Ljudi u crnom

Tipično poslepodne u Majamiju: temperatura oko 40 oC uz ogromnu vlažnost vazduha, činila je disanje skoro nemogućim. Tridesetak policajaca u različitoj opremi i fazama opremanja, okupilo se na brifingu povodom predstojećeg upada u kuću za koju postoji osnovana sumnja da je koriste dileri narkotika. Pored „obične“ policije, takođe opremljene šlemovima i pancirima, prisutni su bili i udarna pesnica policije Majamija za borbu protiv kriminala – u crno obučeni pripadnici SRT (Special Response Team)…
Jedna od omiljenih taktika policije u borbi protiv trgovine narkoticima je da se upad i hapšenje osumnjičenih, obavi neposredno posle odlaska maskiranog agenta sa kupljenom količinom narkotika. Ideja je da se dileri uhvate sa narkoticima na otvorenom, u trenutku kada su prilično bezbrižni, tako da pruže što manji otpor pri hapšenju i da se odmah pribave dokazi protiv njih. Sem toga, agent detaljno može da dojavi kakvo je stanje u kući: koliko ima dilera, da li su naoružani i spremni za dejstvo, da li u kući ima dece, a možda i o tome gde drže narkotike…
Konkretno, u ovoj akciji, oficir iz odeljenja za narkotike je obavestio operativce da se pored dilera u kući nalaze i deca. Pripadnici SRT su stavili „fantomke“ na lice, uzeli automate, puške i štitove i krenuli u akciju. Tačnije, u akciju je krenuo ceo konvoj, koji je predvodio Ford pik-ap sa modifikovanim zadnjim delom, kako bi prihvatio pripadnike SRT i agente odeljenja za borbu protiv narkotika. Čim su stigli do kuće, pripadnici SRT su kao mačke skočili na prvi sprat i upali u prostorije ispunjene đubretom, potpuno iznenadivši dilere. Nikakav otpor nije ni pokušan, dilerima su stavljene lisice i bukvalno su iznešeni iz kuće. Posle toga, počela je pretraga prostorija prema standarnoj proceduri. Međutim, iza ovog relativno brzog i „bezbolnog“ hapšenja, koje od razvaljivanja vrata do hapšenja traje nekoliko minuta, stoje sati pažljivog planiranja i dani, nedelje i meseci policijskog rada. Na kraju, nije ostalo mnogo vremena za čestitke, jer je istog poslepodneva trebalo da se obave još dva slična upada i hapšenja…
MDPD ili Miami-Dade Police Department je najveća agencija te vrste na jugoistoku SAD. Pokriva okrug Miami-Dade i ostvaruje saradnju sa službama okolnih okruga. U njihov rejon spada populacija od oko 1,5 miliona stanovnika, uključujući i obalno područje, jedno od najskupljih građevinskih lokacija u SAD, kao i aerodrom i luka u Majamiju. Povezanost sa svetom znači i da je ovaj okrug “atraktivno” mesto za razvoj krijumčarenja i kriminala. Područje odgovornosti MDPD predstavlja oblast sa najvišom stopom kriminala u SAD. Pored domaćih kriminalnih grupa, tu operišu i ruska, kolumbijska i jamajčanska mafija, tako da posao oko 3.500 pripadnika MDPD nije lak.
SRT organizaciono pripada službi SPB – Special Patrol Bureau, koja se bavi deaktiviranjem eksplozivnih naprava, patroliranjem u vazduhu i na vodama, ima i službu sa psima, na motociklima i tzv. special events bureau (biro za specijalne akcije). SRT ima uže polje odgovornosti, pre svega vezano za akcije spasavanja talaca, hapšenje zabarikadiranih prestupnika, traganje i hapšenje teških i opasnih kriminalaca, rešavanje situacija sa kidnapovanim avionima, brodovima, autobusima i vozovima, saradnja sa drugim službama pri smirivanju demonstracija i sa jedinicama opremljenim psima, zaštita i obezbeđenje važnih ličnosti, skupova i konferencija i rešavanje svih ostalih visokorizičnih situacija.
SRT je jedina SWAT jedinica na Floridi, koja je u punoj pripravnosti 24 časa dnevno i sedam dana nedeljno. Jedinica se sastoji od petorice narednika, od kojih su trojica komandiri timova, a po jedan za obuku i trening i koordinaciju. Timovi se sastoje od devetorice policajaca, koji uz komandira obrazuju desetočlani tim. Organizovana je mesečna rotacija timova, koji se periodično menjaju za vreme vikenda i noćnih dežurstava.SRT je nastala posle velikog porasta kriminala šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, kada se dešavalo da su se policajci nalazili pod vatrom snajperista. U to vreme, služba, danas poznata kao MDPD nije imala dovoljno visokoobučenih, taktičkih timova. Minhenski masakr 1972, učvrstio je uverenje da su taktički timovi više nego potrebni i predstavljao je pokretačku snagu za nastanak velikog broja sličnih službi u svetu. Konačno, 1974, odabrana je manja grupa pripadnika MDPD, većinom veterana iz Vijetnamskog rata, kako bi prošli obuku koju su organizovali instruktori FBI u Quanticu. Tokom narednih deset godina, SRT je bila više patrolna služba nego taktička jedinica, čiji su pripadnici uzimali specijalnu opremu samo prema potrebi. Međutim, sredinom osamdesetih godina 20. veka, došlo je do novog bujanja kriminala, pre svega trgovina kokainom i krijumčarenje ljudi… Relativno mala i ne baš najbolje opremljena jedinica SRT nije mogla da odgovori na ove izazove, jer je angažovana i na preko 500 incidenata godišnje.
