Led ne prašta greške

Pripadnici Ronilačkog centra Žandarmerije na Vlasinskom jezeru, odradili specijalističku obuku u ronjenju i izvršavanju ronilačkih zadataka pod ledom

Ekipa ”Kalibra”, krajem februara provela je radni dan sa momcima iz Ronilačkog centra na Vlasinskom jezeru. Zahvaljujući gostoprimstvu starešina, videli smo kako izgleda ronjenje pod ledom i zašto je to, jedan od najtežih segmenata obuke u vojno – policijskim specijalnim jedinicama.

Pronalaženje predmeta

Komandant Prvog odreda Vojkan I, takođe ronilac otkrio nam je celokupan postupak planiranja i pripreme za pronalazak predmeta izvršenja krivičnog dela i to ispod leda, debljine oko 20 cm, na temperaturi od -15C.

Ronilački par
Ronilački par

– Ronjenje pod ledom je po karakteristikama najsloženije – kaže komandant Prvog odreda Žandarmerije. – Direktan izron na površinu je neizvodljiv, osim ako se ronilac ne nalazi ispod samog otvora u ledu. Prekrivenost površine ledom dodatno smanjuje vidljivost pod vodom i otežava orjentaciju. Kretanje je otežano ukoliko se roni na maloj dubini, a postoje neravnine dna koje se nalaze blizu površine vode, odnosno ledenog pokrivača, pa je neophodno odstupati od planiranih pravaca kretanja, odnosno šema pretrage. Organizacija površinske podrške roniocu je manje efikasna, jer se ronilac ne može pratiti iz direktne vertikalne pozicije. Niska temperatura vode utiče na funkcionalnost opreme i dodatno uvećava psihički i fiziološki stres kome je ronilac izložen – objašnjava Vojkan I, ne zaboravljajući da istakne veliku podršku komandanta Žandarmerije Bratislava Dikića, kada su u pitanju specijalističke obuke i usavršavanja.

Evropska elita

Ronioci Žandarmerije kao deo elitnog sastava Prvog odreda Žandarmerije smešteni su u Prvom ronilačkom centru na Novom Beogradu. To je namenski koncipiran, prilagođen i opremljen Centar sa punom logistikom za obuku ronilaca i koji malo zaostaje za sličnim objektima u mnogo razvijenijim zemljama u svetu. U ronilačkom smislu ronioci Žandarmerije predstavljaju stub oslonca svih policijskih poslova vezanih za vodenu sredinu. Po rečima komandira Ronilačkog centra Aleksandra K, ronjenje pod ledom je zahtevno, kako za ronioca, tako i za kompletnu ronilačku ekipu. Faktori psihičkog i fiziološkog stresa su veoma izraženi.

 

Otvor treba praviti testerama, ručnim ili motornim, a ne sekirama, ćuskijama, da okolni led ne bi oslabio
Otvor treba praviti testerama, ručnim ili motornim, a ne sekirama, ćuskijama, da okolni led ne bi oslabio

– U fiziološkom smislu najveći izazov predstavlja niska temperatura vode i vazduha – tvrdi A. K. – Direktnim delovanjem, ronilac se rashlađuje, što dovodi do njegovog otežanog funkcionisanja, a u težim slučajevima i do hipotermije.
Voda 25 puta brže odvodi toplotu nego vazduh, i kod neadekvatne toplotne zaštite brzo dolazi do preteranog rashlađivanja organizma ronioca. Najznačajnija karakteristika vazdušnog ambijenta prilikom ronjenja pod ledom jeste niska temperatura vazduha, koja takođe utiče na funkcionisanje opreme, rashlađuje ronioca pred ronjenje i nakon izlaska iz vode, otežava rad površinske ekipe za podršku. To su asistenti, pomoćno osoblje i rukovodioci ronjenja. Takođe, problem mogu stvarati i atmosferske padavine sneg, magla, poledica, koje dodatno otežavaju aktivnosti oko realizacije zarona – ističe komandir Aleksandar K.

Veliki rizik i stres

Na licu mesta imali smo priliku da se uverimo da je pored velikog rizika zarona pod led, oprema ključna kako bi sve prošlo u najboljem redu.
– Radni ronilac pre ulaska u vodu ne sme biti izložen hladnoći niti znojenju – navodi Draško S, komandir ronilačkog voda i iskusni ronilac. – Ronilački aparat mora do poslednjeg trenutka biti u toplom, gde ga treba i proveriti. Dugačak je spisak opreme i on treba da izgleda ovako: suvo ronilačko odelo, maska za celo lice, prsluk za regulaciju plovnosti, ronilački aparat sa dva nezavisna izvora disajnog medijuma i manometrima, ronilački sat ili računar, ronilački nož, peraja, ronilački tegovi, grudni pojas za osiguranje i životno uže – nabraja D. S.

Ronilac se orjentiše pomoću prethodno postavljenog poligona i komunikacijom sa asistentom preko životnog užeta
Ronilac se orjentiše pomoću prethodno postavljenog poligona i komunikacijom sa asistentom preko životnog užeta

Simulirajući realnu situaciju pretrage i uvežbavanje najgorih scenarija tokom izvršenja zadatka u ovakvim uslovima je ”ž gubljenje ronioca pod ledom“.
– Nivo stresa u ovakvim situacijama je izuzetno visok, a on se uspešno koriguje samo ponavljanjem i uvežbavanjem situacija koje do njega dovode – priča Draško S. – Obzirom na to, da je ronjenje pod ledom jedna od najrizičnijih ronilačkih aktivnosti, potrebno je da se pre preduzimanja prvih koraka utvrdi koliko je opravdano izlagati ronilačku ekipu tolikom riziku. Upravo zbog zadataka u ovakvom okruženju i znatno strožijih režima ronjenja, ronioci Žandarmerije redovno obavljaju trenažna ronjenja pod ledom. Istrajnost u radu i profesionalizam nam ne dozvoljava da prestanemo sa potragom dok se ne pronađu delovi oružija na osnovu kojih se može izvršiti veštačenje i povezati sa izvršiocima krivičnog dela – otkriva naš sagovornik.

