Terorizam ujedinio Evropu

Formirana Atlas Grupa sastoji se od 34 specijalnih policijskih jedinica iz 27 zemalja EU, kojima je glavni zadatak protivteroristička borba primenom preventivnih, represivnih i borbenih mera

Ideja za formiranje evropske organizacije koja bi okupljala policijske protivterorističke jedinice zemalja EU i koordinirala njihove pripreme, razmenu iskustava i zajednička uvežbavanja, radi udruženog delovanja i reagovanja u kriznim situacijama većih razmera, potekla je od belgijske Direkcije specijalnih jedinica – DSE/DSU (Directie Speciale Eenheden), poznate pod starim nazivom ESI “Diana”.

Na osnovu ove ideje, dogovara i konsultacija koje su usledile posle toga, u Briselu je u januaru 2002, formirana Atlas Grupa. Osnivačkom sastanku su prisustvovali komandanti 15 protivterorističkih jedinica zemalja članica EU, na kome su definisani glavni ciljevi grupe, pravila njenog funkcionisanja i izvršena podela dužnosti. Na sastanku je potpisan ugovor o saradnji i dogovoreno je da se u prvoj fazi uspostavi pouzdani sistem brže komunikacije između jedinica, a da se zatim pređe i na intezivniju operativnu saradnju.

Međusobna saradnja i pomoć

Na osnovu predloga koji je podnela Austrija (ECO Cobra), Savet EU je 23. decembra 2008, doneo odluku, kojom je potvrđena i ozvaničena aktivnost ATLAS grupe i pružena podrška, u cilju poboljšanja sradnje između specijalnih interventnih jedinica policije, država članica EU u kriznim situacijama. Sledeća odluka od 1. januara 2009, omogućuje specijalnoj jedinici zemlje koja pripada Atlas da pruži pomoć drugoj evropskoj zemlji, ako ta zemlja zatraži pomoć ili ekspertizu.
Atlas grupa postoji i deluje kako bi građanima EU pružila visok nivo bezbednosti i sugurnosti, kroz zajedničku saradnju, razmenu informacija i iskustava između nadležnih policijskih snaga i zajedničko uvežbavanje. Krajnji cilj je da, u slučaju potrebe, pruže pomoć nekoj od članica ako je to neophodno i zajedničkim snagama reše problem. Među glavnim ciljevima ATLAS su i stalno povećanje nivoa profesionalnosti jedinica članica, uzajamna podrška, sprovođenja zajedničkih projekata i operacija u slučaju terorističke pretnje većeg obima.

Radne grupe za specijalne taktike

U cilju bolje efikasnosti rada i koordinacije zajedničkih aktivnosti članica grupe (da se izbegnu međusobna preklapanja i dupliranja poslova), određene su jedinice koje su glavni nosioci (koordinatori) aktivnosti po radnim grupama, koje obuhvataju četiri oblasti specijalnih taktika: GSG-9 – pomorske operacije i rešavanje talačkih situacija na brodovima, GIGN – krizne situacije u vazduhoplovstvu i rešavanje talačkih situacija u avionima, RAID – krizne situacije u vozovima i autobusima, ECO “Cobra” – upadi u zatvorene objekte (zgrade, dvorane i sl.).
Unifikacija standarda i procedura upotrebe specijalnih jedinica na nivou EU, preko usavršavanja taktike i tehnike akcija i oružja i opreme koju upoptrebljavaju, unapređuje efikasnost svake zemlje posebno i svih članica zajedno u reagovanju na krizne situacije. Atlas nije samo službena skraćenica, već potiče od imena jednog od titana iz grčke mitologije – Atlasa, koji je po predanju morao da nosi na ramenima nebeski svod, a time i ogroman teret. Posle neuspele pobune titana protiv bogova sa Olimpa, u kojoj je učestvovao i Atlas, bio je kažnjen da nosi zauvek nebeski svod na svojim leđima. Verovalo se da Atlas zapravo drži stubove na kojima počiva nebo. Taj teret se sada može uporediti za izuzetno velikom odgovornošću koji članice Atlasa imaju za bezbednost i sigurnost, kako svojih zemalja, tako i EU u celini. Upravo zato moto Atlas Grupe glasi – “All Together To Protect You” (svi zajedno u tvojoj zaštiti).

