Madridski instruktori

Krajem ove godine, Specijalne operativne bezbednosne grupe policije Španije – GOES (Grupos Operacionales Especiales de Seguridad), proslaviće vredan jubilej: 20 godina postojanja i rada. Od osnivanja, ove interventne grupe policije, koje obavljaju slične zadatke kao i njihove francuske kolege iz GIPN (Groupes d’Interevention de la Police Nationale – Interventne grupe nacionalne policije), postaju sve više tražene i angažovane, zbog porasta aktivnosti kriminalnih organizacija i mafijaških grupa (posebno iz istočne Evrope), terorističkih ćelija povezanih sa Al Kaidom i separatističkom organizacijom ETA, koje zadaju probleme i nevolje Španiji.
Osam operativnih timova
U cilju rasterećenja centralne policijske antiterorističke jedinice u Španiji – Grupe za specijalne operacije – GEO (Grupo Especial de Operaciones), koja je bila veoma opterećena brojnim obavezama, zadacima i intervencijama, ministarstvo unutrašnjih poslova Španije je u decembru 1990, odlučilo da u okviru Korpusa nacionalne policije – CNP (Cuerpo Nacional de Policia), formira više specijalnih operativno – bezbednosnih grupa, stacioniranih u većim gradovima i oblastima ove zemlje. Trenutno postoji sedam GOES grupa koje su raspoređene po teritorijalnom principu, odnosno pokrivaju određene regione (sektore): Barselonu, Malagu, Sevilju, Bilbao, Valensiju, Saragosu i provinciju Las Palmas. Osma grupa, stacionirana u prestonici Madridu, zadužena je za obezbeđenje važnih ličnosti (VIP), kako domaćih, tako i stranih državnika i diplomata u poseti Španiji. Bojčano je najjača GOES u Bilbau, jer ima 15 stalno angažovanih policajaca (razlog je što na ovom području najviše deluje ETA), dok ostale grupe broje maksimalno do 12 pripadnika
Naredbu za angažovanje GOES daje regionalna policijska uprava u kojoj je grupa stacionirana, a ponekad signal za kretanje u akciju dolazi i direktno iz komande GEO. Pripadnici GOES imaju zvanično odobrenje, u slučaju potrebe, da mogu da intervenišu na celoj teritoriji Španije, što znači i izvan oblasti policijske uprave kojoj pripadaju i na čijem području primarno izvode zadatke.
Specijalne operativne bezbednosne grupe izvršavaju sledeće zadatke na teritoriji svoje regionalne policijske uprave:
– intervencije u početnim momentima krize većih razmera do dolaska GEO, kojoj posle pružaju operativnu podršku
– hapšenje članova terorističkih grupa, naoružanih kriminalaca i mafijaša i drugih naoružanih i opasnih lica
– barikadiranja
– savlađivanje neuračinljivih i opasnih lica
– pratnja i transport opasnih kriminalaca
– obezbeđenje ambasada i konzulata Španije u kriznim zemljama (Pakistan, Jemen, Avganistan, Irak, Alžir i dr.)
– obezbeđenje važnih ličnosti (VIP), objekata i skupova u određenim posebnim situacijama
– svi drugi zadaci koji zahtevaju posebnu taktiku i naoružanje
Selekciju i obuku prvih pripadnika GOES počeli su da sprovode 1990, instruktori iz GEO, u njihovoj bazi, u Gvadalahari. Složenost zadataka i visok stepen rizika kome su izloženi prilikom intervencija, zahteva visok nivo psiho – fizičkih, stručnih i operativno – taktičkih sposobnosti i znanja, kakao novih, tako i starih pripadnika GOES. Zato svake dve godine oni odlaze u Gvadalaharu na proveru sposobnosti i znanja. Oni pripadnici koji ne polože test, moraju da napuste jedinicu.
– Moramo da vodimo računa da svi pripadnici održavaju visok nivo spremnosti, jer bez obzira u kom sektoru da deluju, mi nemamo posla sa sitnom delikvencijom, već sa iskusnim, obučenim i dobro naoružanim zločinačkim organizacijama. U Bilbau se uglavnom borimo protiv terorizma koji vrši ETA, dok se u Malagi, Valensiji i Barseloni više suočavamo sa istočnoevropskim ili kolumbijskim mafijaškim grupama – objašnjava jedan od pripadnika GOES.