Oprezno na ledenoj ploči

Nama je posebno bilo zanimljivo da vidmo kako se pravi otvor na ledu. Draško S, rekao nam je da ukoliko otvor već postoji, verovatnoća je da je led već negde oslabljen i da je rizično na njega postaviti površinsku podršku roniocu.
– U tom slučaju, do samog mesta ronjenja treba postaviti naduvan čamac, koji će služiti kao platforma, sa koje će se raditi i pružaće potrebnu bezbednost. Ako otvor pravimo sami, on treba da bude pravougaonog ili još bolje oblika trougla, dimenzija dovoljno velikih da dva ronioca nesmetano mogu da u njemu istovremeno borave. To je 2m x 1m za pravougaonik, odnosno jednakostraničnog trougla stranice 2m. Otvor treba praviti testerama, ručnim ili motornim, a ne sekirama, ćuskijama, da okolni led ne bi oslabio. Isečene komade leda treba vaditi napolje, a ne gurati pod ledenu ploču, da ne bi kliznuo nazad i zatvorio rupu. Ivice otvora treba postaviti daskama, kako bi se izbeglo krzanje i odronjavanje leda.

Ronioci Žandarmerije opremljeni su pištoljima Glock 17 i automatima HK MP5 SD i COLT M4
Ronioci Žandarmerije opremljeni su pištoljima Glock 17 i automatima HK MP5 SD i COLT M4

U tom slučaju treba postaviti palete na kojima će stajati asistenti, kako bi se smanjilo topljenje leda pod njihovim nogama. Ukoliko je otvor udaljen od obale, pa je obezbeđivanje asistenata sa obale nemoguće, i tada obezbeđenje treba raditi sa naduvanog čamca u blizini mesta ronjenja. Ako je u pitanju kristalni led, zbog površinske orjentacije ronioca, na površini leda treba iscrtati koncentrične krugove sa otvorom u centru, sa iscrtanim radijalnim strelicama usmerenim ka otvoru. Alternativni otvori služe kao rezervni izlazi i rezervne polazne tačke za potragu ukoliko se ronilac izgubi. Ako se radi o tekućoj vodi, seku se nizvodno od ulaznog otvora – zaključuje Draško S.

Zaštita suvog odela

Za ronjenje pod ledom koristi se maska za celo lice (full face), zbog toga što štiti celo lice i smanjuje podhlađivanje ronioca. Peraja moraju biti prilagođena tipu suvog odela. Disalica se ne nosi prilikom ronjenja pod ledom jer se koristi maska za celo lice, jer nema površinskog plivanja. Očigledan izbor za ronjenje pod ledom biće suvo ronilačko odelo sa pododelom zbog mnogo boljih izolacionih svojstava u odnosu na mokro.

Prilikom ronjenja pod ledom najveći problem može izazvati ronilački aparat (ronilačka boca, ventilska grupa, hidrostatski regulator), ukoliko dođe do zamrzavanja prvog ili drugog stepena regulatora
Prilikom ronjenja pod ledom najveći problem može izazvati ronilački aparat (ronilačka boca, ventilska grupa, hidrostatski regulator), ukoliko dođe do zamrzavanja prvog ili drugog stepena regulatora

Prilikom ronjenja pod ledom najveći problem roniocu može izazvati ronilački aparat (ronilačka boca, ventilska grupa, hidrostatski regulator), ukoliko dođe do zamrzavanja prvog ili drugog stepena regulatora. To je naročito izraženo ukoliko se koristi dugme za forsiranu dobavu pod vodom ili se u regulator diše na površini. U tom slučaju najčećše dolazi do konstantnog dozira.

Životno uže

Ronjenje pod ledom je u suštini ronjenje u zatvorenom prostoru bez mogućnosti direktnog izrona na površinu, obavezno je ronioca obezbediti životnim užetom, kako bi uvek imao mogućnost povratka na mesto ulaska u vodu. Životno uže rezervnog ronioca je dvostruko duže od životnog užeta radnog ronioca.

Lagano disanje

Ronilac se orjentiše pomoću predhodno postavljenog poligona i komunikacijom sa asistentom preko životnog užeta. Orjentacija može biti otežana, jer asistent ne može pouzdano da prati položaj ronioca zbog zapinjanja životnog užeta o led i nemogućnosti praćenja mehurova na površini vode. Zaron se prekida na prve znake podhlađivanju. U slučaju da se ronilac iz nekog razloga odvoji od užeta , treba da izroni vertikalno naviše, do samog leda i da tu ostane u vertikalnom položaju, kako bi životnom užetu rezervnog ronioca pružio što veću siluetu koju bi zakačilo. Disanje mora biti lagano, kako bi se izbegao veliki protok kroz prvi stepen regulatora, jer je voda najhladnija uz sam led.

Spremni za razne akcije

Ronioci Žandarmerije opremljeni su sa pištoljima Glock 17 i automatima HK MP5 SD i COLT M4. Taktička oprema podešena je za lako i bezbedno kretanje kroz uske prolaze, upravo zbog konstrukcije plovnih objekata u rečnom saobraćaju. Scenario za oslobađanje talaca sa brodova na našim plovnim putevima uvežbavaju se na svim tipovima plovnih objekta koji plove kroz našu zemlju, kao i uvežbavanje na objektima u priobalju.

Ivan ŽALAC

foto: A.Milanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još