Podvodni ratnici

Škola za borbene ronioce italijanske mornarice (Scuola Incursori), smeštena u velikoj bazi i luci La Specia na poluostrvu Varinjano, predstavlja glavni školski centar za ronilačku obuku specijalnih jedinica mornarice i drugih vidova vojske, karabinjera i policije. Ipak, glavni zadaci škole su selekcija i osnovna ronilačka obuka za potrebe specijalne jedinice mornaričkih ronilaca COMSUBIN – Komanda ronilaca i izviđača (COMmando SUBacqui e INcursori), u čijem se sastavu i nalazi. COMSUBIN (čiji je zvanični naziv Odred pomorskih diverzanata i ronilaca „Teseo Tesei“) broji oko 800 ljudi, svrstanih u tri glavne borbene grupe i nekoliko logističkih jedinica: Operativna grupa diverzanata – GOI (Gruppo Operativo Incursori) za izvršavanje ofanzivnih zadataka, Operativna grupa ronilaca – GOS (Gruppo Operativo Subacquei) izvršava defanzivne zadatke (razminiranje, protivdiverzantska dejstva, podvodno obezbeđenje) i Specijalna mornarička grupa – GNS (Gruppo Navale Speciale), u čijem sastavu se nalaze brodovi, čamci i podvodna plovila.
Generalštab italijanskih oružanih snaga i Južna komanda NATO u Napulju ovim snagama daju strategijski značaj, što se vidi i iz liste zadataka koje izvršavaju: napadi na brodove, luke, komande i druge ciljeve u priobalju, raščišćavanje voda i priobalja od mina i drugih prepreka za pripreme iskrcavanja desanta, izviđanje i prikupljanje obaveštajnih podataka, protivteroristička borba na moru, protivdiverzantska odbrana i podvodna kontrola rejona. Škola za borbene ronioce broji 11 instruktora i tri komandna oficira, koji organizuju nekoliko vrsta obuke. Pored selektivne i osnovne ronilačke obuke za potrebe COMSUBIN, sprovode i obuku za podoficire (IMRS). Posle školovanja i teorijske obuke koju su prošli u mornaričko-školskom centru u Torentu („Mariscuola“), u Scuola Incursori praktično se uvežbavaju kako da planiraju, organizuju i rukovode podvodnim operacijama. Takođe, za potrebe puka mornaričko-desantne pešadije San Marco, škola organizuje i tromesečni kurs osnovne ronilačke obuke, razminiranja i uklanjanja podvodnih prepreka – DAO (Demolitary Ostacoli Antisbarco). Kurs za padobrance-diverzante – CSP (Corso per Sabotari Paracadutisti), takođe u trajanju od tri meseca, pohađaju pripadnici specijalnog puka Col Moschin iz padobranske brigade Folgore i puka Lagunari, na kome se obučavaju u taktici specijalnih podvodnih dejstava i korišćenju ronilačkih aparata sa otvorenim i zatvorenim krugom disanja. Osnovna obuka za borbene ronioce ima za cilj da polaznicima pruži teorijska i praktična znanja koja će im omogućiti da se bez problema priključe Operativnoj grupi ronilaca-diverzanata (GOI). Obuka traje godinu dana, obično počinje u maju i sastoji se od selekcije (pripremna faza), tri trenažne faze i finalne faze u kojoj se izvodi i završna vežba provere osposobljenosti.
Pripremna faza (Accentramento), predstavlja selekciju za prijem na obuku, traje nedelju dana i cilj joj je da odvoji prave kandidate. Prijavljeni dobrovoljci starosti od 23 do 25 godina, najpre se upućuju na detaljan medicinski pregled, a zatim slede testovi provere psihofizičkih sposobnosti, plivanja i ronjenja na dah. Fizičke provere obuhvataju: ronjenje na dah u bazenu na 10 m, plivanje slobodnim stilom 50 m, trčanje na 300 i 3.000 m, seriju zgibova, sklekova, trbušnjaka, skokova udalj i uvis… Kandidat mora da pokaže da je sposoban da obavi oblačenje i svlačenje opreme pod vodom (maska, boca sa regulatorom, peraja), pliva sa ronilačkim aparatom i druge vežbe. U proseku, od 50 kandidata iz grupe selekciju prolazi desetak (20-30 %), a od njih samo pet – šest uspešno završi osnovnu obuku i dobije licencu. (Npr. 2000, je samo jedan kandidat završio obuku sa uspehom).
Prva faza osnovne ronilačke obuke (Combattimento a Terra) traje 12 nedelja i fokusirana je na vežbanju taktike borbe na kopnu. Polaznici se izlažu postepenoj i intenzivnoj fizičkoj pripremi i napornim dnevnim i noćnim vežbama. Kao i pešadinci, uče taktiku borbe odeljenja u napadu i odbrani, patrole, zasede, prepade, naoružanje i nastavu gađanja, korišćenje busole i karte… Svake nedelje imaju marš sa i bez borbene opreme, prelazak borbene staze sa preprekama, topografske marševe. Posle dve nedelje, počinju da rade sa diverzantskim aparatima zatvorenog kruga disanja na kiseonik. Fizičke norme u ovoj fazi obuhvataju: marš na 4 km za 24 minuta, na 6 km za 36 minuta, na 8 km za 48 minuta, na 10 km za 63 minuta, na 30 km za šest časova, na 40 km za sedam časova i „ratna staza sa preprekama“ za devet minuta.