Prema planu zajedničkih aktivnosti, koji se usaglašava na koordinacionom savetu Atlasa, izvode se vežbe, kursevi, savetovanja i drugi oblici aktivnosti po radnim grupama. Jedna od takvih vežbi, pod nazivom “Baltic Sea Storm”, čiji je nosilac bila Mornarička radna grupa (NWG) sa GSG-9 na čelu, izvedena je u vodama blizu nemačke luke Rostok u Baltičkom moru, uz učešće jedinica iz Švedske (specijalna jedinica Obalske straže – Coast Guard), Danske (AKS), Španije (GEO), Belgije (DSU) i domaćina Nemačke (GSG-9). Posle višemesečnih priprema i radnih sastanaka, uobličen je scenario vežbe: teroristi su na otvorenom moru zauzeli veliki brod “Transrusija” i na njemu drže taoce (posadu i putnike).

Komandni i opeativni deo

Za razliku od klasičnih pirata, koji uglavnom zahtevaju isplatu otkupa za oslobađanje broda, u ovom slučaju nije bilo moguće ispuniti zahteve terorista, koji su uglavnom bili političke prirode. Kako pregovori i pored svih napora, nisu dali rezultate, a pritisak javnosti je rastao da se nešto preduzme, odlučeno je da kriza reši oružanom intervencijom. Posle temeljnog izviđanja ciljanog objekta i pripremne vežbe, koja je izvedena na sličnom brodu u obližnjoj luci, timovi su bili spremni za akciju. Snage su bile podeljene u dve grupe – komandna i operativna. Prva je rukovodila celokupnim scenarijom vežbe, donosila naredbe i dokumente plana angažovanja ljudstva i sredstava, određivala pravce delovanja timova, vodila pregovore sa otmičarima, brinula o kompletnoj logistici i primeni mera bezbednosti i zaštite, posebno sanitetskom zbrinjavanju učesnika vežbe.

Operativni deo se sastojao od malog štaba, koji je donosio konkretne poteze i interventnih timova koji su stupali u akciju. U nadležnosti ovog dela je bilo i obezbeđenje zaštićenih (šifrovanih) radio veza, umreženi laptop računari, izviđanje mesta incidenta i fotografije ciljanog objekta, zadaci timova po pravcima delovanja, koordinacija rada posada helikoptera, brzih čamaca i upadnih timova i plan napada (primenjena taktika). Na vežbi je ukupno učestvovalo 500 ljudi, a glavni posao je pripao Drugoj (mornaričkoj) grupi GSG-9 (GSG-9/2) i njenim roniocima i vozačima čamaca, kao i snajperistima Prve GSG-9 grupe, uz podršku tehničara iz MES tima, izviđača, vezista.

Plan rešavanja krize je bio standardan za ovakve situacije: izveden je kombinovani napad na brod, sa mora i iz vazduha iz više pravaca istovremeno. Pod okriljem sumraka RHIB jurišni čamci (Rigid-Hulled-Inflatable-Boat) u brzoj vožnji prišli su uz bok brodu “Transrusija”. Istovremeno, grupa policijskih helikoptera u formacijskom letu je takođe okružila brod. U njima su bili snajperisti (u helikopteru Bell) i prepadni timovi koji su koristili tehniku silaska niz uže fast rope. Njih su prevozili helikopteri AS 332 L1 Super Puma nemačke savezne policije, švedski Eurocopter i danski Merlin (AugustaWestland AW 101), koji je imao zadatak da prevozi spasilački tim SAR (Search and Rescue) i dežurao je u pripravnosti, za svaki slučaj.

