilo, iako ima određene mogućnosti na ovom polju. Grizzly može da preveze 10 operativaca-službenika, od kojih su dva stalna posada, a osam su spremni za borbu, što je sasvim na nivou vojnih konkurenata. Tačnije, osam vojnika čine dva borbena tima, naoružanih i opremljenih za samostalno dejstvo, čime se obezbeđuju identične borbene mogućnosti. Optimalan broj transportovanih vojnika po mnogim teoretičarima je upravo osam, jer se na taj način obezbeđuje vozilo čija masa može biti razumna, uz značajnu oklopnu zaštitu, obezbeđena su dva borbena tima, a ne stavlja se previše „jaja u jednu korpu“ – odnosno, pri uništavanju jednog vozila nema „previše“ gubitaka.
Kao takvo, Grizzly predstavlja interesantnu alternativu, odnosno, možda ipak dobru polaznu osnovu za vozilo koje bi, eventualno, zamenilo ili dopunilo HMMWV. Tome doprinosi i više nego skromna cena, koja za vozilo sa pogonom 4×2 iznosi 250.000 dolara, a sa pogonom 4×4 285.000 dolara. U oba slučaja, brojke su značajno ispod HMMWV. Zaista, „Blackwater“, danas poznata kao „Academi“, poslala je dva, vozila starije generacije bazirana na podvozju GMC 2008. godine za tender MRAP II (Mine-Resistant Ambush Protected), ali su bili odbijeni navodno zbog nedovoljne oklopne zaštite sa prednje strane. Ipak, u „Blackwater“/“Academiju“ se još uvek nadaju da će varijanta na novom podvozju, sa injekcijom dodatne zaštite, moći da obezbedi unosan vojni ugovor, uprkos žestokoj konkurenciji.
Dr S. Baloš
