Kobre sa Alpa

Specijalne jedinice za borbu protiv terorizma u Austriji, kao i u drugim zapadnoevropskim zemljama, nastale su posle masakra izraelskih sportista na Olimpijadi u Minhenu 1972. Katastrofalne greške koje je počinila nemačka policija, nepripremljena za borbu protiv terorizma i rešavanje talačkih situacija, dovele su do pogibije svih talaca i surovo pokazale da protiv naoružanih i na sve spremnih terorista, uspešno mogu da se bore samo specijalno obučene i opremljene snage.
Prvi austrijski antiteroristički tim Gendarmerie Kommando Bad Voslau (GK), formiran je po hitnom postupku ubrzo posle tragičnih događaja u Minhenu i to u sastavu Žandarmerije. Formirana još 1849, delujući na celoj teritoriji Austrije, Žandarmerija je bila najpodesnija formacija za borbu protiv terorizma na nacionalnom nivou, zajedno sa drugim policijskim snagama i službom državne bezbednosti.


Vrlo brzo, ove službe i GK Bad Voslau, suočile su se sa konkretnim problemima. Naime, grupa palestinskih terorista je 28. septembra 1973, u zamku Šonau, zarobila voz u kome su bili Jevreji, emigranti iz SSSR. Zamak Šonau je u to vreme korišćen kao važna tranzitna tačka za prebacivanje jevrejskih emigranata u Izrael. Iako još u fazi formiranja i sa ograničenim ljudskim i materijalnim kapacitetima, GK je bio spreman da interveniše. Međutim, tadašnji austrijski kancelar Bruno Krajski je odlučio da ispuni zahteve terorista i tako reši nastalu krizu: teroristi su pristali da oslobode taoce, a austrijske vlasti su se obavezale da zatvore zamak za dalje prebacivanje emigranata za Izrael i dozvolile su teroristima, da sa naoružanjem odu u Siriju. Ovakav potez vlasti izazvao je oštre kritike dela javnosti, koja je smatrala da preterana popustljivost i neodlučnost slabe autoritet države i predstavljaju podsticaj za nove akcije i ucene terorista. Na žalost, to se i obistinilo…
Svetski terorista broj 1 u to vreme, famozni Iljič Ramirez Sančez, poznatiji kao Karlos i Šakal, izveo je 1975, spektakularnu akciju u centru Beča. Predvodeći grupu međunarodnih terorista, čiju su okosnicu činili pripadnici palestinskog Narodnog Fronta za oslobođenje Palestine (PFLP) – frakcija koju je vodio Vadi Hadad, upali su na sednicu ministara zemalja izvoznica nafte OPEC. Odmah su ubili dvojicu, a ostale prisutne uzeli za taoce. GK Bad Voslau je blokirao zgradu, pripremajući plan za upad, ali je još jednom neodlučnost političara dovela do kompromisa sa teroristima: vlada je platila Karlosovoj grupi otkup vredan nekoliko miliona dolara za oslobađanje talaca, a zatim je teroristima dozvoljen bezbedan odlazak iz Austrije.
Godinu dana kasnije, usledio je novi udar terorista: pripadnici nemačke ultralevičarske grupe Bader-Majnhof, izveli su u Beču oružanu pljačku banke, odnevši sedam miliona maraka. Zatim su opljačkali i štampariju Ministarstva unutrašnjih poslova i odneli na hiljade praznih krštenica, pasoša i vozačkih dozvola. Tako su teroristi počeli da koriste austrijska dokumenta za izradu lažnih identiteta.
Ubrzo, usledila su dva događaja, koja su pokazala Austrijancima na koji način da se bore protiv terorizma. Najpre su 1976, izraelski komandosi uspešno oslobodili 103 taoca zatočena na aerodromu Entebe u Ugandi, a godinu dana kasnije nemački specijalci iz GSG-9 upali su u oteti avion „Lufthanze“ na aerodromu u Mogadišu (Somalija) i oslobodili taoce. Poučeni ovim tvrdim, agresivnim metodama i iskustvima, Austrijanci su odlučili da formiraju novu antiterorističku jedinicu, koja će u svom delovanju primenjivati novu taktiku i imati veću političku podršku državnog rukovodstva.
GendarmerieEinsatzKommando Cobra (GEK) osnovana je 1. aprila 1978, a na dužnost komandanta postavljen je pukovnik Johanes Pehter, veteran Žandarmerije, koji je želeo da napravi jedinicu, po kvalitetima u svetskom vrhu. Odmah je krenuo da obilazi druge antiterorističke jedinice i sakuplja njihova iskustva: posetio je nemački GSG-9, izraelski Yamam i Sajeret Matkal, britanski SAS… Baza nove jedinice smeštena je u mestu Viner-Nojštat, nadomak Beča, sa kompletnom infrastrukturom za obuku: poligoni sa spravama, strelišta, bazen, sportska sala, teretana, veračka kula, kabineti…
U početku, jedinica je brojala 180 ljudi, koji su pored osnovnih zadataka imali i obavezu da pomažu regionalnim SWAT timovima policije širom Austrije, u situacijama kada oni nisu mogli sami da reše ozbiljniji problem. U periodu između jula 2002. i 2005, Ministarstvo unutrašnjih poslova je sprovelo opsežnu reorganizaciju na svim nivoima, koja je obuhvatila i specijalne jedinice. Regionalni SWAT timovi (MEK) priključeni su Cobri, koja više nije delovala u okviru Žandarmerije, pa je zbog toga i promenila ime u EinsatzKommando Cobra (EK). Ovim organizacionim promenama, broj pripadnika jedinice povećao se na oko 400. Komanda jedinice i dalje se nalazi u Viner-Nojštatu, regionalni centri (ispostave) u Gracu, Lincu i Insbruku, a taktička odeljenja u Beču, Voralbergu, Salcburgu i Klagenfurtu. Ovakva teritorijalna raspoređenost širom Austrije, omogućava EK Cobra da u roku od 70 minuta reaguje na bilo koju kriznu situaciju u državi.
