Plan majora Favijea

Subota, 24. decembar 1994, aerodrom „Hari Bumedijen“ u Alžiru, 11.45 po lokalnom vremenu. Četvorica naoružanih muškaraca, obučenih u uniforme službe obezbeđenja na aerodromu, ulaze u avion Erbas A-300 kompanije „Er Frans“ let broj 8969 na liniji Alžir – Pariz. Upadaju u pilotsku kabinu, gde se nalaze pilot Bernar Delem i dvojica članova posade, koji zapanjeno gledaju u cevi „kalašnjikova“ i UZI automata. Tako je započela otmica francuskog aviona sa 235 putnika i članova posade, koju su izveli pripadnici alžirske terorističke organizacije „Oružana islamska grupa“ (GIA). Teroristi su zatim prešli u putnički deo i saopštili putnicima da žele da provere njihove pasoše. Prava namera je otkrivena ubrzo: među putnicima se nalazio i alžirski policajac u civilu, koji je bio na godišnjem odmoru. Pokazao je „obezbeđenju“ legitimaciju, posle čega su ga dvojica otmičara odvela do vrata aviona i pucali mu u glavu! Druga žrtva bio je vijetnamski diplomata… Time su stavili do znanja da su spremni na sve i da moraju krajnje ozbiljno da ih shvate.
Na osnovu izjava 63 putnika Alžirca, koje su teroristi u međuvremenu oslobodili, policija je saznala da su četvorica terorista mladi ljudi, između 20 i 25 godina, da osim automata imaju pištolje, ručne bombe i pakovanja eksploziva. Prvobitni zahtevi otmičara odnosili su se na oslobađanje iz alžirskog zatvora vođa FIS („Islamskog fronta spasa“). Međutim, ubrzo su od toga odustali i saopštili da njihova akcija ima za cilj da Francuskoj „očita lekciju“. Teroriste je predvodio Abdul Abdulah Jahija, sa pseudonimom Emir, fanatični pripadnik GIA, odgovoran za ubistvo trojice alžirskih policajaca i službenika, u francuskom konzulatu u Alžiru, 3. avgusta 1994. Odmah po zauzimanju aviona, Jahija je održao kratak i jasan govor: „Mi smo mudžahedini Alžira. Moj Bog nas je izabrao da umremo. Bog je izabrao vas da umrete s nama. Moj Bog, Bog milostivi, pomoći će nam da uspemo. Inšalah.“ („Inšalah“ –po volji Alaha).