Druga trenažna faza (Combatimento in Acqua) traje 13 nedelja, sa akcentom na podvodnim aktivnostima. Nastavlja se naporna fizička obuka, mnogo se pliva u moru danju i noću (sa ronilačkim aparatima i bez njih), vežba se navigacija u paru pod vodom sa aparatima na vazduh i kiseonik. Vežbe provere podrazumevaju: dužinsko ronjenje na 2 km za 61 minut, orijentaciono ronjenje sa busolom na 200, 500 i 1.000 m sa maksimalnim skretanjem od cilja 15% i plivanje u ronilačkom odelu sa perajama na 6 km za dva časa i 38 minuta. Na kraju svake faze, kandidati se testiraju teorijski i praktično i ukoliko ne zadovolje – udaljuju sa obuke.
Treća faza (amfibijska borba) traje 12 nedelja i posvećena je isključivo navigaciji (površinskoj i podvodnoj), vrstama i taktikama infiltracije i iskrcavanja na različite tipove obala, izviđanje i obezbeđenje rejona iskrcavanja pomorskog desanta. Česte su kratke, ali intenzivne fizičke vežbe, uči se inžinjerijsko-diverzantska obuka i upotreba eksploziva i upaljača za diverzije, vrste podvodnih mina, korišćenje površinskih i podvodnih plovila za transport. Fizičke vežbe obuhvataju: vremensko ronjenje od 65 minuta i prolazak kroz „ratnu stazu“ za sedam minuta.
Četvrta (finalna) faza osnovne ronilačke obuke traje 15 nedelja i kandidati koji su stigli ovde, već su prilično sigurni da će položiti do kraja. U ovom periodu se uči planiranje, priprema i izvođenje borbenih zadataka, kako bi polaznici primenili sve ono što su naučili u prethodnim fazama. Vežbe se izvode u uslovima koji simuliraju prave borbene situacije u kojima do izražaja dolazi timski rad. Polaznici se upućuju u vazdušno-desantnu školu u Pizi, gde završavaju padobranski kurs i stiču licencu padobranca. Poslednje dve nedelje posvećene su pripremi i polaganju završnih ispita, a kruna celokupne obuke je finalna vežba provere osposobljenosti (Vežba sinteze). Posle toga, na posebnoj svečanosti polaznici dobijaju licencu borbenog ronioca (Brevetto da Incursore). Licenca im omogućava da se priključe GOI, u okviru koje će narednih šest meseci specijalističke obuke naučiti napredne borbene taktike. Po završetku ovog perioda, ulaze u sastav borbenih timova i u potpunosti su operativni (sposobni za borbene akcije).
GOI broji između 150 i 200 pripadnika svrstanih u komandu, tri specijalizovane borbene grupe, tehničke grupe za održavanje opreme i vozila, logističke i sanitetske grupe (čine ih doktori specijalisti podvodne medicine i bolničari hiperbaristi). Prema NATO doktrini pomorskog ratovanja, GOI izvršava ofanzivne i direktne akcije koje podrazumevaju korišćenje podmornica i drugih vrsta podvodnih i površinskih plovila za napade na brodove, luke, komandna mesta, radarske instalacije i centre veze u priobalju, lasersko obeležavanje ciljeva za navođenje avijacijske vatre, a prema planu upotrebe predviđeno je da se ubacuju i do 40 km u dubinu neprijateljske teritorije. Direktne akcije podrazumevaju i izviđanje plaža i priobalja, uklanjanje eventualnih morskih prepreka koje ometaju izvođenje desanta i iskrcavanja i osmatranje vojnih i strateških objekata neprijatelja.
Incursori su do sada učestvovali u više spasilačkih misija (RESCO) i evakuacije ljudi iz područja zahvaćenih ratom. Treniraju i oslobađanje ambasada i druge hitne evakuacije, kao što su traganje i spasavanje posada oborenih vazduhoplova. Pratnja i obezbeđenje VIP ličnosti i objekata ne spadaju u osnovne zadatke, iako su borbeni ronioci i to radili tokom samita G-8 i posete predsednika SAD u Italiji. Svi elementi GOI su obučeni za protivterorističke operacije na moru (CTM), ali do sada nisu imali važnijih angažovanja na tom planu. U rejon izvršenja zadatka Incursori se ubacuju uz pomoć podmornica, brodova, brzih desantnih čamaca, aviona, helikoptera, padobrana ili peške, prilaze objektu napada ili osmatranja džepnim podmornicama, ronilicama i podvodnim skuterima, čamcima ili veslanjem u kanuima. Za akcije koriste mornaričke helikoptere Agusta AB-212 i Sea King. Po pravilu, tokom napada na brod Sea King transportuje jurišni tim, dok drugi helikopter, uglavnom AB-212, pruža podršku i obezbeđenje. Borbene grupe iz sastava GOI, na svakih šest meseci smenjuju se na dužnosti dežurnih i za to vreme jedan od timova preuzima ulogu protivterorističke jedinice u stalnoj pripravnosti.
D. DŽAMIĆ