Treniraj kao što se boriš

S obzirom da se radilo o velikom brodu za prevoz ljudi i tereta, upadni timovi iz brzih čamaca i helikoptera su imali precizne zadatke na određenim delovima broda: tačno se znalo ko ide na pramčani, ko na krmeni deo, ko se spušta u potpalublje i mašinsko odljenje, a ko zauzima komandi most. U stvari, komandi most je bio tačka na kojoj su se upadni timovi spajali nakon čišćenja i osiguranja svog dela broda. Tokom jedne ovako specifične operacije, mnogo toga može da se unapred isplanira, pripremi i isproba, ali dve stvari uvek ostaju neizvesne – ponašanje terorista i vremenske prilike. U ovom slučaju, meteo uslovi su bili otežani i na granici izvodljivosti akcije – niska temperatura i kiša nošena hladnim baltičkim vetrom. Što se tiče drugog spornog elementa, stvari stoje malo drugačije. Obični pirati se zadovoljavaju lakim “ulovom” i otmicom u zamenu za isplatu visoke novčane otkupnine, dok su okoreli teroristi “napravljeni” od sasvim drugačijeg materijala. Spremni su da žrtvuju svoje i živote talaca. Žrtve spadaju u političke ciljeve terorista – što više mrtvih i razaranja, to je za njih bolje, veći je odjek u javnosti. Važna im je pažnja medija i mogućnost da preko njih rašire strah, nesigurnost i paniku među ljudima. Često se za velike akcije unapred pripremaju politička oproštajna pisma i video snimci, kao i pismena preuzimanja odgovornosti za akciju.

Teroristi se retko mogu ubediti da promene stavove pregovorima i zato se traže unapred pripremljena preventivna politička, strateška i taktička (borbena) rešenja, osnovni i rezervni plan intervencije. Ali, poznato je da malo koji plan izdrži sudar sa surovom i nepredvidivom ratnom stvarnošću ili drugom krizom, stvari često znaju da krenu nizbrdo i to zbog nekih sitnica. Zato je najbolje rešenje da se što više zajedno vežba i proigravaju različiti scenariji, u skladu sa maksimom: “Treniraj kao što se boriš, bori se kao što treniraš“.

Na istom zadatku

Trenutno se Atlas Grupa sastoji od 34 specijalnih policijskih jedinica iz 27 zemalja EU, kojima je glavni zadatak protivteroristička borba primenom preventivnih, represivnih i borbenih mera: Acvila (Rumunija), AKS (Danska), ARAS (Litvanija), CO19 (V. Britanija), BOA (Poljska), DSI (Holandija), DSU (Belgija), EAO (Kipar), EKAM (Grčka), EKO Cobra (Austrija), ERU (Irska), GIGN (Francuska), GIS (Italija), GEO (Španija), COE/GNR (Portugal), GOE (Portugal), GSG-9 (Nemačka), Karhu (Finska), K-Kommando (Island), Lynx (Slovačka), NI (Švedska), NOCS (Italija), OMEGA (Litvanija), PSI (Severna Irska), RAID (Francuska), “Crveni Panteri” (Specialna Enota – Slovenija), SAG (Malta), SEK Baden-Wurttemberg (Nemačka), SIAS (Rumunija), SUCT (Bugarska), TEK (Mađarska), UEI (Španija), URNA (Češka), USP (Luxemburg). Jedinice iz Norveške – “Delta” Beredskaps-Troppen) i Švajcarske – ATU takođe učestvuju u radu Atlas Grupe, ali kao predstavnice država koje nisu u EU, nemaju pravo glasa i ne koriste finansijske resurse Unije. Uočljivo je da po dve specijalne policijske jedinice u Atlasu imaju Italija, Španija, Francuska, Nemačka, Portugal i Rumunija.

tekst i slike: Dragan DŽAMIĆ