Jači od mafije
Bilo da izvršavaju zadatke na Siciliji, Kosovu, Avganistanu ili Iraku, Korpus karabinjera bori se protiv kriminala i terorizma. Njegova „Specijalna interventna grupa“ – GIS (Gruppo Intervento Speciale), važi za najbolju te vrste, koju Italijani imaju. Osnovana je 6. februara 1978. radi izvršavanja rizičnih i složenih zadataka: antiterorističke borbe, oslobađanja talaca, borbe protiv organizovanog kriminala (hapšenje članova mafijaških organizacija, dilera droge, naoružanja i belog roblja), za intervencije prilikom pobuna u zatvorima, zaštitu i obezbeđivanje važnih ličnosti, objekata i skupova…
Prve generacije pripadnika GIS učile su „zanat“ 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, u borbama protiv dva opasna i moćna protivnika: domaćih terorista, predvođenih „Crvenim brigadama“ i mafijaških bandi (mafija, kamora, ndrangeta). Dugogodišnji teror ozbiljno je ugrožavao stabilnost i bezbednost zemlje, a sprovodila ga je levičarska, teroristička organizacija „Crvene brigade“. Otmice talaca, ubistva i eksplozije, bile su deo svakodnevice.
Da bi se suprotstavila naraslim opasnostima, italijanska vlada 1978. donela je specijalne antiterorističke zakone, nekoliko dana posle kidnapovanja i ubistva lidera Demohrišćanske stranke Alda Mora (od strane „brigadista“, što je dovelo do kulminacije krize). Kao borbeno najspremniji deo karabinjera, GIS je imao zadatak da eliminiše sve protivnike Republike. Veterani GIS sećaju se da je jedinica u prvo vreme, učila samo na iskustvima sticanim u akcijama. Tako se usavršavala i taktika, a opremanje je došlo kasnije na red. Pre nego što su uvedeni panciri od kevlara, borbeni taktički prsluci za nošenje opreme i automati HK MP5 sa ACOG optikom, timovi GIS jurišali su na protivničke pozicije sa automatima Beretta MP-12 sa prigušivačima pucnja, i pištoljima kalibra 9 mm.
Primenjujući samo klasične policijske metode, karabinjeri nisu mogli da se izbore sa „Crvenim brigadama“. GIS se zato konsultovao kod američkog FBI, britanskog SAS, nemačkog GSG-9 i SEK timova. U teroristička skrovišta u gradovima, moglo se ući uz pomoć SEK i SWAT taktike prepada. Nasuprot tome, ovakav postupak je u seoskim (ruralnim) sredinama, ponekad morao da bude modifikovan, pa je više ličio na partizanska dejstva, Naravno, sve akcije morale su da imaju dobru obaveštajnu pripremu i duže praćenje „mete“. Karabinjeri su zajedno sa GIS izveli stotine naloga za hapšenje mafijaša, pretraživali udaljene farme i podzemna skrovišta u zabitima, planinskim delovima Sicilije i juga Italije.
Za vreme operacije „Alba“ 1998. u Albaniji, članovi GIS radili su na razbijanju bandi kriminalaca i krijumčara droge i naoružanja, koje je u masovnoj pobuni ukradeno iz vojnih kasarni i skladišta. Posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. i serije hapšenja terorista Al kaide u Italiji i drugim evropskim zemljama, operativci GIS patroliraju Vatikanom preobučeni u sveštenike. Pri velikim dešanjima, kao što je bila sahrana pape Jovana Pavla Drugog ili nedavnih Zimskih olimpijskih igara u Torinu, ljudstvo i snajperisti GIS, obezbeđivali su državne goste i važne objekte.
Pre tri godine pojavio se jedan novi-stari neprijatelj – „Crvene brigade“: u martu 2002. levo orijentisani teroristi ubili su vladinog savetnika Marka Bijađija. „Osuđen na smrt zbog eksploatacije“, napisano je u ostavljenoj poruci (nekoj vrsti presude). Zbog podrške koju vlada u RImu pruža SAD i NATO u borbi protiv globalnog terorizma, kao i prisustva vojnika i karabinjera u Iraku i Avganistanu, Al kaida i dalje preti da će se Italija naći na meti njenih bombaša i „osetiti gnev osvete“. O ozbiljnosti tih pretnji, svedoče učestale akcije hapšenja i proterivanja islamskih ekstremista iz Italije.
