Šifra „Jubilej“

Badakšanu, udaljenoj provinciji na severoistoku Avganistana blizu granice s Tadžikistanom, dve humanitarne radnice – Helen Džonston (28) iz Velike Britanije i Moragva Oirere (26) iz Kenije, u pratnji nekoliko avganistanskih kolega i lokalnih vodiča, putovale su maja 2012. zabačenim planinskim putevima prema jednom selu. Hteli su da dostave medicinsku i ostalu humanitarnu pomoć lokalnom stanovništvu i na kratkom kursu pokažu mladim majkama kako da se pravilno brinu o deci. Helen i njena kenijska koleginica radile su za nevladinu humanitarnu organizaciju „MedAir“ iz Lozane u Švajcarskoj, koja se bavi problemima osnovne zdravstvene zaštite u siromašnim zemljama, posebno neuhranjenošću dece i lošim higijenskim uslovima života.
Provincija Badakšan je bila oblast s visokom stopom smrtnosti dece. Smatrana je relativno bezbednim područjem u kome nije bilo većih sukoba i problema i u kojoj nije bila registrovana ozbiljnija aktivnost talibana i snaga Al Kaide. Zbog toga su Helen i kolege smatrale kako neće biti većih problema na putu.
Međutim, nije bilo tako, pošto je Avganistan opasno i nepredvidivo mesto u kome se situacija može promeniti u trenutku. Dok se kolona s humanitarcima kretala prema svom cilju, nisu bili svesni da ih prikriveno prati i posmatra grupa kriminalaca. U Avganistanu stranac postaje meta samo zbog pretpostavke da, možda, ima novac ili druge dragocenosti i vredne stvari. Ako nosite 400 ili 500 dolara u kešu, to je petogodišnja plata u nekim delovima ove surove zemlje i sasvim dovoljan razlog da neko bude otet ili ubijen.

Na udaljenom planinskom putu 20. maja 2012. humanitarci su upali u zasedu dobro naoružane bande. Pretresli su ih i oduzeli sve vredne stvari – fotoaparate, mobilne telefone, laptop računare, nakit i novac. Zarobljeni humanitarci nisu imali predstavu ko ih je i zbog čega oteo: banda kriminalaca, talibani ili Al Kaida i šta će s njima biti. Bio je to početak teškog mučenja i patnje za ove ljude, koji su došli s namerom da pomognu drugima.
Otmičari su nekoliko dana po zarobljavanju kontaktirali avganistanske vlasti, kojima su poslali video zapis sa zahtevima za oslobađanje talaca. Tražili su 11 miliona dolara i puštanje na slobodu saboraca iz zatvora u Kabulu. Ako se ne ispune zahtevi – ubiće taoce! Smatrali su da u rukama imaju jake adute i da mogu da ucenjuju vlasti. Procenjivali su da su dobro sakriveni u pećinama u udaljenom Badakšanu, nije bilo jačih snaga bezbednosti u blizini, niko ih nije primetio kada su izveli otmicu i mislili su da će ih teško pronaći.
Ali, nije sve bilo onako kako su očekivali. Poslati video snimak je otkrio i neke dobre strane vlastima. Prvo, videlo se da otmičari nemaju veze s politikom, da nisu povezani s talibanima i Al Kaidom, već da predstavljaju lokalnu bandu kriminalaca, koji žele novac za otkup otetih osoba i oslobađanje drugova iz zatvora. Banda je, zapravo, bila mešavina lokalnih krijumčara drogom i kriminalaca, koje je predvodio Abdul Ahad Mudžahir.

