Prekaljeni u zalivu

U vojnoj bazi Taghab u provinciji Kapisa, na istoku Avganistana, sredinom januara ove godine avganistanski vojnik Abdul Mansur (21), ubio je četvoricu francuskih vojnika iz sastava Međunarodnih snaga za bezbednosnu pomoć (ISAF), a 15 vojnika ranio, od kojih osam teško. Ovaj napad je bio među najtežim za francuske snage u poslednjih deset godina, koliko su u međunarodnim trupama u Avganistanu. Odgovornost za napad preuzeli su talibani, a kao razlog su naveli snimak na kojima se vide američki marinci kako uriniraju po telima ubijenih talibanskih boraca. Francuski predsednik Nikola Sarkozi, odmah je suspendovao obuku avganistanskih trupa, privremeno obustavio zajedničke borbene operacije sa avganistanskim snagama i zapretio povlačenjem iz Avganistana.


– Ako se ne bude osigurala bezbednost, postaviće se pitanje prevremenog povlačenja francuskih vojnika. Armija Francuske je u Avganistanu radi pomoći Avganistancima, u borbi protiv terorizma i talibana. Armija Francuske nije u Avganistanu da bi avganistanski vojnici pucali na nju – rekao je francuski predsednik.
Ukupan broj francuskih žrtava do sada u Avganistanu, porastao je na 82 poginula vojnika. Francuski kontingent u Avganistanu, ima oko 3.700 ljudi, stacioniranih uglavnom u Kabulu i Kapisi, a jedan od njihovih najvažnijih zadataka predstavlja obuka pripadnika avganistanske armije (ANA), kako bi posle povlačenja međunarodnih snaga, preuzeli brigu o bezbednosti zemlje. Ali, po svemu sudeći, to će biti veoma teško da se izvede. Prvobitno je bilo predviđeno da se francuski vojnici povuku iz Avganistana do kraja 2013, ali se nakon ovog teškog incidenta razmišlja da se povlačenje trupa izvrši i ranije. Ovo je bio poslednji u nizu sličnih napada na strane vojnike: između maja 2007. i 2011. zabeleženo je da su avganistanski vojnici i policajci ubili 58 zapadnih vojnika u 26 odvojenih napada!

Tokom svih godina, koliko su francuske trupe prisutne u misiji u Avganistanu, centralnu ulogu i brojne važne zadatke izvršavali su pripadnici vojne Komande za specijalne operacije – COS (Commandement des Operations Speciales), koji su među prvima stigli u Avganistan 2002. Na osnovu iskustava iz Zalivskog rata („Pustinjska oluja“), Francuzi su 1992, osnovali COS, kao združenu intervidovsku formaciju strategijskog značaja, zaduženu za planiranje i izvođenje specijalnih operacija i zadataka na kopnu, vodi, pod vodom i iz vazduha. Radi lakšeg rukovođenja i koordinacije pri izvođenju specijalnih operacija, COS je direktno potčinjena Združenom Generalštabu i u sastavu ima jedinice iz sva tri vida francuskih oružanih snaga. Ukupno broji oko 3.800 ljudi.
Kopnenu vojsku (Armee de Terre) predstavlja Brigada specijalnih snaga kopnene vojske (BFST) sa sedištem u Pou, jačine dva streljačka puka i jedan helikopteski puk. Mornaričku komponentu COS predstavljaju Komandosi mornaričkih strelaca – FORFUSCO (FORce des FUSiliers marins COmandos), u čijem sastavu se nalazi ukupno osam specijalizovanih jedinica: četa pomorskih diverzanata CASM Iber (Commando d’Action Sous Marine Hubert), četiri jurišne grupe komandosa, nazvane prema poginulim oficirima – Commando Jaubert, de Monfort, Trepel i de Penfentenyo, Commando Kieffer – C3I, elektronska i informatička oprema, vodiči službenih pasa, Grupa specijalnih plovila i sredstava (SVNC) i samostalno Odeljenje za protivterorizam i oslobađanje talaca – ECTLO (Escouade de Contre-Terrorisme et de Liberation d’Otages), koja je ranije nosila naziv Grupa za blisku borbu – GCMC (Groupe de combat en milieu clos).
Ratno vazduhoplovstvo je na raspolaganje COS stavilo: Desetu jedinicu padobranskih komandosa – CPA 10 (Commando Parachutiste de l’Air No.10), Divizion (puk) za specijalne operacije – DOS (Division des Operations Speciales), jačine dve eskadrile: eskadrila transportne avijacije – DOS/T, sa avionima C-130 Hercules i C-160 Transall i helikopterska eskadrila – DOS/H.