Konačno, 1985, SRT se proširuje i mnogo bolje oprema. Danas je to jedinica koja rešava preko 400 kriznih situacija godišnje, među kojima i one visokog rizika, koji obično odjeknu u međunarodnim razmerama. Tipični primeri su: kidnapovanje poštanskog kamiona 2003, prepad na brodić u kojem se krio serijski ubica, čovek koji je ubio Giannia Versacea – Andrew Cunanan, oslobađanje aviona Boeing 747 i talaca španske avio-kompanije „Iberia“…
Zaštita značajnih osoba poput predsednika SAD ili premijera Izraela u poseti Floridi, posebna je priča. Florida je atraktivno letovalište i veoma pogodna lokacija za različite skupove na međunarodnom nivou. Posle terorističkih napada 11. septembra 2001, zaduženja SRT su proširena i postala složenija za uvežbavanje i izvršavanje. Područje dejstva im je pritom veoma složeno – pored kopna, vrlo su važne i akcije na vodi: more, reke i močvare. Poslednja oprema koja je dobijena ukazuje na još jednu vrlo važnu pretnju, a to je biohemijski teroristički napad.
Danas je SRT poznata širom SAD. Obučenost i iskustvo njenih pripadnika obezbedilo je visoku reputaciju, koja je dokazana i činjenicom da sa SRT često treniraju i vojni specijalci i pripadnici antiterorističkih timova.
Ključ uspeha SRT je beskompromisno držanje pravila. Prvo pravilo od koga se apsolutno nikad ne odstupa je da se u službu primaju samo oni koji ispunjavaju dva uslova: da su u službi dve godine i da su prošli osmočasovni test fizičke spremnosti i osposobljenosti rukovanja oružjem. Ovaj poslednji test se sastoji od trčanja na daljinu 1,5 milja (oko 2,5 km), gađanje pištoljem i sačmaricom, plivanje slobodnim stilom na udaljenost 50 jardi i petnaestominutno održavanje na vodi. Za primanje u jedinicu, svaki kandidat mora na svakom od testova da prikupi određen broj bodova. Ranije je za trčanje na 1,5 milju, ukoliko kandidat „probije“ zadatih 12 minuta za više od 10 sekundi, odmah odbijan. Danas je isti kriterijum, ali se kandidat zadržava na ostalim testovima, kako bi mu se predočilo gde bi trebalo i koliko da popravi svoj rezultat. Oni koji prođu osmočasovno testiranje, idu u tronedeljnu školu, kako bi se ustanovilo da li u fizičkom, taktičkom i psihološkom smislu zadovoljavaju standarde SRT.
Prva nedelja je posvećena isključivo gađanju, uključujući po jedan dan za pištolj, automat, jurišnu pušku i sačmaricu. Druge nedelje se obučavaju za hemijsko oružje, spuštanje niz zgradu pomoću konopca, a obuhvaćeni su i taktička obuka i nasilni ulasci u objekte. Treća nedelja se posvećuje taktičkoj obuci „čišćenja“ i pretraživanja zgrada, kuća i stanova. Poslednjeg dana se organizuje vežba, gde instruktori „glume“ kriminalce, a kandidati moraju samostalno da naprave plan i „hapse“ pretpostavljene. Svaki kandidat, u bilo kom trenutku obuke može da bude proglašen nedovoljno osposobljenim, a takvih je procentualno relativno mnogo. Kada se odaberu najbolji, ni tada im nije zagarantovano mesto u SRT. Na šest meseci, svaki kandidat mora da prođe fizičke i testove gađanja.
Osnovno oružje je pištolj Heckler&Koch USP kalibra .40 SW, ali se očekuje prenaoružavanje Glockom i Coltom M4 u 9 mm Para. Za upade se koristi HK MP5 u kalibru .40, a za dejstva na srednjim daljinama puške/karabini M-16/M-4. Od snajpera, tu su „besmrtni“ Remington 700 u 7,62 mm NATO i moćni MacMillan u kalibru 12,7×99. U upotrebi su i klasične sačmarice Remington 870, a u novije vreme i Benelli kalibra 12, kao i bacači hemijskih granata 40 mm. Kombinacija starog i novog… Baš kao i ljudstvo: kombinacija mladih i starijih, ali uvek proverenih članova, čini formulu za uspeh ove elitne policijske jedinice.
S. BALOŠ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još