Četiri dana posle otmice humanitaraca, informacija o tome stiže u London preko Ministarstva spoljnih poslova Velike Britanije, a ubrzo su vest preneli i svetski mediji. Britanci imaju nekoliko mogućnosti da reše nastalu krizu. Prva je da daju novac za otkup, ali zvaničan stav vlade je da Britanija ne pregovara s teroristima i ne pristaje na ucene. Druga mogućnost je da se urgira kod vlade u Kabulu da oni reše krizu, što je bilo malo verovatno, a treća opcija je predviđala da se pošalju specijalci da oslobode taoce.
Nakon detaljnih razmatranja sve tri opcije, odlučeno je da se primeni poslednja i u akciju pošalju specijalne snage. Operacija je poverena Međunarodnim snagama za bezbednosnu pomoć u Avganistanu – ISAF (International Security Assistance Force), u kojima britanski kontigent i britanski generali imaju jednu od ključnih uloga, kontrolišući nemirnu provinciju Helmand na jugu Avganistana. Osnovu ISAF su činili vojni kontigenti iz država članica NATO i partnerskih zemalja.
U štabu ISAF u Kabulu operacija oslobađanja humanitaraca u Badakšanu postaje jedan od prioritetnih zadataka, pripreme su ozbiljne i sveobuhvatne. Na čelu misije ISAF nalazio se general američkih marinaca Džon Alen, a njegov zamenik je bio britanski general Edrijan Bredšo, bivši visoki oficir 22. puka Specijalne vazdušne službe – SAS (Special Air Service). Na samom početku planiranja spasilačke operacije, general Bredšo je s britanske strane predložio svoje „momke“ iz SAS, dok je general Alen izabrao američku „prvu ligu specijalaca“ – Mornaričku grupu za specijalno ratovanje – Naval Special Development Group (NavSpec DevGroup), poznatiju kao bivši Tim 6 mornaričkih foka (US Navy SEAL Team 6). To je antiteroristička jedinica mornarice za najsloženije zadatke, koja je, takođe, izvela i operaciju „Neptunovo koplje“ u kojoj je početkom maja 2011. ubijen Osma bin Laden, vođa Al Kaide.
Planeri operacije oslobađanja humanitaraca u Badakšanu, koja je dobila šifrovani naziv „Jubilej“ (Jubilee), počinju s razradom osnovnih pitanja. Kada su i gde otete osobe poslednji put viđene, na kom mestu im se gubi trag? Ko su mogući otmičari, odnosno neprijateljske snage? Gde se nalazi lokacija na kojoj se, možda, drže taoci? Koji je najbolji način i put da spasilačke snage dođu do te lokacije? Može li se očekivati otpor otmičara i kolika je njihova snaga, koliko broje ljudi, čime su naoružani?

U štabu ISAF su svesni da ovakva operacija nosi veliki rizik i trude se da pripreme obave što bolje. Britance je brinuo događaj od pre dve godine, u kome je poginula njihova humanitarka Linda Norgrov, koju su zarobili talibani pod sličnim okolnostima. Plašeći se za njen život, na osnovu odobrenja dobijenog od političkog i vojnog vrha, britanske specijalne snage su izvele operaciju spašavanja, koja je, na žalost, krenula loše. Kad je napad počeo, nije se tačno znalo u kojoj prostoriji se nalazi Linda u objektu koji se napadao i to je dovelo do nesreće. Poginula je od šrapnela bombe koju je bacio jedan od specijalaca, a ubijeno je i šest talibana koji su je držali zarobljenu. Generali Alen i Bredšo dobro znaju da su za uspeh ovakvih operacija bitne najmanje tri stvari: pronalazak tačne lokacija na kojoj se drže taoci, biti siguran da će se oni nalaziti tamo u trenutku kad akcija počne i spašavanje živih talaca.
U početku se planeri operacije koncentrišu na to da pronađu tačno mesto na kojem se banda skriva s taocima, koliko broje ljudi, čime su naoružani, kakva im je dnevna rutina (koje aktivnosti rade tokom dana)… Pronalaženje tačne lokacije na kojoj se nalaze taoci omogućava nastavak sledećih faza operacije. U određivanju lokacije pomogla je neopreznost otmičara – razgovarali su mobilnim telefonima, koji, sami po sebi, predstavljaju male odašiljače signala i tako su otkrili svoju poziciju. Operativci britanske vojne obaveštajne službe u Avganistanu pomoću savremene opreme registrovali su i prisluškivali ove razgovore, koristeći kombinaciju GPS i triangulaciju predajnika (antena) mobilne telefonije.