Nekoliko časova po saznanju o otmici aviona, u bazi „Satori“ blizu Pariza, 50 pripadnika specijalne antiterorističke Grupe za intervencije žandarmerije – GIGN (Groupe d’Intervention Gendarmerie Nationale), na čelu sa komandantom, majorom Denisom Favijeom, nalazili su se u stanju pripravnosti. Cilj francuske vlade, na čelu sa premijerom Eudardom Baladirom je bio da privoli alžirske vlasti, da dozvole prisustvo pripadnika GIGN na aerodromu, da bi se obezbedila njihova „tehnička podrška za vreme akcije“. Međutim, Alžirci su uporno tvrdili da to mogu da izvedu i njihove specijalne jedinice, a Francuzi opravdano strahovali, da nespretna akcija alžirskih specijalaca, može da dovede do katastrofe.
Dok su trajali neuspešni pregovori alžirskih vlasti sa teroristima, francuska Služba državne bezbednosti (DGSE) uspela je da narednog dana, 25. decembra, pilotu otetog aviona prosledi poruku preko radio veze: „Pokušajte na sve moguće načine da poletite iz Alžira, u pravcu Francuske. U Marseju su preduzete sve neophodne mere i obezbeđena sigurnost“. Prelomni momenat u daljem razvoju situacije, predstavljalo je ubistvo trećeg taoca – kuvara u francuskoj ambasadi u Alžiru, kao upozorenje vlastima da nema više vremena za odugovlačenje. Posle toga i oštre reakcije francuske vlade, alžirske vlasti daju dozvolu avionu „Er Fransa“ da poleti i uklanjaju blokadu sa piste. Konačno, 26. decembra u 01.30, Erbas sa 172 putnika je poleteo ka Francuskoj. Na aerodromu „Marinjan“ kod Marseja, klopka je već postavljena. Pripadnici GIGN, podeljeni u tri tima od po deset ljudi, zauzeli su pozicije. Pregovore sa otmičarima i pilotom aviona vodio je Alan Gejhan, šef policije u Marseju, uz asistenciju dvojice članova pregovaračkog tima GIGN, čije je sedište smešteno u kontrolnom tornju. Pregovaračima je bilo važno da dobiju u vremenu i spreče da avion ponovo uzleti. Napad treba da usledi, čim se ukaže prilika… U 03.12, Erbas sleće na pistu u „Marinjanu“ i zaustavlja se na predviđenom mestu (što je bilo od značaja). Zadatak snabdevanja aviona pijaćom vodom i hranom preuzimaju pripadnici GIGN, maskirani u radnu odeću aerodromskog osoblja. Ovu priliku vešto koriste da provere, da li su vrata aviona osigurana eksplozivom ili na neki drugi način blokirana. Istovremeno, drugi specijalci su na avion postavili prislušne uređaje, koji omogućavaju akustično praćenje kretanja terorista u avionu.
Pregovori sa otmičarima, od kojih je samo Jahija znao francuski, nastavljeni su do popodnevnih časova, 26. decembra. Otmičari su uporno zahtevali gorivo i vodu za nastavak leta do Pariza, gde su, navodno, planirali da održe konferenciju za novinare, na kojoj bi svetskoj javnosti izneli svoje zahteve. Međutim, na osnovu njihovog isključivog zahteva za tankiranjem 22 tone kerozina, kriznom štabu akcije je bilo jasno da mogu da očekuju najgore. Za let do Pariza bilo je dovoljno i 10 t goriva, zašto onda još dodatnih 10 t? Određena saznanja su ukazivala na samoubilački napad: teroristi žele da avion dignu u vazduh iznad glavnog grada Francuske ili da se obruše na Ajfelov toranj i prouzrokuju katastrofu velikih razmera! Dakle, ideja o terorističkom napadu otetim putničkim avionom, smišljena je znatno pre 11. septembra 2001.

Oko 15.00 pilot aviona Delem, preko radio veze prenosi pregovaračima ultimatum terorista: ukoliko u narednih čas i po ne ispune njihove zahteve za tankiranjem goriva, dići će avion u vazduh i pobiti taoce! Pregovarači obećavaju otmičarima da će se ispred stepenica aviona održati konferencija za novinare, posle čega teroristi oslobađaju dvojicu talaca. Iznenada, u 16.45 pokreću se pogonski motori Erbasa i avion je počeo polako da klizi prema kontrolnom tornju. Situacija je dostigla kritičnu tačku, a time je propao i već pripremljeni plan za napad majora Favijea. Na 100 m udaljenosti od zgrade aerodroma, avion se zaustavlja. Otvaraju se desna prednja vrata i jedan od terorista ispaljuje rafal u pravcu tornja. U tom trenutku, tačno u 17.05 pripadnicima GIGN je poznato da se dvojica terorista nalaze u prednjem, a dvojica u zadnjem delu aviona. Major Favije u kratkom vremenu koje mu je ostalo, izrađuje plan napada, koji predviđa istovremeni upad u avion na tri mesta: na vrata sa leve i desne strane u zadnjem delu (blizu repa) i desna prednja vrata (iza kokpita). Na krovu aerodromske zgrade i nekoliko pozicija u blizini, položaje je zauzelo osam snajperista, koji će u završnom delu akcije odigrati važnu ulogu. Tri upadna tima GIGN, jačine od osam do deset specijalaca, rasporedili su se na auto-platformi, pokretnih stepenica za ukrcavanje putnika u avion. Posle odobrenja premijera Baladira, preko radio uređaja odjeknula je komanda majora Favijea: “Idemo“.