I praksa i teorija
I pored postojećih rizika, napornog rada i dežurstava, kandidata za GOES ima u dovoljnom broju. Da bi postali pripadnici jedne od grupa, kandidati moraju da imaju najmanje godinu dana iskustva i rada u policiji, da poseduju vozačku dozvolu, obave intervju sa starešinom i naravno, polože selektivne psihološke testove i proveru fizičke spremnosti, koja se sastoji od: vremenski ograničenog trčanja na 2 km, sprinta na 50 m, penjanja uz konopac, skoka u dalj, trbušnjaka, zgibova na vratilu, borilačkih veština i drugih provera. Poželjno je da kandidati govore strane jezike, da se bave nekom borilačkom veštinom, ronjenjem ili streljaštvom. Prednost, naravno, imaju kandidati koji dolaze iz GEO ili druge GOES grupe, sem ako su napustili svoj tim zbog disciplinskih razloga ili su pali na testovima provere sposobnosti.
Odabrani kandidati pohađaju osnovnu obuku u trajanju od dva meseca, koju takođe organizuje GEO u njihovoj bazi u Gvadalahari. Oni koji je sa uspehom završe, raspoređuju se u jednu od grupa i obavezuju da će u njoj ostati najmanje tri godine. Veranje, samoodbrana, gađanje (napredne tehnike) i taktika specijalnih dejstava su neki od sadržaja koje pripadnici uvežbavaju u okviru naredne faze obuke. Pored redovnog treninga i raznih specijalističkih vidova obuke (brza vožnja automobilom, tehnike sa užetom fastrope i rappelling) analizuju se akcije – domaća i strana iskustva, proučavaju trendovi u razvoju terorizma i delovanju terorističkih grupa, a pohađaju se i časovi poznavanja zakonskih i pravnih propisa i psihologije.
Celokupan program praktične i terorijske nastave zasnovan je latinskoj izreci: „Theoria sine praxi, rota sine axi“ – Teorija bez prakse je kao točak bez osovine.
Pored toga, svaki pripadnik GOES može da se specijalizuje u nekoj oblasti: obezbeđenje VIP, služba traženja i spašavanja, instruktori gađanja ili samoodbrane, sudska policija, tajno praćenje, rukovanje specijalnom tehnikom i opremom, vodiči službenih pasa, tehničari za minsko – eksplozivna sredstva, ronioci… Zbog velikog iskustva i specifičnih znanja, GOES obučavaju i pripadnike ostalih službi i jedinica policije, posebno u oblasti samoodbrane i bliske borbe, situacionog pucanja, hapšenja, obezbeđenja VIP, transporta opasnih zatvorenika.
Pored hapšenja narko dilera, islamskih ekstremista, kriminalaca i razbojnika svih vrsta, najviše intervencija GOES bilo je protiv terorista ETA. Navodi se da su od 2004, GOES uhapsile preko 50 članova ili saradnika baskijskog separatističkog pokreta. U januaru 2007, GOES su na više lokacija u Španiji uhapsile šest islamskih ekstremista, osumnjičenih da su sarađivali sa izvršiocima bombaških napada na vozove u Madridu 11. marta 2004.
U novembru 2002, prilikom rešavanja prve talačke situacije u jednoj školi u gradu Lospitalet de Ljobregat, GOES iz Barselone je oslobodila 20 dece i njihove profesore i uhapsila otmičara. Ova grupa je takođe uhapsila i opasnog francuskog kriminalca Paskala Pejea, počinioca više razbojništava i dvojicu njegovih saučesnika. Naoružani jurišnom puškom SIG 550, revolverom, ručnom bombom i dva pištolja Glok, trojica okorelih kriminalaca spremali su se da u septembru 2006, izvrše oružanu pljačku u Matarou.
Pripadnici GOES iz Barselone su već određeno vreme pratili i „opservirali“ ove kriminalce, beležili njihove kontakte i skrovišta. Finalnog dana hapšenja, pratili su Pejea i dvojicu pomoćnika do parkinga ispred tržnog centra u Matarou, gde je bilo ugovoreno mesto sastanka. Jedan od njih prvi je krenuo napred, motorom Jamaha, dok su ga Peje i drugi saučesnik pratili u Renou Senik. Međutim, pre nego što su se motocikl i automobil uključili na autoput A7, opkolila su ih dvoja civilna vozila GOES, pri čemu je jedno od njih oborilo motor. Peje je rukom krenuo ka opasaču, ali su specijalci bili brži i savladali ga pre nego što je uspeo da se domogne Gloka.
