Snaga i maštovitost
Dok su se štitnici kolena sabijali pod teretom pripadnika BBE, koji su puzali ispod niskih donjih prozora regionalnog voza na sprat, tik pored šina, očekivalo se zauzimanje položaja za napad. Bez buke, uz mnogo napora, napredovali su u koloni iza vojnika opremljenog štitom. Kada je zauzet položaj pored vrata, dvojica specijalaca nanišanili su okolne prozore automatima P90, drugi su postavili eksplozivna punjenja na vratima, a onda su se svi povukli iza štita. Usledila je komanda, eksploziv je aktiviran i specijalci su upali na oba sprata vagona. Cela akcija je trajala manje od 90 sekundi.
Tako izgleda svakodnevica pripadnika BBE, jedne od najkvalitetnijih i najbolje orpemljenih jedinica te vrste na svetu. Akcija se uvežbava sve dok se ne pretvori u rutinu, a operacije izvršavaju automatski i instinktivno. Međutim, zašto baš voz? Prvi znak za uzbunu bila su dešavanja u Njujorku 2001. i rušenje kula svetskog trgovinskog centra. Drugi, za Evropljane još značajniji i alarmantniji su napadi u Madridu 2004. i Londonu 2005. Oba su izvršena u vozovima: prvi u regionalnom, a drugi u podzemnoj železnici. Pretpostavljeno je da je samo pitanje vremena, kada će da se dogodi napad…
Incijativa za nastanak holandske antiterorističke jedinice pokrenuta je posle Minhenskog masakra 1972, što je bio slučaj i sa drugim zemljama. Za matičnu jedinicu odabrana je RNLMC (Royal Nederlans Marine Corps) ili holandski marinski korpus, brojnog stanja 3.000 i vrhunskog kvaliteta i osposobljenosti. To je delimično i tradicija, jer su mornarica i marinci obezbeđivali holandske interese, predstavljajući tokom 17.veka, najmoćniju svetsku pomorsku silu. RNLMC komanduje pukovnik, u sastavu ima četiri pešadijska bataljona, jedan bataljon borbene podrške, bataljon amfibijske podrške i bataljon logistike. Postoje i dve specijalne jedinice u sastavu RNLMC: 1. četa u sastavu ima vod SBS (Special Boat Service, slično poznatoj britanskoj jedinici) i Brdski vod, dok je druga četa – antiteroristička jedinica BBE (Bijzondere Bijstands Eeinheid – jedinica za specijalnu pomoć). BBE je formirana 22. februara 1973, a zasnovana je na principima brzine, maštovitosti i vatrene moći. Prvi pripadnici BBE bili su mešavina prekaljenih marinaca i ljudi koji su prethodno angažovani kao oficiri u poseti drugim specijalcima iz savezničkih zemalja. U početku se naoružanje zasnivalo na revolverima Colt i automatima Uzi. Danas je arsenal BBE znatno bogatiji i zasniva se na belgijskim automatima P90 kalibra 5,7 mm, koji su zamenili nemačke HK MP5. Modeli MP5 i danas se koriste, uglavnom za obuku i uvežbavanje, dok im ne isteknu resursi. Standardne jurišne puške su kanadske Diemaco C7A1, koja predstavlja mešavinu rešenja sa pušaka M16A1 i M16A2, pištolji SIG-Sauer P-226 i u pojedinim slučajevima, naročito za dejstva na moru, Glock-17 i sačmarice Mossberg Model 500 kalibra 12.
BBE je stacionirana u mestu Doorn, u centralnoj Holandiji. Takav položaj obezbeđuje da relativno brzo stigne na bilo koje mesto. Četom komanduje major, a brojno stanje je navodno „preko 100“ ljudi (naravno, tačan broj se drži u tajnosti). Posle 11. septembra 2001, zatraženo je povećanje jedinice na tri voda. Popuna BBE se vrši na dobrovoljnoj bazi, od marinaca koji su odradili dve godine sa primernim uspehom. Selekcija kadrova bazirana je na fizičkim sposobnostima, ali je u prvom planu i psihološki profil. U BBE kažu: „Svako može da nauči da trči i da se penje uz konopac, ali onih koji mogu da razmišljaju inventivno u borbenim-stresnim uslovima i da pri tome funkcionišu, vrlo je malo. Takvi nama trebaju“. Osnovni kurs BBE traje osam meseci, posle koga kandidati prolaze još godinu dana specijalističkih kurseva i treninga. Preko 50% kandidata se odbije. Po jedna grupa BBE je dežurna 24 h i očekuje se da po davanju uzbune, mogu da stignu na određeno mesto za najviše 90 minuta. Od ostatka jedinice, očekuje se da stupi u akciju za 6 h.