Auto-platforme približavale su se avionu iz pravca repa, kako bi što duže ostali neprimećeni. Međutim, jedan od terorista, predosećajući opasnost, nagnuo se kroz zadnja vrata i kada je ugledao auto-platformu, počeo je da puca u njenom pravcu. Dok su auto-platforme prilazile avionu, dvojica terorista iz zadnjeg dela potrčali su i pridružili se drugovima u prednjem delu aviona, a zatim su se sva četvorica zabarikadarili u pilotsku kabinu. Pilote su oborili na pod. Prvi upadni tim komandosa GIGN, pod vođstvom komandanta Favijea, uspeva da otvori prednja desna vrata, zatim ubacuju šok – bombe i upadaju u avion. Teroristi otvaraju vatru iz automatskog oružja. Jedan komandos je pogođen sa sedam metaka iz AK-47, ali je preživeo i uzvraća vatru iz revolvera Manurhin MR-73 kalibra .357 Magnum. Kolege ga štite vatrom iz automata Heckler-Koch MP5. Još jedan pripadnik GIGN je pogođen sa po jednim metkom u obe noge i pada između sedišta, ali nastavlja da puca u ležećem položaju. Treći i četvrti komandos su takođe pogođeni, ali ne smrtno.
Istovremeno, na drugoj strani, kroz zadnja leva vrata aviona upada tim kapetana Tardija, koji pretražuju putnički deo. Razmena snažne vatre u delu prve klase se nastavlja. Kratkim rafalima specijalci drže teroriste u blokadi, a oni uzvraćaju uz fanatične povike „Inšalah“… Kada je i treći upadni tim kapetana Kima ušao u avion kroz zadnja desna vrata, prvi putnici mogli su da napuste avion kroz ova vrata i bočne izlaze za slučaj opasnosti. Ovi izlazi se otvaraju minut i sedam sekundi od početka napada, a tobogani za prinudno iskrcavanje se automatski naduvavaju. Za to vreme, u prednjem delu aviona, koji je obavijen dimom i mrakom, teroristi uspevaju da iz kabine izbace bombu u prostor prve klase. Zatim odjekuje eksplozija još jedne bombe terorista. Tačno minut i 24 sekunde od početka napada, naduvava se tobogan za prinudno iskrcavanje putnika, na prednjem desnom izlazu za vanredne situacije. Ali pogađa ga geler od bombe, tako da se izduvao i ostao neupotrebljiv. Dvadesetak sekundi kasnije, naduvava se i levi tobogan, koji ostaje upotrebljiv.

Četiri minuta od početka napada, svi putnici su evakuisani iz aviona. Ali, okršaj sa teroristima u pilotskoj kabini još traje. Zato major Favije naređuje snajperistima da otvore vatru po „uočljivim“ ciljevima u kabini. Zahvaljujući optičkim nišanima, u stanju su da dobro osmotre unutrašnjost kabine. Posle prestanka snajperske vatre, četvorica pripadnika GIGN jure uz stepenice, u pomoć svojim kolegama. Vođa ove četvorke ulazi u liniju paljbe terorista i biva pogođen, ali je ostao živ. Desetak minuta kasnije, paljba terorista iz pilotske kabine jenjava. Ipak, u kabinu ubacuju još jednu šok-bombu. Detonacija, a zatim se čuju pucnji iz oružja specijalaca. Ponovo dejstvuju snajperisti. Ukupno 67 metaka probija staklo i oplatu na pilotskoj kabini. Tišina, a onda, posle 20 minuta od početka napada, iz zvučnika u kontrolnom tornju se čuje glas: „Ovde kapetan aviona! Prekinite sa vatrom, svi teroristi su mrtvi!“
Posle 54 časa od otmice u Alžiru, drama u avionu na letu 8969 kompanije „Er Frans“ je završena. Cela akcija ukupno je trajala oko 20 minuta, ubijena su četvorica terorista, oslobođeno 172 putnika i članova posade, od kojih je 20 ranjeno, a troje ubijeno na aerodromu u Alžiru, što znači da u samoj akciji oslobađanja talaca, niko od putnika i članova posade nije poginuo. Teže je ranjeno devet pripadnika GIGN, od kojih je jedan ostao bez ruke.
D. DŽ.