U operaciji „Šahid“, početkom maja 2004. u Firenci, Đenovi i još nekim mestima uhapšeno je 15 muslimana poreklom uz severne Afrike, pod optužbom da su pripadali ekstremnoj organizaciji Ansar al-Islam, jednoj od ispostava Al kaide, koja u Italiji vrbuje dobrovoljce za Irak i buduće bombaše samoubice. Šef jedne od ovih ćelija bio je Alžirac Rašid Mahamri, imam u džamiji blizu Firence (koji je takođe uhapšen). Mesec dana ranije u Milanu je pohapšena grupa islamskih ekstremista povezanih sa Al kaidom, koji su pripremali bombaški napad na centralnu železničku stanicu u Milanu (po scenariju kako je izveden i napad na železničku stanicu Atoča u Madridu, 11. marta iste godine). Posle terorističkih napada u Londonu, 7 jula 2005. italijanska policija i karabinjeri sproveli su veliku akciju kontrole, kojom je u prvom talasu obuhvaćeno više od 200 kućnih adresa, brojne džamije i islamski kulturni centri i 423 osobe, zbog sumnji da su povezani sa ekstremistima i terorističkim ćelijama.
„Nemilosrdni prema sebi i brutalni prema drugima“ (iako bi moglo da glasi i obrnuto), slogan je koji opisuje filozofiju i principe rada i dejstva GIS. Najveći broj kandidata za pristupanje ovoj specijalnoj antiterorističkoj jedinici, prijavljuje se iz elitnog Prvog padobranskog puka karabinjera Tuscania, koji broji oko 500 ljudi. Kandidati moraju da imaju odličnu službenu ocenu, završene kurseve i da prođu rigoroznu bezbednosnu proveru. Jer, jedan zavrbovani saradnik mafije, ne znači samo demaskiranje jedinice, već i smrt mnogih karabinjera ili talaca.
Šansu za prijem u „bratstvo specijalaca“, imaju samo maksimalno psiho-fizički pripremljeni i stabilni kandidati, izuzetno razvijenih veština, znanja i čelične volje. Ovo poslednje, zbog toga što će komisija za prijem novih članova (sastavljena od lekara, psihologa i starešina GIS), pokušati na samom startu da pokoleba kandidate, u nameri da se prijavi za selektivnu obuku.
Ko ostane istrajan i prođe preglede i testove, prvo se upućuje na dvonedeljni psihofizički kurs selekcije. Beskrajno dugim usiljenim marševima i plivačkim stazama, vežbama na poligonu sa preprekama, drilom nerava i ostalim metodama „mučenja“ i slamanja, kandidati i fizički treba da budu dovedeni do odustajanja. Oni koji izdrže proceduru, tek su na pola puta do stupanja u operativne timove GIS, ali sa povećanim šansama i ojačanim samopouzdanjem (što je veoma važno da bi stigli do cilja).
Sledeća faza: selektivna obuka u trajanju od 42 nedelje, podeljena je na osnovnu (22 nedelje), i visokointenzivnu, specijalističku obuku (20 nedelja). Procenat odustajanja i eliminacije kandidata tokom ove dve faze iznosi i do 60%. Selektivnu obuku izvode instruktori iz školsko-trenažne grupe GIS, iskusni, dugogodišnji operativci. Program obuke obuhvata: napredni kurs gađanja (posebno situaciono gađanje), rešavanje talačkih situacija i borbu u prevoznim sredstvima (avion, autobus, voz), nasilne upade u zgrade i stanove, tehnike veranja i upotrebe užeta, prvu pomoć povređenima na licu mesta, borilačke veštine, viši kurs obezbeđenja važnih ličnosti, ronilačku i padobransku obuku, brzu vožnju automobilom, akcije uz podršku helikoptera, skijanje, protivgerilska dejstva. Naravno, ne može se ni bez učionica i teoretskog dela: uči se pravo, policijska metodika, kriminalistika, psihologija, fotografisanje i engleski jezik (zbog bolje saradnje sa kolegama iz inostranstva).
GIS broji oko 100 pripadnika, svrstanih u komandu, rukovodeću grupu, dve interventne (prepadne) grupe, snajpersku grupu, grupu za izviđanje i pregovaranje, grupu instruktora za selekciju i obuku, jedinicu specijalnih vozila, tehnički servis sa pokretnom radionicom za modifikaciju i popravku naoružanja i opreme, dokumentaciono-analitičko odeljenje za praćenje terorizma i organizovanog kriminala. Prepadne grupe, dele se na podgrupe, a one na timove od četiri-pet specijalaca, koji predstavljaju osnovna borbena jezgra za izvršavanje zadataka. Baza jedinice nalazi se u kasarni karabinjera „Vanuši“ u Livornu.
Većina zadataka GIS, posebno antiterorističkih, ostaje obavijena velom tajne, bilo da se radi o sprečavanju hemijskog napada Al kaide na Rim i neki od njegovih vodovoda ili o akcijama u Iraku.
D. DŽAMIĆ