Pored osnovnih zadataka – borba protiv terorizma, rešavanje talačkih situacija, hapšenje opasnih i naoružanih osoba i kriminalnih bandi, barikadiranja, suzbijanje pobuna u zatvorima, Cobra je zadužena i za obezbeđivanje važnih ličnosti (VIP) i državnih funkcionera, domaćih i stranih, u poseti Austriji. Takođe, obezbeđuje transporte većih količina novca, koji predstavljaju privlačne mete za bande kriminalaca. Važan zadatak predstavlja i obezbeđivanje letova austrijskih putničkih aviona („vazdušni šerifi“). Novom organizacijom i zadacima, Cobra se razvila u mnogo više od državnog antiterorističkog tima – jedinicu koja reaguje na sve opasnosti srednjeg i visokog nivoa u Austriji. Od intervencije, kad emotivno rastrojeni muž drži na nišanu porodicu ili komšije, do visokorizične akcije hapšenja naoružane bande kriminalaca.
Dva posebna aspekta obuke, obuhvataju padobranstvo i ronjenje. Svi operativci EK Cobra moraju da završe osnovnu padobransku obuku i izvedu tri skoka padobranom na „prinudno“, a najbolji među njima upućuju se na višu padobransku obuku, gde skaču „na slobodno“ sa većih visina. Od njih se biraju članovi padobranskog tima jedinice – Fallschirmspringers – iskusni skakači koji izvode HALO/HAHO skokove sa velikih visina.
Članovi ronilačkog tima – Kampfschwimmer, prolaze kroz kurs osnovne ronilačke obuke u trajanju od 12 nedelja, u okviru koga uče da koriste i uređaje sa zatvorenim krugom disanja, ronjenje ispod leda, noćno ronjenje, taktiku borbenih dejstava na vodi. – Oružje koje nosimo, pištolji Glock i puške Steyr AUG, savršeno su dizajnirani i konstruisani za akcije u vodi. Možemo da plivamo sa njima, da se provlačimo kroz uske prolaze, da se krećemo kroz mulj i pesak, ali kada nam zatreba, oružje funkcioniše besprekorno – objašnjava jedan ronilac.
Za onesposobljavanje naoružanih i opasnih osoba služi pokretni vodeni top IFEX, čiji snažan mlaz vode pod pritiskom obara čoveka na kolena. Vazdušnu podršku interventnim timovima pružaju helikopteri A-350 Eurocopter, Bell-212 i avioni PC-7 Pilatus. U okviru posebnog programa Tigar, pripadnici EK Cobra naoružani skrivenim pištoljima Glock 26 i obučeni u civilna odela, u ulozi „vazdušnih šerifa“ obezbeđuju letove nacionalne avio kompanije „Austria Airlines“ i privatne kompanije „Lauda Air“ (čiji je vlasnik nekadašnji šampion u Formuli 1 Niki Lauda). Osnovni zadatak „vazdušnih šerifa“ je da spreče teroriste, kriminalce ili psihički bolesne osobe da ugroze bezbednost vazduhoplova, posade i putnika na zemlji i u vazduhu.
Austrija je do sada nekoliko puta bila na udaru terorističkih napada u vazdušnom saobraćaju. Pripadnici palestinske grupe „Narodni front za oslobođenje Palestine – Generalna komanda“ (PFLP-GC), postavili su 21. februara 1970, bombu sa visinskim upaljačem (reaguje na pritisak na određenoj visini) u putnički avion austrijske kompanije „Caravelle“. Bomba je aktivirana čim je avion poleteo sa aerodroma u Frankfurtu, ali je pilot uz velike napore bezbedno uspeo da ga spusti. Međutim, istog dana PFLP-GC je u drugom pokušaju imao više uspeha: oborio je švajcarski putnički avion na letu iz Frankfurta za Izrael, bombom iste izrade.
Sledeći napad dogodio se 27. decembra 1985, kad su teroristi iz grupe Abu Nidal izveli oružani napad i bacili bombu na predstavništvo izraelske avio-kompanije „ElAl“, na aerodromu „Schwechat“ u Beču. Tada su ubili četiri, a ranili 39 ljudi. Nekoliko minuta ranije, sličan napad izveli su i na aerodromu „Leonardo da Vinči“ u Rimu, gde je poginulo 16, a ranjeno 80 ljudi.
– Delovanje unutar kabine aviona, na 10.000 m visine je potpuno različito taktičko okruženje, od unutrašnjosti voza ili zgrade. Moramo da pogodimo cilj, a da ne pogodimo nešto ili nekog drugog u avionu – opisuje specifičnost posla jedan od „vazdušnih šerifa“ iz programa Tigar i dodaje: – Glock 26 je kompaktan i precizan pištolj i dozvoljava nam da ga nosimo i ostanemo anonimno prerušeni. Služi nas veoma dobro.
U cilju unapređenja obuke „vazdušnih šerifa“ i njenog približavanja realnim borbenim situacijama, u bazi EK Cobra u Viner-Nojštatu je napravljena maketa unutrašnjosti aviona, tako da operativci mogu da uvežbavaju svoje veštine i taktičke postupke, unutar realističnog simulatora.
D. DŽAMIĆ

 

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još