Okosnicu COS i njeno borbeno jezgro čini Brigada specijalnih snaga kopnene vojske – BFST (Brigade de Forces Speciales Terre), čija se komanda nalazi u Pou u departmanu Atlanski Pireniji, gde je smešten i veliki centar za obuku vazdušno-desantnih jedinica i padobranska škola za komandose. U sastavu brigade nalaze se nekoliko specijalnih jedinica KoV, koje imaju veliku autonomnost u delovanju i izvođenju akcija, ali je radi njihove lakše i efikasnije upotrebe, jedinstvenog opremanja, planiranja, pripreme i koordinacije aktivnosti, u julu 2002. formirana BFST, pod čijom komandom se nalaze:
– Prvi padobranski puk mornaričke pešadije (1er RPIMa – Regiment de Parachutistes d’Infanterie de Marine) sa sedištem u Bajonu,
– 13. padobranski puk dragona (13e RPD – Regimet de Dragons Parachustes) baziran u mestu Martinja-sur-Žaj (Martignas-sur-Jalle)
– 4. helikopterski puk specijalnih snaga – 4e RHFS (4e Regiment d’Helicopteres des Forces Speciales ), takođe stacioniran u Pou. Pruža vazduhoplovnu podršku specijalcima BFST: transportnu, vatrenu, sanitetsku, logističku. Opremljen je borbenim helikopterima SA 341 Gazelle i EC 665 Tiger i transportnim SA 330 Puma, SA 332 Super Puma i AS 532 Cougar.
Radi boljeg razumevanja trenutnog stanja i istorije razvoja specijalnih snaga francuske vojske, treba podsetiti da je BFST naslednica Samostalne specijalne grupe – GSA (Groupement Special Autonome), koja je formirana 1997, kao prva združena specijalna komanda u kopnenoj vojsci, u čiji sastav su tada ušli 1. RPIMa i 4. helikopterski jurišno-transportni puk (4e RHCM) iz redova Lake avijacije kopnene vojske (ALAT). Godinu dana kasnije, GSA pridodat je i novoformirani Detašman za specijalne operacije Lake avijacije kopnene vojske – DAOS, u koji su pored 4. RHCM ušle još neke vazduhoplovne jedinice. Reorganizacijom iz 1999, GSA je preimenovana u Komandu specijalnih snaga kopnene vojske – CFST (Commandement des Forces Speciales Terre), iz koje je 1. jula 2002. nastala BFST, kojoj je priključen i do tada samostalni 13e RDP.

Svake godine BFST izvodi združenu taktičku vežbu pod nazivom „Gorgone“, u kojoj se u različitim scenarijima i situacijama proverava i uvežbava međusobna operativnost i saradnja sve tri jedinice iz sastava brigade. I samo ime vežbe – „Gorgone“ se odnosi na zajedništvo tri jedinice, kao tri mitološke figure. BFST je pružala podršku u mirovnim operacijama u Obali Slonovače (operacija „Likorn“), na Kososvu (KFOR) i u Avganistanu (ISAF, operacija „Herakle“).
Prvi padobranski puk mornaričke pešadije (1er RPIMa) stacioniran je u srednjevekovnoj tvrđavi u Bajonu i broji oko 1.100 ljudi. Pripadnici ovog elitnog puka za specijalne operacije učestvovali su u mnogim sukobima i intervencijama širom sveta. Jedinica je namenjena za izvršenje širokog spektra specijalnih zadataka u svim vremenskim i terenskim uslovima: direktne borbene akcije, prepadi i diverzije na važnim ciljevima, borbena dejstva na planinskom terenu i džungli, podvodne ronilačke akcije, borba protiv terorizma i rešavanje talačkih situacija, obezbeđenje VIP i objekata, snajperska i protivsnajperska dejstva, služba traženja i spasavanja, prikupljanje obaveštajnih podataka i izviđačke patrole u dubokoj pozadini neprijatelja, navođenje avijacije za precizno dejstvo po ciljevima na zemlji.
1. RPIMa ima dugu i slavnu tradiciju, njegovi koreni sežu još od početka Drugog svetskog rata, kada je od 50 dobrovoljaca poražene francuske vojske, izbeglih u Veliku Britaniju, formirana Prva padobransko-streljačka četa (1er Companie de Chasseurs Parachutistes – 1e CCP), kojom je komandovao kapetan Žorž Berže. Oni su ubrzo prebačeni u sastav SAS puka, koji je vodio legendarni Dejvid Stirling, gde su bili poznati kao francuska četa SAS, sa kojim su se prvo borili u Severnoj Africi protiv Romelovih trupa, a zatim su se nizali ratni okršaji na Kritu, Francuskoj, Belgiji (Ardeni), Holandiji i Nemačkoj. Od jedne čete, tokom rata, ove snage su uvećavane, pa su vremenom formirana dva SAS puka slobodnih francuskih snaga – 3. i 4. RCP.
I danas je ovo nasleđe vidljivo na amblemu 1. RPIMa, na kome se pored slova S.A.S. nalazi i moto koji imaju britanski specijalci: „Qui ose gagne“ – „smeli pobeđuju“ (who dares wins). Prvog oktobra 1945, 3. i 4. francuski SAS puk (RCP) su predati francuskoj vojsci u oslobođenoj domovini. Po povratku iz rata u Indokini 1954, 1. RPIMa je reorganizovan i služio je kao centar za formiranje i obuku kolonijalnih padobranskih trupa, koje su se borile u Alžiru protiv gerilskih snaga. Sadašnju namenu – jedinica specijalnih snaga, puk je dobio promenama iz 1974.