BBE je zadužena za izvršavanje antiteroritičkih akcija u zemlji i širom sveta. U „opisu radnog mesta“ su talačke krize i protivterorističke akcije na najrazličitijim mestima – od aviona, zgrada, vozova, brodova, do naftnih platformi u Severnom moru. BBE intenzivno trenira i sarađuje sa SBS, u protivterorističkim i drugim operacijama, npr. diverzantskim. Od posebnog značaja je i bliska saradnja sa američkim i britanskim specijalnim jedinicama SEAL i HRT (Hostage Rescue Team, specijalna jedinica FBI), SAS i SBS. Sve ove jedinice šalju svoje pripadnike u BBE i obrnuto, čime se ostvaruje kvalitetna razmena znanja, a organizuju se i zajedničke vežbe. Takođe, ostvarena je i saradnja sa drugim jedinicama: belgijskom ESI, francuskom GIGN, nemačkom GSG-9, španskom GEO, poljskom GROM, austrijskom GEK Cobra, italijanskom GIS, irskom ARW, češkom URNA i skandinavskim jedinicama…
Prvu akciju BBE je imala već 26. oktobra 1974, kada su palestinski i holandski zatvorenici oteli kao taoce pripadnike gostujućeg hora u zatvoru Ševeningen. Operacija je više ličila na grupnu tuču, nego na akciju specijalaca: posle ubačenih šok-bombi i razvaljenih vrata od ćelija, pripadnici BBE su upali unutra i posle temeljnog pesničenja otmičara, izvukli sve taoce. Bez obzira na ne baš atraktivan „performans“, akcija je ostvarila potpun uspeh – završena je bez mrtvih. Iako ta akcija ne može da se nazove vatrenim krštenjem, jer nije ni korišćeno vatreno oružje, sledeća prilika bila je 23. maja 1977. Tada je devet molučkih, dobro naoružanih terorista, zauzelo voz Roterdam – Groningen sa 54 putnika. U isto vreme, četvorica terorista zauzeli su školu u Bovensmildeu, sa 150 učenika i pet nastavnika. Iako su pokušani pregovori, koji su u prethodnih nekoliko slučajeva bili uspešni, ovoga puta nije bilo dogovora ni posle tri nedelje – sem činjenice da su deca oslobođena zbog širenja bolesti. Konačno, 11.juna, izdato je naređenje BBE za intervenciju. U Bovensmildeu je akcija tekla glatko: specijalci su brzom intervencijom i bez prolivanja krvi okončali krizu.
Operacija oslobađanja talaca iz voza, bila je drugačija. Da bi dokazali ozbiljnost namera, teroristi su ubili mašinovođu i izbacili njegovo telo. Hranu su dostavljali policajci za koje su teroristi zahtevali da budu goli, kako bi bili sigurni da nisu naoružani. Bilo je praktično nemoguće da se utvrdi raspored terorista i talaca unutar vagona. Zbog toga je postavljen vagon na šine, na kome su specijalci mogli da razviju i uvežbaju taktiku napada, za šta su tri nedelje bile sasvim dovoljne. Odlučeno je da se upotrebe dva supersonična lovca F-104, koji bi niskim letom i probijanjem zvučnog zida iznad voza izazvali lom stakala i šok kod terorista, koji bi posle toga pružali slabiji otpor i manje ugrozili taoce. Ne treba ni napominjati da je bila potrebna savršena koordinacija. Dok su se avioni kretali prema vozu, pripadnici BBE su se prikradali… Akcija je tekla po planu: od udara, teroristi su bili šokirani i u nekoliko minuta kriza je okončana. Poginulo je šest terorista, trojica su ranjena, ubijena su i dva taoca. Dvojica pripadnika BBE su ranjeni.
R.K.