ETA – najveća opasnost
Ipak, najveća opasnost preti od terorista ETA, pa je i veliki deo aktivnosti GOES usmeren u pravcu suzbijanja njihovih aktivnosti. U toku ove godine baskijski separatisti izveli su nekoliko velikih akcija i bombaških napada, koji pokazuju da ETA ne odustaje od svog glavnog cilja – formiranja nezavisne baskijske države na severu Španije i jugozapadu Francuske i da je zbog toga pojačala svoje aktivnosti. Upravo su pripadnici GOES iz Bilbaoa, u januaru ove godine učestvovali u velikoj akciji hapšenja osam članova grupe „Hari Batasuna“ – zabranjenog političkog krila ETA. Policija, na čelu sa specijalnim sudijom za terorizam Baltasarom Garsonom, izvršila je pretres u 18 zgrada na nekoliko lokacija. Ubrzo posle toga, usledio je povratni udarac ETA. U predgrađu Madrida, ispred kongresnog centra „Kampo de la nasiones“, 9. februara 2009, eksplodirao je automobil bomba, 90 minuta nakon što je Crveni krst dobio poziv upozorenja o napadu, koji je odmah prosleđen policiji. Eksplozija se dogodila samo dan posle zabrane Vrhovnog suda Španije baskijskim nacionalističkim strankama da učestvuju na izborima zbog povezanosti sa ETA – koja je od osnivanja do sada, ubila više od 800 ljudi, među kojima 110 policajaca, a 700 njenih članova nalazi se u španskim zatvorima.
Sledeća eksplozija odjeknula je 19. juna ove godine u Bilbau i za žrtvu je imala metu visokog ranga – ubijen je Eduardo Pueljes Garsija, šef antiterorističkog odseka za borbu protiv ETA, koji se punih 16 godina nalazio na ovoj dužnosti. Teroristi su ispod njegovog automobila podmetnuli oko 2 kg eksploziva, a napad se desio na dan kada je pre 22 godine ETA postavila bombe u jednoj robnoj kući u Barseloni, od čijih eksplozija je poginula 21 osoba, a 45 ranjeno.
I na meti naredne eksplozije bila je policija. Naime, u jutarnjim satima 29. jula 2009, odjeknula je izuzetno snažna eksplozija automobila bombe sa oko 200 kg eksploziva, ispred kasarne Civilne garde u gradu Burgosu, na severu Španije. Povređeno je preko 60 policajaca, članova njihovih porodica i suseda i pravo je čudo da nije bilo poginulih, jer je od siline detonacije otpao veći deo fasade zgrade i deo zida koji je okruživao kasarnu., a oštećeni su i okolni objekti i brojna vozila. Ovim spektakularnim napadom, ETA je „obeležila“ 50 godina od osnivanja. Međutim, već sutradan, 30. jula ove godine, usledila je nova eksplozija u gradiću Palmanova na ostrvu Majorka, u kojoj su poginula dvojica policajaca. Eksplozivna naprava je podmetnuta ispod policijskog džipa, ponovo ispred kasarne Civilne garde. U blizini mesta eksplozije, ispod drugog policijskog vozila pronađena je još jedna eksplozivna naprava koja je deaktivirana pre nego što je eksplodirala.
I naredna serija od tri eksplozije, 9. avgusta 2009, takođe je pogodila špansku turističku meku – Palma de Majorku. Prva bomba je eksplodirala u restoranu „Rigoleta“ na obali mora, ali su gosti i osoblje ranije evakuisani, posle anonimnog telefonskog poziva jednoj taksi službi u Baskiji u ime ETA, tako da žrtava nije bilo. Druga bomba je eksplodiirala u obližnjem kafiću, a treća je aktivirana uveče u jednom šoping centru, ali na sreću, ni ovde nije bilo žrtava… Cilj ovih napada je da se oslabi turistička sezona i broj turista koji dolaze u Španiju, što bi moglo da dovede do osetnog smanjenja prihoda od turizma i pojača efekte ekonomske krize.
Na meti ETA nalazi se i španski kralj Huan Karlos, članovi njegove porodice i drugi visoki politički, vojni i policijski rukovodioci. To potvrđuje i izveštaj francuske policije, u kome se navodi da su pripadnici francuskih službi bezbednosti u raciji izvedenoj 2004, na imanju u mestu Sen Mišel u blizini španske granice, pronašli planove ETA za ubistvo španskog kralja, zatim tadašnjeg premijera Hose Marija Asnara i ministara njegove vlade. Prilikom pretresa je pronađen ručni raketni bacač iz koga je trebalo da bude ispaljena raketa na kralja. ETA je u proteklih 40 godina nekoliko puta pokušala atentat na kralja Huana Karlosa, a policija je poslednji sprečila 2004, tokom porodičnog letovanja kraljevske porodice na ostrvu Majorka. U Palma de Majorki policija je 1995, uhapsila trojicu atentatora ETA koji su na terasi iznajmljenog stana, na postolje postavili snajpersku pušku i čekali da kralj siđe sa svoje jahte u luci. Iste godine je premijer Asnar, koji je tada bio lider opozicije, uspeo da preživi atentat ETA.
D. DŽAMIĆ