Na osnovu prikupljenih informacija, zaključeno je da se otmičari skrivaju u kompleksu pećina u prostranoj šumskoj oblasti Koh-e-Laran na severozapadu pokrajine Badakšan. U štabu ISAF su shvatili da ovo predstavlja veoma otežavajuću okolnost, jer su pećine „teške mete“ za napad u kojoj vrebaju brojne opasnosti i nepoznanice, prirodna zamka za onoga ko ulazi unutra sa oružjem. U cilju pribavljanja kompletnijih obaveštajnih informacija, štabu operacije su na raspolaganje stavljene i bespilotne letelice (dronovi), koje su neprestano izviđale iz vazduha i snimale lokacije s pećinama. Koristeći infracrvene kamere s digitalno uvećanim sočivima, dronovi mogu da identifikuju toplotno zračenje ljudskog tela s visine od tri kilometra. Kada se precizno odredi lokacija na kojoj se drže taoci, sledeći korak je da se utvrdi okruženje u kome se nalaze, kloliko ih stražara čuva, kako su orgnizovani i naoružani, na koliko se sati smenjuju stražari, da li grupa ima vezu s drugom grupom ili teroristima, kako se snabdevaju neophodnim namirniciama i druge bitne činjenice.

Snimci su pokazali da su banditi naoružani sovjetskim naoružanjem – kalašnjikovima AK-47, ručnim raketnim bacačima RPG-7, ali i teškim mitraljezima DŠK 12,7 mm. Ovi podaci su bili veoma značajni za pripremu spasilačke operacije, pošto teški mitraljezi DŠK i RPG-7 bacači mogu da oštete ili obore helikoptere koji prevoze specijalne snage u akciju. Pored dronova, u igru su uvedeni i moćni špijunski sateliti, koji su, takođe, osmatrali i snimali sve aktivnosti u području pećina.
Još jednom se potvrdio značaj koji u ovakvim operacijama ima obaveštajni faktor, odnosno upotreba savremene elektronske i druge visokotehnološke opreme za osmatranje, nadzor, snimanje, prisluškivanje i kontrolu, tzv. SIGINT (Signals Intelligence). Uostalom, moto Obaveštajnog korpusa britanske armije ne glasi bez razloga – „Manui Dat Cognitio Vires“ (obaveštenost krije snagu oružja). U narednih nekoliko dana je združena operativna grupa specijalnih snaga SAD i Velike Britanije u Kabulu pomoću dronova i satelita pratila aktivnosti otmičara u direktnom video prenosu, što im je pomoglo da što bolje isplaniraju detalje spasilačke operacije.
Otmičari nisu znali da ih „oči s neba“ neprestano prate i snimaju, pa su tako nastavili pregovore sa avganistanskim vlastima, što je, takođe, bio deo strategije spasilačke operacije. Pregovorima se profilišu i otkrivaju glavni igrači među otmičarima i njihove vođe, vešto vođenim pregovorima kupuje dragoceno vreme za pripremu operacije, a otmičari se opuštaju i odvlači im se pažnja.
D. Džamić

sl.1) Britanska humanitarka Helen Džonston
sl.2) Moragva Oirere iz Kenije bila je među taocima
sl.3) Džon Alen, general marinaca, komandovao je snagama ISAF u Avganistanu
sl.4) Britanski general Edrijan Bredšo, bivši oficir SAS, pomoćnik generala Alena
sl.5) Operacija „Jubilej“ je planirana i vođena u komandi ISAF u Kabulu
sl.6) Humanitarce je otela grupa lokalnih kriminalaca i trgovaca drogom
sl.7) Špijunski sateliti su snimali šta se događa u području gde su držani zarobljenici
sl.8) Dronovi su, takođe, angažovani u prikupljanju obaveštajnih informacija
sl.9) Britanski vojni obaveštajci su prisluškivali razgovore otmičara
sl.10) Taoci su skrivani u pećinama u regionu Badakšan na severoistoku Avganistana