Istorijska povezanost sa britanskim SAS vidi se i na drugim bitnim aspektima 1. RPIMa, kao što je unutrašnja organizacijska struktura puka i podela podjedinica po specijalnostima. Pored komandno-logističke čete, puk čine četiri borbene RAPAS čete, podeljene po specijalnostima: 1. četa – izviđači, borbeni ronioci i snajperisti, 2. četa – dejstva u planini i džungli, 3. četa (motorizovana) – terenska vozila i dubinske izviđačke patrole u pustinji i 4. četa – borba u urbanim sredinama, protivterorizam i VIP obezbeđenje. RAPAS je skraćenica od Recherche Aeroportee et Actions Specialisees – vazdušno-desantno izviđanje i specijalne akcije. Čete se unutar sebe dele na timove i grupe, tako da ceo puk može da formira 24 borbenih grupa, osposobljenih za samostalno delovanje.
Trinaesti padobranski puk dragona – 13e RDP (13e Regiment de Dragons Parachutistes), predstavlja „oči i uši“ COS, jačine oko 1.000 operativaca, prvenstveno je namenjen za prikupljanje važnih obaveštajnih podataka i izviđanje u dubokoj neprijateljskoj teritoriji, ali izvršava i zadatake osmatranja i navođenja avijacijske i artiljerijske vatre po ciljevima na zemlji, kao i izvođenje diverzantskih i prepadnih dejstava po odabranim ciljevima, ali samo u posebnim situacijama i po naređenju pretpostavljene komande (BFST i COS). Jedinica broji osam operativnih četa, koje mogu da formiraju 60 izviđačkih timova. Puk nastavlja tradicije slavnih konjanika Dragona iz vremena srednjeg veka, jer prvi takav puk je osnovao Markiz de Barbezijer još 1676. godine. U sastavu slavne Napoleonove vojske, puk je učestvovao u čuvenim bitkama u Austerlicu 1805, Jeni 1806, Moskvi 1812, zatim u Prvom svetskom ratu – kod Ipra 1914, Verdenu 1916, Severnoj Africi 1952-1962, „Pustinjskoj oluji“ 1991, a spominje se i učešće u misiji SFOR u Bosni i intervenciji NATO na Kosmetu 1999.
Veliko iskustvo i visok nivo obučenosti borbenih timova 13e RDP u organizovanju dubinskih izviđačkih patrola, je razlog što ih često angažuju druge specijalne jedinice vojske i policije za obuku iz ove oblasti. Interventna grupa GIGN francuske žandarmerije sarađuje sa dragonima u obučavanju svojih pripadnika u taktici isturenog (dubinskog) izviđanja u slučajevima oslobađanja talaca u neprijateljskom okruženju. Istureni osmatrački timovi EOP (Equipes d’Observation en Profondeur) francuskih artiljerijskih pukova, takođe koriste taktiku delovanja i specijalne operativne procedure (SOP) 13e RDP. Zbog iskustva i obučenosti u tajnim i obaveštajnim misijama, bivši pripadnici dragona su veoma traženi od francuske obaveštajne službe DGSE, da se uključe u njen aktivan sastav.
D. Džamić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još